Чишћење „рођачких структура“

Неки економисти сматрају сматрају да Државна дума треба мање да се бави писањем закона, а више да контролише њихову примену. На фотографији: посланик-ветеран Владимир Жириновски и потпредседник Думе Игор Лебедев. Извор: РИА „Новости“.

Неки економисти сматрају сматрају да Државна дума треба мање да се бави писањем закона, а више да контролише њихову примену. На фотографији: посланик-ветеран Владимир Жириновски и потпредседник Думе Игор Лебедев. Извор: РИА „Новости“.

Руски посланици намеравају да државне структуре ослободе блиских сродника. Државној думи је поднет предлог закона који би требало да допринесе искорењивању сродничких веза међу државним чиновницима. Експерти се разилазе у оцени до које мере је нов закон на ову тему потребан и да ли ће он понекад негативно утицати на ефикасност, док неки истичу да се он лако може заобићи.

Чланови руског парламента су Државној думи поднели предлог закона који би, према замисли аутора, требало да допринесе искорењивању сродничких веза међу државним чиновницима.

Предложено је да се федерални закон РФ „О борби против корупције“ допуни са два нова члана. Први члан предвиђа забрану трансфера финансијских средстава из државног буџета организацијама чији су руководиоци (или њихови заменици или главне књиговође) у блиском сродству са руководиоцима, заменицима или главним књиговођама државне организације која се појављује у улози финансијера. Под блиским сродством законодавац подразумева родитеље, супружнике, децу, унуке, деде и бабе, сестре и браћу, као и браћу, сестре, родитеље, бабе, деде и децу супружника. У случају да овај члан закона буде прекршен, руководилац мора бити смењен са дужности због изневереног поверења.

Важно је запошљавати професионалце, а не рођаке. Делатности у којима влада 'породично запошљавање' у најбољем случају стагнирају.

Виктор Шудегов, посланик Државне думе

Друга допуна закона забрањује да у државним и општинским органима заједно раде лица која су у блиском сродству, ако су њихова радна места у непосредном хијерархијском односу. Међутим, законодавац уводи изузетак на примену овог члана: рођаци могу да раде у истој установи у непосредном хијерархијском односу, ако је у питању државна или општинска образовна установа, библиотека, организација културе, медицинска или фармацеутска организација у сеоској средини.

„Применом овог предлога закона планирамо да прекинемо канал којим се средства одливају из буџета, као и да спречимо постављање некомпетентних особа на високе положаје“, објашњава један од аутора предлога закона, посланик Виктор Шудегов. „Због тога намеравамо да забранимо трансфер буџетских средстава компанијама у којима раде најближи сродници чиновника, као и да спречимо запошљавање њихових сродника на позицијама које су им непосредно потчињене.“

При томе, ако је веровати Шудегову, посланицима није најважније да постигну ефикасан рад чиновника, него социјалну правду. „На пример, ако управник рејона код себе запосли своје блиске сроднике, становници тог рејона ће бити незадовољни, чак и у случају да запослени успешно извршавају своје обавезе“, истакао је Шудегов. Додао је да су случајеви запошљавања крвних сродника најчешћи у националним републикама Руске Федерације. „Важно је запошљавати професионалце, а не рођаке. Делатности у којима влада 'породично запошљавање' у најбољем случају стагнирају“, тврди Шудегов.

Експерти сматрају да је нови закон о забрани запошљавања блиских рођака могуће заобићи уз помоћ добрих другова и пријатеља, који могу донети одлуку у корист онога ко је због сродничких веза изгубио посао.

Па ипак, неки стручњаци сматрају да су нова правила већ укључена у постојеће законе и да документ који посланици предлажу само додатно и без икакве потребе пооштрава постојеће норме. Доцент на катедри теорије и праксе државног управљања Факултета државног и општинског управљања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Павел Кудјукин тврди: „Такве норме су део закона 'О државној служби', према којем сродници не могу заузимати положаје у хијерархијском односу. Ако њихове позиције нису међусобно зависне, онда могу да раде у истој установи. Ова норма је још 1921. уведена у совјетско законодавство“, објашњава Кудјукин. У случају сарадње државне институције и комерцијалне организације која извршава послове за државу, постоји норма о сукобу интереса. „Сваки државни службеник је обавезан да пријави ситуацију у којој може доћи до сукоба интереса. Међутим, чак и тада, организација у којој је запослено једно од супружника може учествовати на тендеру, ако се покаже да је то најбоља организација за реализацију одређеног државног пројекта. У том случају се ефикасност ставља на прво место“, додао је Кудјукин.


Нова фаза борбе против корупције
У најважнијим државним структурама и компанијама откривене су велике проневере. У фебруару је председник Владимир Путин упутио Државној думи на разматрање нацрт закона којим се функционерима забрањује поседовање банковних рачуна у иностранству и хартија од вредности страних емитената. Очекује се да ће то бити још један корак у свеобухватној кампањи коју су руске власти покренуле у борби против корупције.

Кудјукин сматра да је овај закон могуће заобићи уз помоћ добрих другова и пријатеља, који могу донети одлуку у корист онога ко је због сродничких веза изгубио посао. „Било би дивно када би сви наши проблеми били повезани са сродничким везама. Тешкоће произилазе из великог броја других околности и немогуће је предвидети све ситуације“, истиче Кудјукин.

Са њим се слаже и политиколог Сергеј Марков, проректор Руског економског универзитета „Георгиј Плеханов“. Он сматра да Државна дума треба мање да се бави писањем закона, а више да контролише њихову примену. „Акценат треба пренети из правне сфере у политичку сферу. Многи виде парламент као 'министарство за доношење закона'. Али, не треба мислити да ће нови закони аутоматски после усвајања почети и да се примењују“, сматра Марков. „Неопходно је појачати притисак парламента на министарства и управе... И сматрам да треба увести још закон о конфисковању имовине и закон о одузимању грађанских права онима који користе оф-шор компаније.“

Виктор Шудегов се, ипак, нада да ће Државна дума јесењу сесију започети управо расправом о овом закону.

Росијскаја газета. Сва права задржана.