Башар Асад: САД, Француска и Велика Британија су од самог почетка кризе покушавале да изврше војну интервенцију, али нису могле да убеде своје народе и свет да је њихова политика мудра и корисна. Извор: AFP / East News.
Известија: Господине председниче, најактуелније питање у овом тренутку гласи: каква је ситуација у Сирији? Које територије су и даље под контролом побуњеника?
САД су после распада СССР-а мислиле да је Русија заувек уништена. Међутим, доласком Владимира Путина Русија је почела све упорније да брани своје позиције, услед чега је почео нови Хладни рат.
Башар Асад, председник Сирије
Башар Асад: Не ради се о територијама које су под контролом терориста или под контролом армије. Ниједна армија ни у једној земљи на свету не може бити у потпуној борбеној готовости на читавој територији своје земље. Терористи то користе и покушавају да продру свуда где нема армије. Није проблем у територији на којој се налазе терористи, јер се она мења сваког часа. Проблем је у многобројним јуришницима који пристижу из иностранства.
На територију Сирије из иностранства непрекидно пристиже огроман број терориста и то је главни разлог што се још увек воде оружане борбе. Поред тога, терористи и даље добијају из иностранства финансијску помоћ и оружје.
Наш интервју са Вама биће преведен на многе језике и многи светски лидери ће га прочитати. Шта бисте хтели да им поручите?
Б.А.: Хтео бих да објасним да тероризам није кец у рукаву који може да се извуче и искористи кад год затреба, а затим да се врати назад. Тероризам као шкорпија може да убоде у сваком тренутку. Према томе, не може се тероризам подржавати у Сирији, а сузбијати у Малију.
Сви схватају да оно што се дешава у Сирији није народна револуција нити инсистирање на реформама, него тероризам. У таквој ситуацији западни лидери не могу да кажу својим грађанима: „Идемо у Сирију да подржимо тероризам“.
У среду су побуњеници оптужили владу Сирије да је примењивала хемијско оружје. Шта можете на то одговорити?
Б.А.: Они најпре износе оптужбе, па тек онда прикупљају доказе. То је бесмислица. Оптужили су нас у среду, а тек два дана касније је америчка влада објавила да почиње са прикупљањем доказа.
Оптужују нас да је армија применила хемијско оружје на подручју које тобоже контролишу побуњеници, а на том подручју уопште нема јасне линије фронта између армије и побуњеника. Уосталом, зар може држава да примени хемијско или било које друго оружје за масовно уништење тамо где су концентрисане њене трупе? Јасно је да сличне оптужбе имају искључиво политичку позадину.
Током претходних недеља смо водили преговоре са УН о раду комисије и стручњаци су најзад стигли. Резултати њиховог рада ће бити презентовани у УН.
Тероризам није кец у рукаву који може да се извуче и искористи кад год затреба, а затим да се врати назад. Тероризам као шкорпија може да убоде у сваком тренутку. Према томе, не може се тероризам подржавати у Сирији, а сузбијати у Малију.
Допуштате ли могућност да САД у случају Сирије дејствују исто као што су дејствовале у Ираку или Југославији, тј. да покушавају да пронађу повод за интервенцију?
Б.А.: Ово није први пут да се покреће питање војне интервенције у Сирији. САД, Француска и Велика Британија су од самог почетка кризе покушавале да изврше војну интервенцију, али нису могле да убеде своје народе и свет да је њихова политика мудра и корисна. Испоставило се, такође, да овдашња ситуација није иста као у Египту и Тунису.
Постоји још једна препрека за војну интервенцију. Сви схватају да оно што се дешава у Сирији није народна револуција нити инсистирање на реформама, него тероризам. У таквој ситуацији западни лидери не могу да кажу својим грађанима: „Идемо у Сирију да подржимо тероризам“.
Логичан наставак сиријске теме је питање шта ће бити ако Русија попусти пред притисцима Запада?
Б.А.: САД су после распада СССР-а мислиле да је Русија заувек уништена. Међутим, доласком Владимира Путина Русија је почела све упорније да брани своје позиције, услед чега је почео нови Хладни рат.
Није проблем у територији на којој се налазе терористи, јер се она мења сваког часа. Проблем је у многобројним јуришницима који пристижу из иностранства. На територију Сирије из иностранства непрекидно пристиже огроман број терориста и то је главни разлог што се још увек воде оружане борбе. Поред тога, терористи и даље добијају из иностранства финансијску помоћ и оружје.
Можете поставити питање зашто Русија подржава Сирију. Русија данас не брани председника Башара Асада, јер сиријски народ може да изабере било ког председника. Русија брани принципе независности и немешања у унутрашње ствари других држава.
Поред тога, Русија штити своје интересе у региону, и то је њено право. Ти интереси се не своде на коришћење луке у Тартусу. Напади терориста на Сирију угрожавају стабилност на читавом Блиском Истоку. Дестабилизација у овом региону одразиће се и на Русију.
Такође не треба заборавити да имамо хиљаде руско-сиријских породица које представљају културни и друштвени мост између двеју држава.
Воде ли се преговори са Русијом о испоруци горива, намирница и наоружања? Посебно желим да питам за уговор о испоруци система С-300, да ли сте их добили?
Б.А.: Наравно, ниједна земља не може изјавити да поседује ово или оно наоружање или да је склопила уговоре о испоруци тог наоружања. То је државна и војна тајна.
Али могу рећи да се сви уговори са Русијом реализују, и да њихову реализацију нису омели ни криза, ни притисци САД, Европе и заливских земаља. Русија испоручује Сирији оно што јој је потребно за одбрану земље и народа.
Какву помоћ Сирија очекује од Русије: економску или помоћ у наоружању?
Б.А.: Наша економска ситуација је осетно побољшана захваљујући политичкој подршци Русије и чињеници да се војни уговори и поред америчког притиска уредно испуњавају.
Господине председниче, за које земље можете рећи да су вам главни савезници, а које су вам противници?
Б.А.: На светској сцени уз нас су Русија и Кина, а на регионалном нивоу Иран. Међутим, могу рећи да у свету долази до позитивних промена. Поједине земље су почеле да мењају своје ставове.
Постоји низ држава које су отворено подржавале терористе у Сирији. Међу њима су Катар и Турска. Катар је спонзор терориста, а Турска их тренира и обезбеђује им коридоре. Сада је Саудијска Арабија заменила Катар у својству спонзора.
Шта очекујете од конференције „Женева-2“?
Б.А.: Мисија женевске конференције је да припреми терен за политичко регулисање ситуације у Сирији. Међутим, ми не можемо да започнемо дијалог у политичком правцу докле год се не обустави подршка тероризма из иностранства. Оно што очекујемо од Женеве је да се изврши притисак на земље које подржавају тероризам у Сирији. Оне треба да прекину са шверцовањем оружја и слањем плаћених терориста у нашу земљу.
Руски текст на сајту „Известија“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу