Против међунационалних конфликата за „јачање јединства руске нације“

Конфликти на међунационалној основи често избијају међу навијачима, што показују и масовни нереди у Москви 11. децембра 2010, када се на Мањежном тргу око 5 хиљада људи окупило на митинг поводом погибије Јегора Свиридова. Извор: ИТАР-ТАСС.

Конфликти на међунационалној основи често избијају међу навијачима, што показују и масовни нереди у Москви 11. децембра 2010, када се на Мањежном тргу око 5 хиљада људи окупило на митинг поводом погибије Јегора Свиридова. Извор: ИТАР-ТАСС.

Влада Русије намерава да се бори против међунационалних конфликата и у ту сврху је разрадила специјалан план који садржи 82 тачке, „наменски федерални програм за јачање јединства руске нације и јачање етнокултурне свести народа до 2020“. Разматра се финансирање НВО које се баве адаптацијом странаца на привременом раду, одржавање културних фестивала и семинара и увођење часова „културе међунационалних односа“ у школе. Експерти истичу да је ово први обиман документ у сфери националне политике за последњих 50 година.

Влада Русије намерава да се бори против међунационалних конфликата и у ту сврху је разрадила специјалан план који садржи 82 тачке. Министри су између осталог предложили и финансирање пројеката невладиних организација које се баве адаптацијом странаца на привременом раду, као и одржавање великог броја културних фестивала и семинара, па чак и увођење часова „културе међунационалних односа“ у школе и на универзитете. Експерти истичу да је ово први обиман документ у сфери националне политике за последњих 50 година.

Одмах после масовних протеста на међунационалној основи у граду Пугачову у Саратовској Области кабинет министара је усвојио стратегију националне политике коју је саставило Министарство регионалног развоја. Документ под називом „Стратегија државне националне политике Руске Федерације у периоду до 2025“ садржи 82 тачке које се односе на различите правце деловања, од културно-образовних до безбедносних. 

Власт пре свега има задатак да припреми наменски федерални програм за јачање јединства руске нације и јачање етнокултурне свести народа до 2020. Слични документи ће бити припремљени и за регионалне владе. Биће састављен чак и специјалан програм за обуку представника власти који се баве реализацијом овог документа. Поред тога, планира се и школовање стручњака за међунационалне односе у страним училиштима.

У стратегији се образовање и иначе помиње као један од њених основних инструмената. Конкретно, у предшколским и школским установама и на универзитетима ће бити уведен нови предмет под називом „култура међунационалних односа“.

Највише акција ће бити покренуто у културној сфери. То подразумева одржавање фестивала, празновање важних историјских датума, организацију изложби у музејима и празника за омладину. Занимљиво је да ће власти поред прославе Дана словенске писмености и 700-годишњице рођења православног светитеља Сергија Радоњешког подржати и празновање 150-годишњице пресељења Корејанаца на територију Русије.

Документ такође предвиђа манифестације за омладину: летње политиколошке школе и омладински образовни камп на простору комплекса „Етномир“ у Калушкој Области, као и спортска такмичења. У оквиру стратегије ће бити направљено неколико телевизијских програма и документарних филмова о народима Русије.

Први пут се појавио комплетан програм усмерен на очување целовитости земље који узима у обзир међунационалне односе.

Асламбек Паскачов, Руски конгрес народа Кавказа

Засада није јасно како ће се власти борити против конфликата. Речено је само да ће бити „разрађена методологија откривања и отклањања конфликата“.

Влада је, поред осталог, наложила да се унесу измене и у одговарајуће законе. То се, на пример, односи на одржавање реда на спортским такмичењима, вероватно због тога што управо међу навијачима често избијају конфликти на међунационалној основи, што показују и масовни нереди у Москви 11. децембра 2010, када се на Мањежном тргу око 5 хиљада људи окупило на митинг поводом погибије Јегора Свиридова, навијача московског фудбалског клуба „Спартак“. Младић је изгубио живот у тучи која је избила 6. децембра 2010. између групе ватрених навијача и групе дошљака са Северног Кавказа. Деловање судских органа током истраге у народу је схваћено као прикривање осумњичених, што је и изазвало протесте. Митинг на Мањежном тргу је прерастао у сукобе са полицијом, а у нередима је страдало више од десеторо људи, док је неколико десетина навијача ухапшено. После ових нереда у градовима Русије је уследила читава серија масовних митинга и уличних сукоба староседелаца са дошљацима из кавкаских република.

На списку владиних предлога су и репресивне мере. У документу стоји да ће се вршити провере деловања друштава, верских и других непрофитних организација са циљем да се на време открију појаве екстремизма на међунационалној и међуконфесионалној основи и ширења екстремистичке идеологије и литературе. Посебна пажња ће бити посвећена изворима њиховог финансирања.

Планирана је и финансијска подршка оних НВО које се баве успостављањем међуетничких веза. Власти ће подржати студентске и волонтерске покрете. У владином документу се такође планира развој етнотуризма.

Стратегија предвиђа покретање курсева руског језика у земљама из којих пристиже највећи број радних миграната.

Предложено је да се у оквиру стратегије истовремено врши неколико мониторинга: пажљиво ће се пратити претконфликтне ситуације и баланс међунационалних питања приликом запошљавања.

Асламбек Паскачов, председник председништва Општеруског грађанског покрета „Руски конгрес народа Кавказа“, учествовао је у припреми овог документа и уверен је да је сада најважније финансирати програм у пуном обиму и почети са његовом реализацијом. „Ово је прва стратегија националне политике за последњих 50 година. Први пут се појавио комплетан програм усмерен на очување целовитости земље који узима у обзир међунационалне односе. Сва ова питања су раније појединачно покретана, али су се њима бавила различита министарства и ресори, и због тога није било координације“, каже експерт. „По Уставу ми не можемо да имамо идеолошке институције и због тога нема ни ресора који би се бавио искључиво националним питањима, тако да је било тешко радити у том правцу.“

Он је истакао да у правцу решавања националних питања треба радити пре свега са НВО и да је добро што стратегија подразумева њихову подршку. Поред тога, Паскачов је прецизирао да културна компонента има велики значај, јер јој је у документу посвећена велика пажња. „На пример, познанство са другим културама улива омладини осећање безбедности. Фестивали сами по себи неће решити конфликте, али ће допринети стицању знања о другим народима“, истакао је он и додао да ће ова стратегија и поред детаљно изложених мера у 82 тачке ипак морати још да се мења и допуњава.

Валериј Хомјаков, генерални директор Савета за националну политику, уверен је да је за нормализацију међунационалних питања најважније борити се против корупције и не дозволити чиновницима да крше ни права дошљака, ни права староседелаца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.