На истоку Русије под водом милион квадратних километара

Вода којој се не види крај: насеља на обали реке Амур на руском Далеком Истоку. Извор: РИА „Новости“.

Вода којој се не види крај: насеља на обали реке Амур на руском Далеком Истоку. Извор: РИА „Новости“.

Руски Далеки Исток је задесила поплава невиђених размера, какву не памте ни најстарији житељи региона, а ни историјске хронике. Водена стихија је потопила милион квадратних километара (више од 11 површина Србије). Ситуација се из часа у час погоршава. Тропске кише не престају, хидроелектране ужурбано испуштају воду из акумулационих језера, а нову опасност представља и све већи ниво воде у кинеској реци Сунгари.

Водена стихија је на руском Далеком Истоку потопила милион квадратних километара, што је 11 пута више од површине Србије. Власти оцењују да у најгорем случају из градова и села може бити евакуисано до 100 хиљада људи. Већ сада је своје домове напустила 21 хиљада становника овог региона.

Један од њих је пензионер Александар Љовин из сеоцета Кукељево у Јеврејској Аутономној Области. Кућа му је поплављена, а он се тешко креће, али је одлучно одбио да напусти село које тоне. Међутим, по Љовина је послато возило Министарства за вандредне ситуације, а тврдоглавог комшију је из опасне зоне на рукама изнео Николај Колесников, државни пожарни инспектор Лењинског рејона.

Људи којима је имовина страдала у поплави привремено су смештени у школске објекте. У спортским салама су прострте стотине мадраца, а војска је дотерала покретна купатила и пекаре. На пунктовима за евакуацију дели се храна, а пострадалима помажу лекари и психолози.

„Све ми је пропало, и кућа и башта“, плаче Светлана Филиповна. „Прву компензацију од 10 хиљада рубаља смо већ добили, и обећавају да ће дати још. Наша породица ће добити 400 хиљада (око 12.000 долара). Али то није довољно да се направи нова кућа, а нема ни времена, јер ће за месец-два већ почети мразеви.“

Поједини очајни житељи Далеког Истока одбијају да напусте родно место које полако нестаје под водом, пењу се на горње спратове и таване, и чувају преосталу имовину од пљачкаша. Село Владимировка (у Амурској Области) потопљено је до самих кровова. Ту је остала тврдоглава бака која категорично одбија да је евакуишу и каже да је у животу бивала и у горим ситуацијама. Пола куће јој је већ потопљено, а у свакога ко покуша да приђе она пуца из сигналног пиштоља.

Поплављена су најважнија пољопривредна подручја Далеког Истока. Из хеликоптера се види језив призор: само понегде на глаткој сивкастој површини штрче редови соје или острвце пшенице, а све остало је вода којој се не види крај.

Вода је однела и наде да ће ове године бити летине. Поплављена су најважнија пољопривредна подручја Далеког Истока. Из хеликоптера се види језив призор: само понегде на глаткој сивкастој површини штрче редови соје или острвце пшенице, а све остало је вода којој се не види крај. Приамурје је житница земље, бар када је реч о соји. Више од половине свих усева соје у Русији налази се управо овде, а сада нема ни трага од усева.

Једно за другим под водом нестају острва на реци Амур. Врло брзо ће исту судбину доживети и Велико усуријско острво или Хејсјаци. Један део тог острва припада Кини, а други Русији. И на руском и на кинеском делу је искључена струја, евакуисани су готово сви становници острва, не рачунајући граничаре који су још увек на својим местима. Катастрофална поплава је захватила и подручја провинције Хејлунгђанг, где је број жртава већ премашио две стотине. На руској страни нема људских жртава.

Овде сам на службеном путу. Видим каква се несрећа надвила над овим лепим градом и не могу да останем по страни

јапански бизнисмен, учесник одбране Хабаровска од поплаве

Огромне снаге су укључене у заштиту и спасавање људи од поплаве. Сваки дан на Далеки Исток пристижу транспортни авиони са покретним болницама, мобилним бранама, намирницама и лековима. Достављено је на стотине тона вакцина. У поплављеним подручјима становништво се ужурбано вакцинише од жутице и дизентерије. У зони захваћеној елементарном непогодом ради 13 хиљада спасилаца из свих региона Русије.

Хабаровску, главном граду Далекоисточног федералног округа (највећег од осам федералних округа Русије), великом брзином се приближава „велика вода“. Рекордна поплава је овде забележена крајем 19. века, када је ниво реке достигао 620 cm. Сада се вода већ попела на ниво од скоро седам метара, а хидролози су израчунали да ће за недељу дана достићи чак осам метара. У граду који се протеже 50 km дуж речне обале подигнут је заштитни насип који се сада даноноћно ојачава и надограђује. Грађевинари, војска и волонтери на градском кеју ређају хиљаде џакова са песком.

Јапански бизнисмен у белим рукавицама је од поднева до седам сати увече теглио џакове заједно са житељима Хабаровска. „Овде сам на службеном путу. Видим каква се несрећа надвила над овим лепим градом и не могу да останем по страни“, објаснио је Јапанац.

Па ипак, река пробија брану, прелази преко насипа које подижу људи, тече по појединим градским улицама и магистралама и приближава се стамбеним зградама.

Оно што је за људе несрећа, за Амур је уобичајена појава.

„Самој реци поплава не наноси никакву штету. Оно што се сада дешава само је део природног режима Амура, чему су прилагођени и његова долина, и водоплавно земљиште око њега, и све што живи у њему“, каже Алексеј Махинов, доктор географије и заменик директора Института за хидролошке и еколошке проблеме Руске академије наука. „Па ипак, тако велика вода свакако битно утиче на корито. Ако вода оде у леве рукавце реке на Средњем Амуру, то може довести до померања границе између Русије и Кине, јер граница пролази средином реке“, прогнозира научник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.