„Русији одговара јака Србија као блиски савезник Москве унутар ЕУ“

Марко Ђурић, саветник председника Србије за спољну политику: Не постоје ограничења у сарадњи Русије и Србије. Извор: Парламентска газета.

Марко Ђурић, саветник председника Србије за спољну политику: Не постоје ограничења у сарадњи Русије и Србије. Извор: Парламентска газета.

Марко Ђурић, саветник председника Србије за спољну политику, у ексклузивном интервјуу за „Парламентску газету“ прича о приступима Београда решавању косовског проблема, односима своје земље са Русијом и ЕУ, политичком наслеђу Југославије и објашњава ко покушава да Бриселски споразум представи као признавање Косова од стране Србије.

Парламентска газета: Недавно се навршило годину дана откако радите у администрацији шефа државе. Да ли сте у том периоду успели да урадите све што сте планирали?

Марко Ђурић: Протекла година је била веома напоран период за све нас који радимо у администрацији председника, и ти напори су уродили плодом. Могу слободно да кажем да смо у потпуности испунили све задатке које смо поставили пре годину дана. Највећим својим успехом сматрам јачање „стратешке компоненте“ приступа администрације решавању спољнополитичких питања. Сматрам да је Србија много изгубила после распада Југославије управо због тога што није имала јасну представу о својим интересима и свом месту у међународним односима.

Уверен сам да Русији одговара јака Србија као блиски савезник Москве унутар ЕУ.

Која одлука или ситуација је за Вас била најтежа?

Најтеже ми је било када је Београд потписао споразум о нормализацији односа са Приштином 19. априла ове године. Сматрам да је неопходно нагласити да је такав споразум резултат стицаја околности после агресије НАТО-а 1999. и војнотехничког споразума у Куманову који је затим склопљен. Потписивањем споразума са Приштином актуелно руководство Србије обезбедило је услове за максимално ублажавање последица оружаног конфликта 1999. које су за Београд крајње неповољне. Неопходно је имати у виду и то да су донедавно од грађана скриване праве размере уступака које је Београд учинио по Кумановском споразуму.

Међу земљама које су тада уживале подршку СФРЈ биле су и државе које су касније постале такозвани „економски тигрови“. Пре само 30 година Југославија им је помагала у борби за независност.

Сматрате ли да је Косово изгубљено за Србију?

Србија не признаје независност Косова и Метохије. Споразумом са Приштином Београд регулише односе са јужним аутономним делом своје територије. У преговорима са представницима косовских власти не покреће се питање статуса КиМ. Наши „контакти“ су у том смислу неутрални, што је у више наврата потврдила и бриселска администрација преко госпође Кетрин Ештон. До краја 2013. на територији аутономне покрајине Косово треба да буду створене институције власти које признају и Брисел, и Приштина, и Београд.

Споразумом са Приштином Београд регулише односе са јужним аутономним делом своје територије.

Независност КиМ у догледној перспективи за нас није прихватљива. Управо због тога се Београд свим силама труди да не дозволи даље ширење списка земаља које признају независност Косова. Ту се у великој мери ослањамо на помоћ наших пријатеља на међународној сцени, пре свега Русије. Приштина, међутим, упорно покушава да потписивање споразума искористи као доказ признавања независности Косова од стране српског руководства.

Да ли је могућа промена приступа Београда решавању „косовског питања“? Који проблем је сада најактуелнији за Србију са гледишта примене споразума са Приштином?

Важно је да се процес европских интеграција искористи како би Београд добио полуге којима може утицати на политику Брисела и усмерити је у правцу српских интереса.

Позиција Београда у решавању „косовског проблема“ зависиће од тога како се споразум примењује у пракси. За 3. новембар ове године планирани су локални избори у четири српске општине на северу Косова. Кључни задатак је да се обезбеди учешће српског становништва у изборном процесу. У садашњој ситуацији одржавање избора је за Србију једина шанса да сачува своје присуство и свој народ на Косову и Метохији. 

Како бисте окарактерисали међународни положај своје земље?

