Путинова нова иранска мисија

Радник нуклеарне електране „Бушер“ вози бицикл испред зграде реактора. Ова иранска електрана, изграђена по руској технологији, лежи у основи једног од најтежих дипломатских проблема нашег времена. Извор: AP / Mehr News Agency / Majid Asgaripour.

Радник нуклеарне електране „Бушер“ вози бицикл испред зграде реактора. Ова иранска електрана, изграђена по руској технологији, лежи у основи једног од најтежих дипломатских проблема нашег времена. Извор: AP / Mehr News Agency / Majid Asgaripour.

Владимир Путин планира да посети Иран и постигне договор са новим председником Хасаном Роханијем. За Путина је ова посета перспективна, али и ризична, јер су се многи оклизнули у покушају да реше ирански нуклеарни проблем. Москва је пре две године предложила решење иранског нуклеарног проблема путем поступних узајамних уступака („Лавровљев план“). Та иницијатива засада није реализована, али посетом председника РФ може бити реанимирана.

Како сазнаје лист „Комерсант“, председник РФ Владимир Путин планира да посети Иран 12. августа. По речима „Комерсантових“ саговорника који су упознати са припремама за посету, Кремљ жели да искористи долазак новог председника Хасана Роханија на власт и покрене са мртве тачке преговоре везане за нуклеарни програм Ирана. Владимир Путин ће размотрити и билатерална питања: изградњу нових енергоблокова нуклеарне електране „Бушер“ и испоруку Ирану система „Антеј-2500“ уместо С-300. Експерти сматрају да је предстојећа посета „перспективна, али и ризична“.

„Посета је планирана за 12-13. август“, саопштио је извор близак Министарству спољних послова Ирана. Саговорник „Комерсанта“ у Кремљу потврдио је информацију о посети, али је нагласио да још увек није одлучено да ли ће она бити једнодневна или дводневна. То, по његовим речима, зависи од тема које ће бити на дневном реду, а њихов списак се „још увек формира“.

Путин је последњи пут посетио Техеран у октобру 2007, када је учествовао на самиту држава каспијског региона и када се на маргинама самита састао са председником Махмудом Ахмадинеџадом и духовним лидером Ирана ајатолахом Хаменеијем. Посета 2007. активирала је руско-иранске односе, који су се, додуше, поново погоршали док је Дмитриј Медведев био председник, јер је он поништио споразум о испоруци Ирану противавионских ракетних система С-300.

По речима „Комерсантових“ саговорника који су упознати са припремама за посету, једна од кључних тема ће бити конфликт око иранског нуклеарног програма. У јуну је Владимир Путин објавио: „Иран поштује правила у нуклеарној сфери. Нема доказа да то није тако.“ Истина, председник РФ се оградио, рекавши да „постоје отворена питања“, али „могуће је пронаћи решења ако имамо стрпљења и ако добронамерно радимо једни са другима“.

Москва по свој прилици рачуна на то да ће Рохани, који се сматра реформатором, испољити већу еластичност од свог претходника у разговорима о нуклеарном програму своје земље. „Треба искористити тренутак, тј. долазак новог председника на власт, и подстаћи преговоре“, објаснио је „Комерсантов“ извор у руским дипломатским круговима. „Посета ће омогућити да се опипа пулс новог руководства Ирана и схвати колико је оно спремно да обрати већу пажњу на захтеве светске заједнице.“

Путинова посета 2007. активирала је руско-иранске односе, који су се, додуше, поново погоршали док је Дмитриј Медведев био председник, јер је он поништио споразум о испоруци Ирану противавионских ракетних система С-300.

Са друге стране, по речима „Комерсантовог“ саговорника, ситуацију компликује чињеница да предсеник Ирана има ограничена овлашћења, јер одлучујућа реч припада ајатолаху Хаменеију, а да би се он приволео на компромис потребне су гаранције Запада да ће санкције бити укинуте. Москва је пре две године предложила решење иранског нуклеарног проблема путем поступних узајамних уступака („Лавровљев план“). Та иницијатива засада није реализована, али посетом председника РФ може бити реанимирана.

„Све зависи од преговора са ајатолахом Хаменеијем“, објашњава Владимир Орлов, председник ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије). „За Путина је ова посета перспективна, али и ризична, јер су се многи оклизнули у покушају да реше ирански нуклеарни проблем.“

Очекује се да ће Владимир Путин у Техерану размотрити и билатерална питања, пре свега сарадњу у нуклеарно-енергетској и војнотехничкој сфери. Одлазећи ирански председник Махмуд Ахмадинеџад је приликом посете Москви почетком јула говорио о ангажовању Русије у изградњи нових енергоблокова нуклеарне електране „Бушер“ у Ирану као о питању које је фактички решено. Међутим, саговорници „Комерсанта“ децидирано тврде да Москва још увек није донела политичку одлуку о томе.

За Путина је ова посета перспективна, али и ризична, јер су се многи оклизнули у покушају да реше ирански нуклеарни проблем.

Владимир Орлов, ПИР-Центар (Центар за политичка истраживања Русије)

У „Росатому“ кажу да се односи ове државне корпорације са Ираном своде на већ завршени први блок и да се не воде преговори о другим пројектима. „Комерсантови“ извори у нуклеарно-енергетском сектору објашњавају да се „Росатом“ у овом тренутку бори за уговоре у Чешкој и Финској и да није претерано заинтересован за наставак радова у Ирану, утолико пре што је изградња првог блока нуклеарке „Бушер“ донела корпорацији губитак, јер је уговор састављан 1990-их, када главни задатак није био да се оствари профит, него да се предузећа „Минатома“ што више оптерете пословима. Са друге стране, „Комерсантови“ саговорници не искључују могућност да РФ „из политичких разлога изађе у сусрет Ирану по овом питању“.

Москва је у сфери војнотехничке сарадње већ изашла у сусрет Техерану, понудивши уместо С-300 системе „Антеј-2500“ са много бољим карактеристикама. Власти РФ се надају да ће помоћу таквог компромиса убедити Иран да повуче тужбу против „Рособоронекспорта“ у којој потражује 4 милијарде долара одштете за поништавање споразума о испоруци С-300. Техеран још није одговорио на ту понуду. Извор близак руском систему војнотехничке сарадње саопштио је да ће се Владимир Путин током посете „обавезно“ дотаћи и ове теме.

Руски текст на порталу „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.