Против међунационалних конфликата за „јачање јединства руске нације“

Конфликти на међунационалној основи често избијају међу навијачима, што показују и масовни нереди у Москви 11. децембра 2010, када се на Мањежном тргу око 5 хиљада људи окупило на митинг поводом погибије Јегора Свиридова. Извор: ИТАР-ТАСС.

Конфликти на међунационалној основи често избијају међу навијачима, што показују и масовни нереди у Москви 11. децембра 2010, када се на Мањежном тргу око 5 хиљада људи окупило на митинг поводом погибије Јегора Свиридова. Извор: ИТАР-ТАСС.

Влада Русије намерава да се бори против међунационалних конфликата и у ту сврху је разрадила специјалан план који садржи 82 тачке, „наменски федерални програм за јачање јединства руске нације и јачање етнокултурне свести народа до 2020“. Разматра се финансирање НВО које се баве адаптацијом странаца на привременом раду, одржавање културних фестивала и семинара и увођење часова „културе међунационалних односа“ у школе. Експерти истичу да је ово први обиман документ у сфери националне политике за последњих 50 година.

Влада Русије намерава да се бори против међунационалних конфликата и у ту сврху је разрадила специјалан план који садржи 82 тачке. Министри су између осталог предложили и финансирање пројеката невладиних организација које се баве адаптацијом странаца на привременом раду, као и одржавање великог броја културних фестивала и семинара, па чак и увођење часова „културе међунационалних односа“ у школе и на универзитете. Експерти истичу да је ово први обиман документ у сфери националне политике за последњих 50 година.

Одмах после масовних протеста на међунационалној основи у граду Пугачову у Саратовској Области кабинет министара је усвојио стратегију националне политике коју је саставило Министарство регионалног развоја. Документ под називом „Стратегија државне националне политике Руске Федерације у периоду до 2025“ садржи 82 тачке које се односе на различите правце деловања, од културно-образовних до безбедносних. 

Власт пре свега има задатак да припреми наменски федерални програм за јачање јединства руске нације и јачање етнокултурне свести народа до 2020. Слични документи ће бити припремљени и за регионалне владе. Биће састављен чак и специјалан програм за обуку представника власти који се баве реализацијом овог документа. Поред тога, планира се и школовање стручњака за међунационалне односе у страним училиштима.

У стратегији се образовање и иначе помиње као један од њених основних инструмената. Конкретно, у предшколским и школским установама и на универзитетима ће бити уведен нови предмет под називом „култура међунационалних односа“.

Највише акција ће бити покренуто у културној сфери. То подразумева одржавање фестивала, празновање важних историјских датума, организацију изложби у музејима и празника за омладину. Занимљиво је да ће власти поред прославе Дана словенске писмености и 700-годишњице рођења православног светитеља Сергија Радоњешког подржати и празновање 150-годишњице пресељења Корејанаца на територију Русије.

Документ такође предвиђа манифестације за омладину: летње политиколошке школе и омладински образовни камп на простору комплекса „Етномир“ у Калушкој Области, као и спортска такмичења. У оквиру стратегије ће бити направљено неколико телевизијских програма и документарних филмова о народима Русије.

Први пут се појавио комплетан програм усмерен на очување целовитости земље који узима у обзир међунационалне односе.

Асламбек Паскачов, Руски конгрес народа Кавказа

Засада није јасно како ће се власти борити против конфликата. Речено је само да ће бити „разрађена методологија откривања и отклањања конфликата“.

Влада је, поред осталог, наложила да се унесу измене и у одговарајуће законе. То се, на пример, односи на одржавање реда на спортским такмичењима, вероватно због тога што управо међу навијачима често избијају конфликти на међунационалној основи, што показују и масовни нереди у Москви 11. децембра 2010, када се на Мањежном тргу око 5 хиљада људи окупило на митинг поводом погибије Јегора Свиридова, навијача московског фудбалског клуба „Спартак“. Младић је изгубио живот у тучи која је избила 6. децембра 2010. између групе ватрених навијача и групе дошљака са Северног Кавказа. Деловање судских органа током истраге у народу је схваћено као прикривање осумњичених, што је и изазвало протесте. Митинг на Мањежном тргу је прерастао у сукобе са полицијом, а у нередима је страдало више од десеторо људи, док је неколико десетина навијача ухапшено. После ових нереда у градовима Русије је уследила читава серија масовних митинга и уличних сукоба староседелаца са дошљацима из кавкаских република.

На списку владиних предлога су и репресивне мере. У документу стоји да ће се вршити провере деловања друштава, верских и других непрофитних организација са циљем да се на време открију појаве екстремизма на међунационалној и међуконфесионалној основи и ширења екстремистичке идеологије и литературе. Посебна пажња ће бити посвећена изворима њиховог финансирања.

Планирана је и финансијска подршка оних НВО које се баве успостављањем међуетничких веза. Власти ће подржати студентске и волонтерске покрете. У владином документу се такође планира развој етнотуризма.

Стратегија предвиђа покретање курсева руског језика у земљама из којих пристиже највећи број радних миграната.

Предложено је да се у оквиру стратегије истовремено врши неколико мониторинга: пажљиво ће се пратити претконфликтне ситуације и баланс међунационалних питања приликом запошљавања.

Асламбек Паскачов, председник председништва Општеруског грађанског покрета „Руски конгрес народа Кавказа“, учествовао је у припреми овог документа и уверен је да је сада најважније финансирати програм у пуном обиму и почети са његовом реализацијом. „Ово је прва стратегија националне политике за последњих 50 година. Први пут се појавио комплетан програм усмерен на очување целовитости земље који узима у обзир међунационалне односе. Сва ова питања су раније појединачно покретана, али су се њима бавила различита министарства и ресори, и због тога није било координације“, каже експерт. „По Уставу ми не можемо да имамо идеолошке институције и због тога нема ни ресора који би се бавио искључиво националним питањима, тако да је било тешко радити у том правцу.“

Он је истакао да у правцу решавања националних питања треба радити пре свега са НВО и да је добро што стратегија подразумева њихову подршку. Поред тога, Паскачов је прецизирао да културна компонента има велики значај, јер јој је у документу посвећена велика пажња. „На пример, познанство са другим културама улива омладини осећање безбедности. Фестивали сами по себи неће решити конфликте, али ће допринети стицању знања о другим народима“, истакао је он и додао да ће ова стратегија и поред детаљно изложених мера у 82 тачке ипак морати још да се мења и допуњава.

Валериј Хомјаков, генерални директор Савета за националну политику, уверен је да је за нормализацију међунационалних питања најважније борити се против корупције и не дозволити чиновницима да крше ни права дошљака, ни права староседелаца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“