Русија изнела своје виђење информационе безбедности

Документ који је потписао председник Путин садржи и специфично руско виђење проблема информационе безбедности: реч је о коришћењу интернет-технологија за „мешање у унутрашње послове држава“, „кршење јавног реда“, „распиривање мржње“ и „пропаганду идеја које подстичу на насиље“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Документ који је потписао председник Путин садржи и специфично руско виђење проблема информационе безбедности: реч је о коришћењу интернет-технологија за „мешање у унутрашње послове држава“, „кршење јавног реда“, „распиривање мржње“ и „пропаганду идеја које подстичу на насиље“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Председник Русије Владимир Путин потписао је документ о политици у сфери међународне информационе безбедности. Документ упућује на то да Москва највећу опасност види у интернет-технологијама које се користе као информационо оружје за мешање у унутрашње послове држава.

Документ који је Владимир Путин према сазнањима „Комерсанта“ потписао крајем прошле недеље има следећи назив: „Основе државне политике РФ у области међународне информационе безбедности у периоду до 2020“.

Текст је састављен у Савету безбедности РФ уз учешће ресорних министарстава, укључујући Министарство спољних послова, Министарство одбране, Министарство телекомуникација и медија и Министарство правде. У документу су први пут на једном месту сабране кључне иницијативе РФ у сфери међународне информационе безбедности (МИБ), што по замисли његових састављача треба да допринесе како њиховом промовисању у свету, тако и побољшању сарадње међу појединим ресорима унутар Русије.

Извори који су упознати са током припрема „Основа“ кажу да је документ делимично замишљен као одговор на „Међународну стратегију деловања у сајбер-простору“ која је 2011. усвојена у САД. У тој стратегији се компјутерске диверзије први пут третирају као традиционална ратна дејства и САД задржавају право да одговоре на њих свим средствима, укључујући и примену нуклеарног оружја.

Руски „одговор“ није толико ратоборан. Судећи по тексту, Москва не намерава да се против претњи на Интернету бори методима застрашивања, него јачањем међународне сарадње.

У документу РФ издваја четири основне опасности у сфери међународне информационе безбедности. Прва је коришћење информационо-комуникационих технологија (ИКТ) као информационог оружја у војнополитичке сврхе са циљем да се изврши непријатељско деловање и агресија. Друга је примена ИКТ у терористичке сврхе. Трећа је сајбер-криминал, укључујући и нелегалан приступ компјутерским информацијама, а такође стварање и ширење малициозног софтвера. 

То је општеприхваћена тријада. Она фигурира и у документима УН. Четврта опасност која се наводи у документу типична је за руско виђење проблема. Реч је о коришћењу интернет-технологија за „мешање у унутрашње послове држава“, „кршење јавног реда“, „распиривање мржње“ и „пропаганду идеја које подстичу на насиље“. По речима извора, власти РФ су обратиле пажњу на ову опасност после догађаја везаних за такозвано „арапско пролеће“, у којима је дошао до изражаја потенцијал Интернета (пре свега социјалних мрежа) приликом организовања и координирања протеста.

Власти РФ намеравају да се супротставе овој опасности заједно са својим савезницима, пре свега са чланицама ШОС-а, ОДКБ и БРИКС-а. Москва рачуна да ће уз њихову помоћ успети да реализује низ својих кључних иницијатива, а то су: усвајање Конвенције о осигурању међународне информационе безбедности у УН, састављање међународно признатих правила понашања у сајбер-простору, интернационализација система управљања Интернетом и успостављање међународног правног режима неширења информационог оружја.

Досада су земље Запада биле против иницијатива Руске Федерације, сматрајући да су оне усмерене на јачање државне контроле Интернета. Међутим, „Основе“ упућују на то да Русија, као и досада, нуди сарадњу свима, а та сарадња се може остварити путем дијалога или дефинисањем мера које би представљале бар минимум поверења. Недавно су председници РФ и САД склопили споразум који нема преседана, а чији је циљ да се не допусти прерастање сајбер-инцидената у међудржавне конфликте. Руска Федерација би желела да исте такве споразуме склопи и са другим земљама.

По речима експерта ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије) Олега Демидова, руска стратегија није конфронтациона из два разлога. „Прво, због тога што РФ, и поред активног рада на стварању сопствене сајбер-команде, заостаје за САД у овој области, пошто су они одговарајућу структуру створиле још 2009“, објашњава он. „А друго, због тога што се руководство РФ придржава сасвим другачијег принципа: не одговарати силом на сајбер-силу, него радити на достизању ширег међународног договора који би омогућио ограничавање коришћења информационо-комуникационих технологија на штету грађана и држава.“ Експерт оцењује да нови руски документ може имати „чак много далекосежније циљеве од стратегије Беле куће“, али „питање је у којој мери су они реални и оствариви“.

Савет безбедности РФ и ресорна министарства у најскорије време треба да доставе председнику Русије конкретне предлоге везане за реализацију „Основа“.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.