„Алфа“, елитни чувари мира

Данас у Москви, ако не рачунамо три регионалне јединице (Краснодар, Јекатеринбург, Хабаровск), служи око 250 припадника „Алфе“. Извор: Владимир Вјаткин / РИА „Новости“.

Данас у Москви, ако не рачунамо три регионалне јединице (Краснодар, Јекатеринбург, Хабаровск), служи око 250 припадника „Алфе“. Извор: Владимир Вјаткин / РИА „Новости“.

Антитерористичка група „Алфа“, најпознатија антитерористичка јединица у Русији и која се с правом сматра за једну од најефикаснијих и најискуснијих у свету, обележила је 29. јула свој 39. рођендан. О томе шта се променило у структури јединице од њеног оснивања и какви задаци ће бити постављени официрима за време одржавања Зимских олимпијских игара у Сочију говори председник Међународног удружења ветерана антитерористичке јединице „Алфа“, Сергеј Гончаров.

РИА „Новости“: Сергеју Алексејевичу, дозволите да Вам пре свега честитамо годишњицу формирања „Алфе“. Желели бисмо да Вам поставимо неколико питања. Да ли се у перспективи планира формирање других јединица попут „Алфе“?

С.Г.: Срдачно захваљујем на честиткама. Не мислим да у овом тренутку постоје било какве претпоставке за формирање јединица паралелно са већ постојећим у Федералној служби безбедности (ФСБ) Русије. То су пре свега елитне јединице „Алфа“ и „Вимпел“ („Заставица“). Нови одреди нису потребни, јер ови постојећи стопроцентно извршавају све задатке које им постави руководство земље.

Какав треба да буде официр „Алфе“? Да ли су се променили критеријуми за одабир од времена када је група основана?

С.Г.: У општим цртама разлике су огромне. Док су током далеких 1970-их у састав јединице улазили само службеници Комитета државне безбедности [КГБ - претходника данашњег ФСБ-а - прим. ред.], сада „Алфа“ има право да одабира официре из разних ресора. Много је оних који желе да ступе у редове специјалаца, али ми бирамо само оне најбоље. Променила се и техничка компонента, дошло је до крупних измена у опремању јединица. Није се променио официрски дух и осећање одговорности према Отаџбини. Све остало се, наравно, драстично променило. И то - набоље. Желим то да истакнем.

А има ли више посла за „Алфу“ последњих година?

С.Г.: Да, терористичке нападе 1970-их људи су доживљавали као ванредну ситуацију великих размера за читаву земљу. А сада, као што знате, не прође практично ни један дан да нека агенција не јави о нарученим убиствима или терористичким нападима који се углавном догађају на територији Северног Кавказа или у осталим суседним регионима. Јасно је да је претња тероризма данас много већа него раније. 

Да ли се планирају специјални програми за обуку „Алфе“ у вези са предстојећом Олимпијадом у Сочију? Можда ћете одржати и неке посебне вежбе?

С.Г.: Вежбе се и онако одржавају практично сваког месеца. Све јединице одрађују задатке који ће бити пред њима. Оперативна и агентурна компонента „Алфе“ радиће пуном паром. И што је најважније, а то је свима јасно, Северни Кавказ и суседне теритирије представљају зону која захтева посебну пажњу. Најважнија компонента за структуре силе јесте остваривање безбедности током одржавања Олимпијских игара. За нас је основно да Олимпијада протекне без ванредних догађаја, то је наш задатак број један.

Да ли „Алфа“ сарађује са неким од својих страних колега?

С.Г.: Јединице попут Алфе сматрају да је неопходно учити из најбољих искустава које имају страни специјалци, тако и ми, наравно, проучавамо искуство Израелаца, Американаца, Шпанаца, Енглеза и тако даље. На крају крајева, сматрам да наша јединица улази бар у прву тројку најбољих у свету. По свему судећи, већи део наших страних колега ипак учи од нас.

Елита КГБ-а и ФСБ-а

Јединица „Алфа“ у саставу Комитета државне безбедности (КГБ) основана је 29. јула 1974. Првобитно се јединица звала једноставно „А“. „Алфа“ је име којим су је крстили новинари, да би касније тај нови назив био и званично установљен.

Сходно Правилнику о њеном формирању, јединица је у прво време извршавала задатке који се тичу „пресецања терористичких, диверзијских и осталих посебно опасних злочиначких акција које се врше [...] с циљем заузимања страних представништава, отимања њихових службеника, посебно важних [...] објеката“.

До 1985. јединица „Алфа“ је била директно потчињена генералном секретару и руководству КГБ-а.

У почетку није бројала више од 40 људи. Они су бирани искључиво међу сарадницима КГБ-а СССР-а који су прошли специјалну обуку.

Касније се број бораца повећавао, а заједно са регионалним јединицама које су формиране у Украјини, Белорусији, Казахстану, на руском Далеком Истоку, на Уралу и Северном Кавказу, износио је 1991. преко 500. Данас у Москви, ако не рачунамо три регионалне јединице (Краснодар, Јекатеринбург, Хабаровск), служи око 250 људи.

Група „А“ је извела на десетине борбених операција. Током јединствене специјалне операције у садејству са другим јединицама, 27. децембра 1979. официри Групе „А“ заузели су добро утврђени дворац председника Амина у Кабулу (тим јуришом започео је рат СССР-а у Авганистану).

17. јуна 1995. група „А“ је учествовала у јуришу на болницу у граду Буђоновск (Ставропољски Крај), у којој су терористи предвођени Басајевом држали преко хиљаду људи као таоце.

Специјалци „Алфе“ евидентирају мноштво случајева ослобађања талаца које су заробили терористи, међу којима су и они у Позоришном центру на Дубровки у Москви (23-26. октобра 2002), у Беслану (1-3. септембра 2004) и др. Сарадници Управе „А“ редовно учествују у специјалним операцијама на територији Чеченске Републике и у другим републикама на Северном Кавказу. На њиховој евиденцији су стотине ликвидираних и заробљених побуњеничких командира, страних најамника, активних страних наоружаних побуњеника и њихових помагача, као и осталих бандита.

Сарадници „Алфе“ су у више наврата лично обезбеђивали прва лица државе током њихових одлазака у Чеченију и друга „кризна подручја“.

У наоружању Управе „А“ налазе се оригинални образци оружја и специјалних средстава. Бешумни пиштољи, пушке и аутомати (који могу да пуцају и под водом) израђени по специјалним наруџбинама. Многи од сарадника „Алфе“ умеју да возе све врсте оклопне технике, прошли су алпинистичку и ронилачку обуку.

Руски текст на сајту РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.