Медведев: Успоставили смо поредак и отишли

Дмитриј Медведев: То није био дубински конфликт између наших народа. Извор: Росијска газета.

Дмитриј Медведев: То није био дубински конфликт између наших народа. Извор: Росијска газета.

На данашњи дан пре пет година завршио се кратки петодневни рат на Кавказу после упада грузијских трупа у Јужну Осетију. Тим поводом „Руска реч“ објављује сећања тадашњих председника и врховних команданата Русије и Грузије, Дмитрија Медведева и Михаила Сакашвилија. Медведев објашњава како је и зашто донео одлуку о употреби војне силе и зашто руска војска није ушла у Тбилиси.

Дмитриј Медведев, председник Русије и врховни командант Оружаних снага РФ 2008-2012, штитећи руске држављане, издао је 8. августа 2008. наређење да отпочне операција "Приморавања Грузије на мир“ у Абхазији и Јужној Осетији. У интервјуу за телевизију RT актуелни премијер Русије сећа се августовских догађаја 2008. Он је више пута говорио како је тада морао да донесе једну од најтежих одлука.

„Та одлука је заиста била најтежа у мом животу. Није ми било лако ни као човеку, ни као младом председнику, јер сам тек непуна три месеца био на челу државе. Али стицај околности је био такав“, изјавио је премијер. „Све одлуке су биле донете, и постигнути су сви циљеви које сам тада себи поставио.“

Дмитриј Медведев је још једном подсетио да је то била његова лична одлука. Он те ноћи није разговарао са Владимиром Путином, који се тада налазио у Кини, али међу њима није било никаквих несугласица. „По том питању смо обојица увек имали једноставан став: штитићемо наше грађане, штитићемо интересе Руске Федерације“, нагласио је премијер. „Главно приликом доношења такве одлуке је то што морамо да штитимо руске интересе, тј. живот и здравље наших грађана на територији стране државе.“

Ми смо успоставили поредак какав је требало да буде, и одмах смо отишли. Нисмо мењали политички режим, нисмо покушавали да прогурамо некакве своје људе, јер ми сматрамо да није добро мењати политички поредак у другим земљама супротно Повељи УН и доводити на власт људе који нама одговарају.

Дмитриј Медведев,
бивши председник РФ

И карактер ратних дејстава је био такав. „То није био рат између Грузије и Русије“, изјавио је Дмитриј Медведев, објашњавајући зашто руска војска није ушла у Тбилиси. „То је грузијско-осетијски конфликт у који смо ми морали да се умешамо како бисмо приморали Грузију да престане са истребљивањем људи које је третирала као своје држављане, а који су у великом броју истовремено били и држављани Русије.“

Оно што се дешавало у Јужној Осетији није био рат између двеју држава, поновио је председник владе, и утолико пре није био рат између руског и грузијског народа. „То је била операција приморавања на мир. Она је била апсолутно локалног карактера. Морали смо да разоружамо противника толико да он престане са истребљивањем људи“, рекао је Медведев. „То је био главни циљ, и он је постигнут за пет дана.“

Главно приликом доношења такве одлуке је то што морамо да штитимо руске интересе, тј. живот и здравље наших грађана на територији стране државе.

Неколико недеља пре него што је проговорило оружје руководству Русије се још увек чинило да се ситуација око Јужне Осетије може смирити дипломатским методима. По речима руског премијера, тог лета је он у више наврата контактирао са председником Грузије Михаилом Сакашвилијем, који је чак био спреман да допутује у посету Русији. „А затим се догодило то што се догодило“, рекао је председник руске владе.

Анализирајући потезе руководства Грузије, Дмитриј Медведев је дошао до закључка да се Сакашвилијева стратегија заснивала на два фактора. Прво, он је рачунао на то да ће после смене председника Русије моћи неприметно да поврати контролу над Јужном Осетијом и Абхазијом. А друго, имао је и подршку САД, и то не само моралну, него и материјалну.

Медведев је дошао до закључка да се Сакашвилијева стратегија заснивала на два фактора. Прво, он је рачунао на то да ће после смене председника Русије моћи неприметно да поврати контролу над Јужном Осетијом и Абхазијом. А друго, имао је и подршку САД, и то не само моралну, него и материјалну.

„Од 2002. до 2008. укупни трошкови издржавања оружаних снага Грузије увећали су се 50 пута и достигли скоро милијарду долара“, подсетио је премијер.

Тбилиси је погрешно проценио да ће Москва остати по страни. „То никако није било могуће. Да смо одустали од заштите наших држављана, то би заправо значило да признајемо пораз“, сматра Медведев. „То не би било прихваћено не само на Кавказу, него и у читавој нашој земљи.“ Нису биле лаке ни одлуке везане за признавање Јужне Осетије и Абхазије које је руско руководство донело по завршетку борбених дејстава. „И то су биле тешке одлуке“, рекао је Медведев.

Тиме су односи између Русије и Грузије коначно замрзнути, и тек сада, пет година касније, почиње њихово обнављање. Дмитриј Медведев је уверен да ће они у потпуности бити обновљени. „Тај конфликт, наравно, није допринео узајамном разумевању, али то није дубински конфликт између наших народа“, сматра он. Москва је са своје стране спремна на обнављање односа, али уз одређене услове, „а они су једноставни: треба признати шта се догодило“, нагласио је премијер. „Тада ће и ова тужна страница у нашим односима која траје неколико година бити окренута и отићи ће у прошлост заједно са одласком са политичке сцене Сакашвилија и неких других људи који су умешани у доношење те злочиначке одлуке.“

Дмитриј Медведев не искључује чак ни могућност да се једног дана Јужна Осетија и Абхазија помире са Грузијом и да она поново успостави своју територијалну целовитост - ако таква буде воља народа.

„Све ће зависити од воље народа који живе на тим територијама“, рекао је председник владе, истакавши да ће Русија, наравно, штитити своје националне интересе.

„Та операција је најбољи доказ да смо ми увек имали мирољубиве намере“, сматра он. „Ми смо успоставили поредак какав је требало да буде, и одмах смо отишли. Нисмо мењали политички режим, нисмо покушавали да прогурамо некакве своје људе, јер ми сматрамо да није добро мењати политички поредак у другим земљама супротно Повељи УН и доводити на власт људе који нама одговарају.“

Потпуно су другачије последице деловања западних земаља у различитим деловима света. „Наши западни партнери се понекад понашају као слон у стакларској радњи. Уђу и полупају све око себе, а онда не знају шта с тим да раде“, рекао је Медведев.

„Рецимо отворено шта је арапско пролеће донело арапском свету? Да ли му је донело слободу? Само делимично. У многим државама је донело бескрајне сукобе и крвопролиће, смену режима и непрекидне немире“, подсетио је премијер. 

Мора се признати да је у наше време рат као политичко средство поново постао прилично популаран модел понашања, констатовао је Дмитриј Медведев. Али он свакако не доноси ништа добро. „У великој заблуди су они који сматрају да се помоћу рата може постићи нешто добро. Рат је страшна несрећа! Не дао бог да још једном доспемо у такву ситуацију“, изјавио је премијер.

Росијскаја газета. Сва права задржана.