Русија на добитку у „трговинском рату“ са Украјином

Многи украјински политичари и стручњаци су потезе суседне државе доживели као почетак правог трговинског рата. Извор: ИТАР-ТАСС.

Многи украјински политичари и стручњаци су потезе суседне државе доживели као почетак правог трговинског рата. Извор: ИТАР-ТАСС.

Ограничења извоза робе из Украјине у Русију украјински политичари су протумачили као трговински рат, демонстрацију силе и приморавање Кијева да одустане од потписивања Споразума о сарадњи са ЕУ. Губици украјинске стране због нових процедура руских цариника можда ће износити и до 2,5 милијарде долара. Руски стручњаци, међутим, изјављују да Кијев „од муве прави слона“.

Према подацима Федерације послодаваца Украјине (ФРУ), од 14. августа ове године руска Федерална царинска служба (ФТС) је све украјинске извознике уврстила у списак „повећаног ризика“. То значи да ће роба коју они испоручују у Русију морати да прође посебно детаљну контролу. Како је саопштила ФРУ, у пракси су се украјински произвођачи са опсежним контролама сусрели већ крајем јула. Према прорачунима ове организације, губици украјинске стране због нових процедура руских цариника можда ће износити и до 2,5 милијарде долара. Према подацима ФТС, робни промет Русије са Украјином у првој половини 2013. пао је за скоро 20% и износио 18 милијарди долара. Разлози овог смањења су како успорен привредни раст у обе земље, тако и вештачки креиране баријере међу њима.

Украјинска демократска алијанса за реформе је царинске провере од стране РФ оценила као демонстрацију силе. Низ украјинских стручњака сматра да Москва жели да примора Кијев да одустане од потписивања Споразума о сарадњи са ЕУ.

Крајем 2012. Русија је смањила квоту за бесцарински увоз цеви из Украјине, а у јулу ове године одлучила да за последњих шест месеци 2013. ове квоте потпуно укине.

Украјина јој је узвратила тако што је овог пролећа увела специјалне царине на увоз аутомобила са моторима запремине преко хиљаду кубних центиметара.

Као одговор на овај корак Русија је у јулу обавестила Светску трговинску организацију, чији су чланови и Русија и Украјина, да намерава да повећа царину на низ украјинских производа, између осталог, на чоколаду, шећер и камени угаљ. Крајем јула „Роспотребнадзор“ (Федерална инпекција за заштиту права потрошача и добробит људи) је забранио увоз у РФ производа фирме „Roshen“, једног од највећих украјинских произвођача кондитерских производа, пошто је у њима откривена опасна супстанца бензопирен.

Многи украјински политичари и стручњаци су потезе суседне државе доживели као почетак правог трговинског рата. Тако је украјинска партија „УДАР“ (Украјинска демократска алијанса за реформе) царинске провере од стране РФ оценила као демонстрацију силе. Низ украјинских стручњака сматра да, уводећи додатне препреке за увоз робе из Украјине, Москва жели да примора Кијев да ступи у Царинску унију и да одустане од потписивања Споразума о сарадњи са ЕУ, које је планирано за новембар. Међутим, руска страна је уверена да о трговинском рату не може бити ни говора. Индиректно о томе сведочи саопштење прес-службе владе РФ у којем се тврди да су одлуку о регулисању увоза из Украјине донели царински органи, а не органи власти. Званични став Кијева изнео је премијер Украјине Николај Азаров, апелујући да се овај проблем не преувеличава, већ да се напори усмере ка усклађивању техничких царинских прописа две земље. Азаров је такође истакао да ће Украјина развијати сарадњу како са Европом, као и са земљама Царинске уније.

Руски стручњаци сматрају да у потезима Москве нема ничег необичног. „Државе имају право да уводе строжа правила, тим пре што је до тога дошло пошто је утврђено да постоје проблеми са квалитетом робе“, истакао је глави економиста „Дојче банк Русије“ Јарослав Лисоволик. Према његовим речима, усклађивање механизама царинске контроле одговарало би обема странама. „Русија и Украјина за циљ имају интеграцију која ће се позитивно одразити на привредни раст обе земље. Она треба да подржи раст робног промета, а не да доведе до његовог смањења“, сматра Лисоволик.

Према мишљењу генералног директора Агенције за политичке и привредне комуникације Дмитрија Орлова, поступке Русије не треба сматрати за трговински рат и они неће дугорочно утицати на односе између двеју земаља. Русија од новонастале ситуације неће имати штете, пошто ће корекције цена бити незнатне.

„Због овог конфликта штету ће имати пре свега Украјина, која 25% увоза остварује из Русије. Ако конфликт ускоро не буде решен, Кијев ризикује да изгуби део прилива девизних средстава, што може додатно угрозити и тако неповољне перспективе курса гривне. Многи експерти, наиме, не искључују могућност да до краја 2013. или почетком 2014. дође до девалвације гривне. Што се тиче Русије, смањење увоза из Украјине биће, по свој прилици, компензовано. Није искључено да ће у том случају производњу повећати локалне компаније. Осим тога, увоз се може делимично преоријентисати на произвођаче из Белорусије“, изјавио је економиста банке „ING Bank“ Дмитриј Пољевој.

Росијскаја газета. Сва права задржана.