Сенатори траже „курс обуздавања Русије“

Истини за вољу, Бела кућа и даље сматра да ситуација са Сноуденом не треба да служи као повод за компликовање односа између Русије и САД. Извор: AFP / East News.

Истини за вољу, Бела кућа и даље сматра да ситуација са Сноуденом не треба да служи као повод за компликовање односа између Русије и САД. Извор: AFP / East News.

На вашингтонском Капитол хилу се и даље чују егзалтирани позиви да се оштро одговори Русији уколико она пружи азил бившем агенту ЦИА Едварду Сноудену. Један од могућих сценарија је бојкот Олимпијаде 2014, па чак и даљи развој ПРО у Европи. Експерти истичу да републиканци покушавају да изнуде враћање на „курс обуздавања Русије“, док други истичу да би руски азил Сноудену заправо био услуга Америци.

На вест да Русија може пружити Сноудену привремени азил републикански сенатор из Јужне Каролине Линдзи Грејем изјавио је за лист The Hill да председник Обама треба да размотри могућност бојкота Олимпијских игара у Сочију. „Ја бих упутио Русима крајње недвосмислен сигнал“, рекао је Грејем на питање да ли је могућ бојкот.

„Ако они дају азил том момку [Сноудену], то ће бити гажење закона и шамар Сједињеним Америчким Државама“, рекао је сенатор.

Други чланови америчког сената засада не подржавају идеју о бојкоту, која иначе подсећа на доба Хладног рата. Додуше, поједини међу њима предлажу још неадекватније мере. На пример, сенатор Џон Мекејн поново говори о постављању снага противракетне одбране (ПРО) у Источној Европи. Такав корак би могао да нанесе далеко озбиљнију штету билатералним односима него што би то могао било какав бојкот, јер ПРО у Европи Москва третира као непосредно угрожавање националне безбедности.

Републиканска партија је прешла на конзервативне позиције и захтева да се са Москвом не разговара, него да се на њу врши притисак. Републиканци покушавају да изнуде враћање на курс обуздавања Русије.

Сергеј Рогов, Институт за проучавање САД и Канаде

Мекејн је такође поменуо могућност проширивања списка руских функционера који су, по мишљењу америчких власти, умешани у „кршење људских права“. Ту већ није реч о размишљању у духу Хладног рата, него о двоструким стандардима, тј. о ситуацији када САД траже прекршиоце људских права само у земљама према којима нису пријатељски наклоњене.

Истини за вољу, Бела кућа и даље сматра да ситуација са Сноуденом не треба да служи као повод за компликовање односа између Русије и САД. Председник Барак Обама је прилично хладнокрван и засада не намерава да откаже посету самиту Г-20 у Санкт Петербургу која је планирана за септембар.

Поједини руски аналитичари сматрају да скривањем Сноудена Москва заправо чини услугу Обами, јер би повратак бившег агента у САД подразумевао почетак судског процеса који би имао велики одјек у медијима и неминовно би био праћен аферама и бурним негодовањем јавности.

Сергеј Рогов, директор Института за проучавање САД и Канаде истакао је у интервјуу за „Руску реч“ да случај са Сноуденом може имати крајње негативне последице по руско-америчке односе, јер иде у прилог противницима зближавања са Москвом. По његовим речима, егзалтиране изјаве Линдзија Грејема и неких других сенатора не морају бити спроведене у дело, али оне одражавају тежњу дела америчког естаблишмента да издејствује преиспитивање односа са Русијом. „Сноуденов случај се користи да се максимално искомпликују односи између Русије и САД. Републиканска партија је прешла на конзервативне позиције и захтева да се са Москвом не разговара, него да се на њу врши притисак. Републиканци покушавају да изнуде враћање на такозвани курс обуздавања Русије“, сматра експерт. Он је истакао да томе доприноси читав низ фактора, међу којима је и наслеђе Хладног рата, као и незадовољство спољном политиком Русије, нарочито по питању Сирије.

Поједини руски аналитичари сматрају да скривањем Сноудена Москва заправо чини услугу Обами, јер би повратак бившег агента у САД подразумевао почетак судског процеса који би имао велики одјек у медијима и неминовно би био праћен аферама и бурним негодовањем јавности, као што је било у случају са Бредлијем Менингом који је давао информације „Викиликсу“.

Ако би Сноуден по било ком основу био проглашен кривим, то би био још један повод за оптужбу да САД и њихове тајне службе нису далеко одмакле од тоталитарних диктатура и није им довољно што тајно прате читав свет, него се још и обрачунавају са сваким ко се осмели да раскринка тај систем, укључујући и сопствене грађане.

Росијскаја газета. Сва права задржана.