Као наследница СФРЈ Србија је после „развода“ са бившим југословенским републикама наследила традицију пријатељских односа како са земљама европског континента, тако и са многим државама Азије, Африке и Латинске Америке. Наследили смо и тесне везе са Русијом, мада треба рећи да су односи између наших народа били на највишем нивоу и много пре него што је створена Југославија.

Приштина, међутим, упорно покушава да потписивање споразума искористи као доказ признавања независности Косова од стране српског руководства.

Међутим, током протекле две деценије Србија није искористила то наслеђе у пуној мери. Познато је да је Југославија била један од најдоследнијих бораца против колонијалне политике Запада у послератном периоду. Међу земљама које су тада уживале подршку СФРЈ биле су и државе које су касније постале такозвани „економски тигрови“. Пре само 30 година Југославија им је помагала у борби за независност. Сада је нама потребна помоћ тих земаља, пре свега у оживљавању економије, и Србија рачуна на ту помоћ. Један од главних циљева наше спољне политике је достизање нивоа економског развоја који ће омогућити Београду да поврати изгубљене позиције у региону и у светској политици.

До краја 2013. на територији аутономне покрајине Косово треба да буду створене институције власти које признају и Брисел, и Приштина, и Београд.

После свргавања режима Слободана Милошевића 2000. држава се оријентисала искључиво на зближавање са ЕУ и није посвећивала довољно пажње развоју економских односа са земљама ван Европске уније. Спроводећи тако кратковиду политику Београд је пропустио много шанси да привуче инвестиције из других земаља, иако је економска самосталност за Србију једина могућност да остане заиста независна држава у окружењу земаља ЕУ (а ускоро и НАТО-а). Те земље имају велике финансијске могућности и могу да утичу на наш свакодневни живот независно од тога у којој мери се Србија приближава Европској унији.

Управо због тога је важно, са једне стране, да се свим силама ради на јачању потенцијала националне економије, а са друге да се процес европских интеграција искористи како би Београд добио полуге којима може утицати на политику Брисела и усмерити је у правцу српских интереса.

Да ли бисте могли издвојити земље са којима Београд посебно жели да има добре односе?

Тешко је сачувати дипломатски такт у одговору на такво питање. Србија има изванредне односе са већином држава ЕУ. Нарочито бих желео да издвојим пет чланица Европске уније које нису признале независност Косова: Грчку, Кипар, Румунију, Словачку и Шпанију. Поред тога, Србија је потписала Декларације о стратешком партнерству са Француском и Италијом. Ако је реч о везама са државама које не улазе у ЕУ, неопходно је истаћи активан дијалог Београда са Вашингтоном и Пекингом, а такође најтешњу сарадњу са Москвом.

Србија је у априлу 2013. добила статус посматрача у Парламентарној скупштини Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), у мају су председници Владимир Путин и Томислав Николић потписали Декларацију о стратешком партнерству, а за децембар је планиран почетак изградње српске деонице гасовода „Јужни ток“. Поред тога, Београд управо води преговоре о куповини ловаца „МиГ-29М2“ и друге војне технике руске производње. Да ли бисте могли указати на неке слабе тачке у сарадњи наших двеју земаља?

Довољно је погледати наше државне заставе и сетити се историје српско-руских односа, и одмах постаје јасно да практично не постоје ограничења у нашој сарадњи. Не примећују се било какви системски проблеми у односима између Београда и Москве, и то је главна карактеристика наших међудржавних веза. Посебно желим да нагласим да је председник Србије Томислав Николић заинтересован за максимално висок ниво односа са Русијом у свим областима билатералне сарадње.

Хоће ли можда жеља Београда да што пре ступи у ЕУ нанети штету руско-српским односима?

Активирање веза Београда и Брисела заиста одражава тежњу Србије да ступи у ЕУ, али зближавање наше земље са Европском унијом не може негативно утицати на односе са РФ. Уверен сам да Русији одговара јака Србија као блиски савезник Москве унутар ЕУ.

Како ће изгледати Србија кроз десет година?

Србија ће постати земља чији су грађани повратили самопоуздање и достојанство.

Овај интервју је адаптирана верзија руског текста на сајту „Парламентске газете“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.