НАТО неће преко Уљановска

Русија је дозволила превоз робе НАТО-а преко своје територије под условом да транспорт организују искључиво руске компаније. Извор: Getty Images / Fotobank.

Русија је дозволила превоз робе НАТО-а преко своје територије под условом да транспорт организују искључиво руске компаније. Извор: Getty Images / Fotobank.

Транзитни претоварни пункт у Уљановску, који је Русија пре годину дана ставила на располагање НАТО-у у сврху пребацивања терета из Авганистана, до сада није коришћен. Чланице Алијансе још увек нису потписале ниједан уговор са руским превозницима, овлашћеним да преузму транспорт терета у Уљановску. Саговорници новина „Комерсант“ из седишта НАТО-а жале се да руске компаније подижу цене својих услуга, док извор из државних органа РФ тврди да НАТО једноставно не жели да зависи од Москве.

Пројекат транзита трупа из Авганистана преко руског града Уљановска, започет пре тачно годину дана, важио је за један од најуспешнијих примера сарадње Русије и НАТО-а. У Москви су рачунали да ће већи део од преко 100 хиљада контејнера и 60 хиљада транспортних средстава, које су Међународне снаге за безбедносну помоћ (ISAF) планирале да повуку из Авганистана, бити пребачен у Европу управо преко Уљановска. Међутим, до данас је ова маршрута остала неискоришћена.

Извори у седишту Алијансе објашњавају да је маршрута „прескупа“. „Отварајући пут кроз Уљановск, власти РФ су инсистирале да на том пункту буду ангажовани само руски превозници. А они су толико подигли цене да ниједна од земаља учесница ISAF-а није сматрала да је ова маршрута повољна“, објаснио је један од саговорника „Комерсанта“. При томе се 2011.управо НАТО обратио Москви са молбом да размотри могућност коришћења територије РФ за повратни транзит терета из Авганистана. Пре неколико дана Пакистан је, после још једног конфликта са САД, у потпуности затворио своју територију за конвоје НАТО-а, а Узбекистан и Киргистан су одбили да пропусте терете у повратном смеру. До тада је преко територије РФ већ пролазио део маршруте, која је добила назив „Северна дистрибутивна мрежа“, и по којој се и данас реализује транзит преко 60% невојних терета ISAF-а. Они се превозе ваздушним путем и железницом, али без претовара.

Почетком 2012. Русија се сложила да отвори маршруту за повратни транспорт, предложивши да се у ту сврху користи аеродром „Восточни“ у Уљановску. Пројекат је започео у августу исте године.

Према речима другог саговорника из НАТО-а, многе учеснице ISAF-a су биле заинтересоване за транзит преко Уљановска. У децембру 2012. Британци су извршили пробно пребацивање десет контејнера до базе „Кемп Бастион“ у Авганистану и назад. Извор у британској влади је саопштио да је пробни транзит оцењен као успешан. Па ипак, Британци на крају нису потписали ниједан уговор. Саговорник „Комерсанта“ је изјавио да Лондон радије бира друге маршруте, пре свега преко Пакистана и централноазијских република, које однедавно поново дозвољавају повратни транзит терета НАТО-а преко своје територије. „Постојање више варијанти транзита омогућава да се терет транспортује на флексибилнији начин и гарантује најбољи однос цене и квалитета“, објаснио је неименовани извор.

Управо се НАТО 2011. обратио Москви са молбом да размотри могућност коришћења територије РФ за повратни транзит терета из Авганистана.

Дипломатски извор из једне од европских земаља учесница ISAF-а, која је заинтересована за транзит преко Уљановска, додао је да би према прорачунима његове владе транспорт једног контејнера из Авганистана преко аеродрома „Восточни“ коштао око 50 хиљада евра, а преко узбекистанског града Термеза око 30 хиљада евра.

Москва ову ситуацију види другачије. Извор из државних органа РФ објашњава да је транзит преко Уљановска замишљен пре свега као комерцијални подухват. Саговорник „Комерсанта“ је признао да је двоетапни транзит преко Уљановска (авионом до аеродрома „Восточни“, а затим железницом) скупљи од алтернативних маршрута, али је такође истакао: „Превоз овим путем је бржи и безбеднији“.

Пре неколико дана Пакистан је, после још једног конфликта са САД, у потпуности затворио своју територију за конвоје НАТО-а, а Узбекистан и Киргистан су одбили да пропусте терете у повратном смеру.

Према мишљењу руске стране, НАТО није искористио Уљановск „због принципа понуде и потражње“. „Жао им је да Русији дају више новца“, убеђен је владин службеник. „Осим тога, они нису хтели све да ставе на једну карту и да се ослоне на 'Северну дистрибутивну мрежу'. НАТО сматра да РФ може искористити транзит као средство утицаја на Алијансу, као што 'Гаспром' користи гас како би утицао на Европу. Све су то бесмислице.“

Извори блиски предузећима која је требало да буду ангажована при транзиту кроз Уљановск наводе и друге разлоге због којих пројекат није реализован. Представници НАТО-а инсистирали су да се организација целокупног транзита повери страној компанији, која би у ту сврху од њих добила посебно овлашћење. Она би имала задатак да склапа уговоре са непосредним учесницима. Међутим, руска страна је тај предлог одбила, између осталог, због националне безбедности. Други извор тврди да су представници НАТО-а истовремено преговарали са низом централноазијских држава, које су, схвативши да би могле да испадну из игре, поново дозволиле да се повратни транзит врши преко њихове територије и понудиле ниже цене него Русија.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.