Како остварити симбиозу Армије и научног подмлатка?

Извор: РИА „Новости“.

Извор: РИА „Новости“.

Недавна иницијатива Министарства одбране РФ и ректора руских универзитета да се војни стројеви попуњавају студентима и дипломцима високошколских установа требало би да узведе руску војску на један нови, савремени ниво. Међутим, пут од теорије до успешног остварења планова није једноставан. У САД постоји сличан систем, али и суштинске разлике.

Почетком ове године група ректора московских високошколских установа предложила је Министарству одбране РФ да студенте са војних катедри упућује на војну службу за време летњих распуста. Циљ је да се уведе деветомесечни војни рок за студенте који се школују на војним катедрама и то раздељено на по три месеца годишње. Постоји и предлог да се за три месеца која недостају до тренутно важећег једногодишњег војног рока узме у обзир то да су у питању студенти са војних катедри.

Крајем фебруара ректор Московског државног техничког универзитета „Н. Е. Бауман“ Анатолиј Александров покушао је да појасни ту иницијативу која је већ окарактерисана као „војна служба на рате“.

Огромна већина америчких војних научних достигнућа потиче са развојних одељења Харварда и Принстона. Међутим, Американци се у свим војнотехничким иновацијама обично ослањају на стручни кадар ван државних установа.

„Студентима се пружа могућност не само да чисте полигон и да копају ровове – у питању је озбиљан рад на савременој и технолошки врло напредној опреми у војсци“, истакао је ректор у једној радио-емисији и додао: „То морају бити елитне јединице и најбољи војни центри које имамо како би то била дугорочна сарадња... Не ради се о замени школовања на војним катедрама. То је нови облик образовања путем којег млади могу да стекну друго, подвукао бих – бесплатно војно образовање. Већ смо разговарали са министром одбране и он гарантује да ће свако ко буде прошао такав облик служења војног рока добити возачку дозволу у војсци, да ће научити да гађа и да ће добро упознати најсавременију технику. То је заиста примамљиво.“

Средином марта је министар одбране Сергеј Шојгу на састанку са студентима и наставницима Универзитета „Н. Е. Бауман“ темељно размотрио могућност попуњавања војних јединица студентима.

„Спремни смо да већ у септембру отпочнемо експеримент са 15–20 високошколских установа у земљи по новом програму војне обуке студената.“ Према речима министра, уколико таква одлука буде донета, програм ће бити реализован у етапама у целој земљи.

Друга вест би била изјава Сергеја Шојгуа у вези стварања „студентских научних чета“ на факултетима: „Размишљамо о могућности стварања јединица којима смо за сада дали радни назив – ‘научне четe’ по угледу на спортске чете“.

„Искрено, не разумем сасвим како је могуће на ‘отвореном пољу’ бавити се науком: на којој материјалној бази, по којим програмима и уз какву подршку. Окупити студенте који се још увек нису формирали као истраживачи, који се још увек налазе у фази одабира теме и тек савлађују терминологију дате области – и који одједном постају некаква научна чета. Све то звучи доста оригинално, мора се признати...“ – изнео је своје мишљење врло деликатно извршни директор Асоцијације недржавних високошколских установа Русије Валериј Капустин.

Са друге стране, такође је истина и то да огромна већина прекоокеанских војних научних достигнућа потиче са развојних одељења Харварда и Принстона. Све је то тачно, али са једним битним додатком. Американци се у свим војнотехничким иновацијама обично ослањају на стручни кадар ван државних установа. Та традиција потиче још из периода формирања америчке републике, када је створен децентрализован систем власти у којем су њене гране међусобно раздвојене. Таква експертиза је данас од великог значаја у доношењу политичких одлука и ниједна иницијатива која захтева озбиљан напор мозгова не пролази без разматрања на неком универзитету.

У 2007. је, на пример, цео амерички обавештајни сектор, који обухвата 16 националних обавештајних служби уз одговарајуће јединице из готово 1300 државних и 2000 комерцијалних организација, повезан на иницијативу директора Националне обавештајне службе САД јединственом паметном мрежом према пројекту IARPA. Управљање тим рачунарским мозговима се сада врши из новооснованог кампуса Универзитета Мериленда.

Руски технички факултети уз правилну организацију војног научнотехничког процеса тешко да ће да заостају за Американцима. На пример, у научна истраживања Московског авијационог института (МАИ), једне од водећих високошколских установа „одбране“, укључено је преко 3000 студената. Већ дуже време тамо постоји студентски конструкторски биро за прављење експерименталних авиона и хеликоптера, као и студентски конструкторски биро за моделирање авиона. Треба истаћи да 267 студената прима стипендије истакнутих личности и новчане награде, 135 студената је награђено медаљама и дипломама међународних и националних такмичења, конференција и изложби.

Прве научне чете у руској војсци већ су формиране од студената и послате на службу у Вороњеж и у Московску област. За њима следе још две јединице које треба да буду формиране на јесен. Први корак је начињен...

Росијскаја газета. Сва права задржана.