Совјетски и савремени руски ученик

„Гагарин се школовао бесплатно“: поређење совјетског и савременог руског образовног система код многих изазива забринутост. Извор: ИТАР-ТАСС.

„Гагарин се школовао бесплатно“: поређење совјетског и савременог руског образовног система код многих изазива забринутост. Извор: ИТАР-ТАСС.

Данас је широко прихваћен став да је совјетско образовање било једно од најквалитетнијих на свету. Међутим, без обзира на то наслеђе, у току последњих 15-20 година у руске школе је уведен велики број новина, које су значајно измениле наставни систем. У данашњем образовању све је израженија подела на „елитно“ и „масовно“, а од епохе култа науке дошли смо до „тржишта образовних услуга“.

Некада у СССР-у: наука као начин живота

Совјетско школско образовање ослањало се на одређени скуп идеја, тј. на једну конкретну идеологију. Она је прожимала читав систем, тако да је наставник лакше могао да мотивише ученика на учење. Ученицима који су заостајали у савладавању градива наставници су се бавили после часова и за то нису добијали никакву надокнаду. Понекад су слабијим ученицима помагали њихови другови из разреда. Такав систем је највише ефекта имао при савладавању предмета као што су физика, математика и хемија.

Почетком 1970-их на 10 хиљада људи, запослених у националној економији СССР-а, долазило је око 100 научних радника, док је у Америци тај број износио 71, у Великој Британији 49. На 10 хиљада радника и службеника, запослених у индустрији и грађевинарству СССР-а, долазила су 234 научна радника, у САД 205, а у Великој Британији 116.

У совјетско време посебна пажња се поклањала методологији наставе. Тако су настале озбиљне педагошке школе и написани су квалитетни уџбеници. Осим тога, у земљи су постојали институти за усавршавање педагошких кадрова, била је развијена мрежа научно-популарних часописа, деловала су различита удружења за популаризацију науке.

У СССР-у 1970-их и 1980-их, према званичној статистици, број научних радника је био око 1,5 милиона, а у области науке и научних служби било је запослено укупно 4,5 милиона људи, тј. скоро 4% свих запослених у националној економији. Почетком 1970-их на 10 хиљада људи, запослених у националној економији СССР-а, долазило је око 100 научних радника, док је у Америци тај број износио 71, у Великој Британији 49. На 10 хиљада радника и службеника, запослених у индустрији и грађевинарству СССР-а, долазила су 234 научна радника, у САД 205, а у Великој Британији 116.

Професија научног радника је спадала међу масовне професије у време Совјетског Савеза. Тако да су у совјетско време деца живело пре свега у епохи у којој је владао култ науке.

Професија научног радника је спадала међу масовне професије у време Совјетског Савеза. Тако да су у совјетско време деца живело пре свега у епохи у којој је владао култ науке. Осим тога, мрежа додатног школског образовања била је веома развијена. У свакој школи је било неколико бесплатних секција, које су водили не само учитељи, него и стручњаци по позиву.

Професија наставника важила је за престижну. Слање дипломаца са педагошких факултета у села и варошице омогућило је довољан број кадрова у руралним срединама. За време СССР-а скоро сваки град је имао два факултета или средње школе, и то пољопривредног и педагошког усмерења. Култ науке и васпитање наставника вођено идејом „научног мисионарства“ омогућили су креирање специфичног совјетског система образовања.

Данас: тржиште образовних услуга

У савременој Русији појавило се тржиште образовних услуга. Грађани су донекле сами одредили овај смер развоја, својом жељом да њихова деца стекну високо образовање. Према подацима Федералне службе за државну статистику, почетком 2012. у Русији је било 1080 званично регистрованих факултета, док их је почетком 1990-их било 514. Од краја 1990-их расте број студената, као и број предавача на факултетима. Тако да су најбољи школски наставници тамо ангажовани.

Данашње руске власти као носиоца промена виде менаџера и научника обједињене у истој соби. али, створити такав профил стручњака није нимало једноставно.

Преостали наставници нашли су се у условима сталне конкуренције. Појавило се тржиште домаћих учитеља. Како би знање било објективно оцењено (уз минимално учешће људског фактора), властима је постала потребна нова врста испита – тестирање. Јединствени државни испит (_serbianBeginIgnore_ЕГЭ_serbianEndIgnore_), који је заменио матурски испит у средњој школи и пријемни испит на факултету, уведен је 2009. Проблем при његовом спровођењу представља лако преписивање одговора. Обични грађани на друштвеним мрежама говоре о масовности ове појаве, док је службеници поричу.

Да би се ситуација поправила, у образовање се делимично вратила идеологија. Појавило се „усмерење ка иновацијама“. Међутим, власти као носиоца промена виде менаџера и научника обједињене у истој соби. Створити такав профил стручњака није нимало једноставно. Ако се упореде конкурси за упис на факултете, према званичним подацима највеће је интересовање за економске и правне студије. То индиректно указује да је међу ученицима смањено интересовање за егзактне науке. О томе говоре и подаци са јединственог државног испита. Да математика није обавезан предмет при полагању, тешко да би велики број матураната полагао тај предмет.

Како би се ученици мотивисали на учење, у школе су уведени образовни профили. У току је разрада предлога према којем и државни испит треба да буде посебно организован за масовне и за профилисане школе. На тај начин би се формирали смерови који настављају да негују квалитетно математичко образовања, по којем је совјетска школа била позната. Није случајно што су при факултетима почели да се отварају лицеји и специјалне школе. У совјетско време такве специјалне школе су омогућавале школовање техничке и креативне елите.

Како би се наставници мотивисали да се труде у свом послу, власти су увеле диференцирано плаћање њиховог рада. Од 2008. плату наставника чини основица и стимулација.

Руска школа доживљава нову етапу у свом развоју. Данас можемо пратити процес диференцирања школа на „елитне“ и „масовне“. Модерне тенденције као што су образовање на даљину, онлајн образовање и експерименти унутар школског распореда биће будућност масовне школе. Традиционално образовање, као и некад, остаје на цени, и увек обећава квалитет. А код нас га је одувек било и понегде га још увек има.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“