Биоскоп без граница, али са ограничењима

Циљ новог закона против пиратерије на Интернету је да пракса са ове фотографије постане реткост. Извор: РИА „Новости“.

Циљ новог закона против пиратерије на Интернету је да пракса са ове фотографије постане реткост. Извор: РИА „Новости“.

На Рунету, руском сегменту Интернета, сада је веома лако пронаћи и одгледати било који филм - односно његову нелегалну копију. Нови „антипиратски закон“, који је недавно ступио на снагу, треба да промени ову ситуацију. Колико ће примена новог закона изменити рад нелегалних и легалних интернет-играча и да ли ће и како помоћи руској филмској индустрији говоре представници великих сајтова, дистрибуционих кућа и власти.

У Русији је 1. августа на снагу ступио закон против пиратерије на Интернету (тзв. антипиратски закон – „О изменама и допунама законских аката Руске Федерације везаних за заштиту права на интелектуалну својину у оквиру информативно-телекомуникационих мрежа“ бр. 187-ФЗ). Нови закон одређује кривичну одговорност за постављање пиратских филмова на Интернет. Према том закону, власник лиценце има право да судским путем гони веб-сервис који крши права интелектуалне својине којима он располаже. Закон притом не обухвата само сајтове на којима су постављени пиратски филмови него и веб-странице које садрже линкове који воде до таквих филмова на другим сајтовима.

Уколико суд усвоји тужбу власника права, он може и пре почетка судског процеса да донесе одлуку о привременом блокирању тог сајта. У таквом случају суд обавештава Федералну службу за надзор у сфери комуникација, информационих технологија и средстава јавног информисања („Роскомнадзор“), а она даље обавештава провајдера. Провајдер је дужан да у року од три дана захтева од власника сајта да уклони страницу са спорним материјалом. А уколико он то одбије, провајдер је обавезан да сам блокира приступ до ње.

Постоји могућност да ће закон бити неефикасан у борби против правих интернет-пирата за које промена адресе или провајдера, односно коришћење технологија у заобилажењу закона – уопште не представља проблем.

Антон Маљгинов, Mail.Ru Group

Одговорност за дистрибуцију пиратског садржаја лежи на тзв. информационим посредницима. То може да се односи на приватне кориснике, на интернет-платформе, укључујући претраживаче, али и на провајдере. Од одговорности може да их ослободи једино чињеница да нису свесни да је објављени садржај пиратски. Према томе, власник права треба само да обавести посреднике о томе да за одређене филмове не поседују права како би могао да се позове на њихову законску одговорност.

Закон је изазвао многе критике од стране интернет-компанија. Против закона су се побунили претраживачи „Јандекс“ („_serbianBeginIgnore_Яндекс_serbianEndIgnore_“) и „Google“, холдинг „Mail.Ru“, популарни торент-сервиси и још много мањих сајтова (укупно њих преко 1600). Велике интернет-компаније страхују да би због извесних непрецизности у тексту закона могли да настрадају и они који послују савесно и законито.

Русија је једина земља у којој пре самог блокирања пријава власника пролази кроз две врсте провере: правосуђа и органа извршне власти – „Роскомнадзора“.

Павел Катков, радна група Министарства културе РФ

„Отпочетка смо били против тог закона, односно облика у којем је усвојен. Ствар је у томе што он у садашњем облику носи значајне ризике за нашу делатност везане за погрешно или неоправдано блокирање сајтова (на пример, приликом блокирања IP адреса могу бити блокирани сајтови који немају никакве везе са сајтом који крши закон), исти законски механизми могу исто тако бити коришћени за нелојалну конкуренцију или разне врсте злоупотребе. Поред тога, постоји могућност да ће закон бити неефикасан у борби против правих интернет-пирата за које промена адресе или провајдера, односно коришћење технологија у заобилажењу закона – уопште не представља проблем“, истиче шеф правне службе у компанији „Mail.Ru Group“ Антон Маљгинов.

Учесници покрета „За слободни Интернет“ са натписима „Пиратска партија“ и „Копирајт поткрада културу“ на тргу испред станице метроа „Улица 1905. године“ у Москви протестују против новог „антипиратског закона“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Правник Павел Катков, који је у оквиру радне групе Министарства културе РФ радио на нацрту „антипиратског закона“, сматра да компаније које поштују прописе уопште нису у опасности. „Штета за савесне интернет-компаније ће бити равна нули. Русија је једина земља у којој пре самог блокирања пријава власника пролази кроз две врсте провере: правосуђа и органа извршне власти – „Роскомнадзора“. Власник лиценце је 1. августа поднео пријаву коју је суд одбио због одређених формалности, указавши му на неправилности у документацији“, истакао је Катков.

Ради се о пријави коју је поднео филмски дистрибутер „Биоскоп без граница“ и везана је за друштвену мрежу „ВКонтакте“. Њен подносилац је указао на постављање пиратских копија пет филмова на мрежи „ВКонтакте“. Московски градски суд није прихватио ту пријаву, образлажући одлуку тиме да „Биоскоп без граница“ није доставио потребну документацију. Генерални директор „Биоскопа без граница“ Сем Клебанов је за ТВ канал „Дожд“ („Киша“) изјавио да су уз пријаву биле приложене копије њихових лиценци за дистрибуирање. Он је додао да њихови правници већ припремају документацију за поновно подношење.

„Биоскоп без граница“ је покушао да реши проблем директно са друштвеном мрежом „ВКонтакте“. Дистрибутер је упутио представницима друштвене мреже захтев да уклоне пиратске филмове са одређених страница, а друштвена мрежа је, према речима њеног портпарола Георгија Лобушкина, све те захтеве испунила. Међутим, како наводи Клебанов, такав начин решавања проблема врло је захтеван и неефикасан. Пиратске копије филмова се након блокирања појединих страница истог тренутка појављују на другим, тако да власници лиценце морају стално да прате огромну количину садржаја.

Против закона су се побунили претраживачи „Јандекс“ („_serbianBeginIgnore_Яндекс_serbianEndIgnore_“) и „Google“, холдинг „Mail.Ru“, популарни торент-сервиси и још много мањих сајтова (укупно њих преко 1600). Велике интернет-компаније страхују да би због извесних непрецизности у тексту закона могли да настрадају и они који послују савесно и законито.

Компанија „Web Kontrol“, која је специјализована за потрагу нелегалног садржаја на Интернету, саставила је списак веб-сајтова са пиратским филмовима. На њему су се поред мреже „ВКонтакте“ нашли видео-сервис „Јутјуб“, видео-претраживач video.yandex.ru, сајтови video.mail.ru и filmix.ru, и пет торент-сајтова – rutracker.org, my-hits.ru, rutor.org, torrentino.com и tfile.me.

Велике интернет-компаније које су се нашле на „црном списку“ – „Јандекс“ и „Mail.Ru“ – истичу да већ дуго и успешно сарађују са носиоцима ауторских права. „Закон се на првом месту односи на сервисе везане за кориснички садржај (UGC сервисе). На пример, ми већ дуго и ефикасно сарађујемо са носиоцима права везаних за UGC сервисе, само смо их прилагодили да буду у складу са прописима“, истичу у прес-служби „Јандекса“ и додају: „Не очекујемо да ће нови закон значајније утицати на пословање наше компаније.“

„Ми смо и пре појаве новог закона на захтев носиоца права хитно уклањали спорни садржај и планирамо да тако и наставимо, без обзира одакле такав захтев дошао: од носиоца ауторског права, ‘Роскомнадзора’ или од суда“, рекао је шеф правне службе компаније „Mail.Ru Group“ Антон Маљгинов додајући: „Закон се односи на филмове (биоскопске и ТВ филмове). На нашим друштвеним мрежама постоји кориснички видео-садржај, који смо посебно анализирали и утврдили да су са највише прегледа снимци дужине испод 5 минута. Очигледно је да то нису филмови, према томе немамо разлога да страхујемо да ће ступање на снагу новог закона утицати на наш рад.“

Власници ауторских права се надају да ће се закон против пиратерије позитивно одразити на њихово пословање. „Јасно је да ће сузбијање пиратерије омогућити да се ефикасније уновче права на софтверске производе, створиће се услови за здраву конкуренцију и отвориће се нове могућности за развој различитих медијских сегмената“, рекао је Сергеј Петров из компаније „СТС Медиа“.

„Закон ће омогућити власницима лиценци да коначно ефикасно заштите своја права, а судовима – да избегну тешкоће код утврђивања одговорних лица за њихово кршење. За руску кинематографију оваква заштита права отвара нове перспективе за раст, а што се тиче стране кинематографије, Русија ће бити примамљивија за велике филмске компаније. Када су у питању интернет-компаније, за њих закон такође носи добре вести, сајтови коју послују по прописима – tvigle.ru, now.ru, nuz.ru и други – моћи ће слободно да дишу од пиратерије“, сматра Павел Катков.

Какав ће бити стваран економски ефекат „антипиратског закона“ за све на тржишту остаје да се види. Оно што се већ зна јесте колико ће тај закон да кошта пореске обвезнике: према проценама „Роскомнадзора“, администрацији ће бити потребно 97 милиона рубаља (2,21 милиона евра) годишње како би се он спроводио.

Росијскаја газета. Сва права задржана.