Велико око Армавира посматра Блиски Исток

Руски систем за откривање ракетног напада забележио је 3. септембра старт балистичких циљева у водама Средоземног мора. Лансирање двеју ракета, које су затим пале у море, приметио је радар смештен у Армавиру.

Како се касније испоставило, реч је о израелско-америчком тестирању ракета. Израелски војни врх је најпре тврдио да не поседује информације о било каквом лансирању ракета, али неколико часова касније министарство одбране Израела је признало да је извршено лансирање, и то у оквиру тестирања побољшане ракете „Сидро“, током којег је такође „извршена проба рада елемената система противракетне одбране ‘Хец-2’“. У пробном лансирању су учествовали Американци, што је касније потврдио и Пентагон. Представник америчког војног ресора Џорџ Литл нагласио је да је тестирање било „унапред планирано“ и изведено „уз техничку подршку Министарства одбране САД“.

Руски војни експерти претпостављају да су овим лансирањем Израел и САД проверавали борбену готовост сиријских средстава противваздушне одбране и реакцију земаља које пружају помоћ Сирији.

„Мислим да је то, са једне стране, била планирана акција, а са друге стране видимо да је моменат пажљиво изабран у складу са тренутном ситуацијом. Сасвим је вероватно да је лансирање имало два циља. Један је да се изврши психолошки притисак на Дамаск, али тешко да је тај циљ постигнут. Други је покушај да се провери стање сиријске противваздушне одбране“, изјавио је Максим Григорјев, председник Фонда за истраживање проблема демократије.

„Изјаве војног врха врло често управо потврђују оно што се у тим изјавама негира“, додаје експерт, коментаришући саопштење Пентагона да војна вежба нема никакве везе са могућим америчким нападом на Сирију.

По речима Вадима Казјуљина, директора пројекта за конвенционално наоружање и Међународни споразум о трговини оружјем у ПИР-Центру (Центар за политичка истраживања Русије), не може се десити да земље НАТО-а не примете лансирање било које ракете у Средоземном региону. „Земља се прилично добро контролише. Стручњаци говоре да се по потреби могу контролисати чак пуцњеви из стрељачког оружја, а о лансирању ракета да и не говоримо“, каже експерт. 

„На Кипру је смештен систем ‘Ешелон’ за радиоелектронско праћење региона, с тим што се има у виду ‘регион’ у најширем значењу те речи, јер тај систем покрива зону све до Урала. Наравно, то није радар, али је јасно да све те технологије функционишу у међусобној спрези“, истакао је Казјуљин. 

Радар окренут на запад
У Калињинградској области, на најзападнијој тачки Русије, у присуству министра одбране Сергеја Шојгуа у огледно-борбено дежурство постављена је радарска станица високе оперативне готовости „Вороњеж-ДМ“. То је један од корака које Москва предузима поводом проблема америчке ПРО коју Пентагон намерава да размести по границама наше земље, што би имало директан утицај на потенцијал нукеларних снага Русије.

Његов колега из ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије) Јевгениј Бужински, генерал-лајтнант у резерви и бивши високи функционер апарата Министарства одбране, не искључује могућност да се у региону налазе два америчка ратна брода, опремљена системом AEGIS који може да примети лансирање ракета. Бужински је, међутим, уверен да нико осим Русије није могао поуздано да открије такав ракетни плотун у Источном Средоземљу. „Само Русија и САД имају систем за откривање, а Америка у овом случају није имала никакву потребу да ‘открива’ лансирање“, изјавио је Бужински.

По мишљењу експерата, армавирски радар је радио у уобичајеном режиму када је забележио лансирање балистичких циљева, јер он покрива зону од 6 хиљада километара по хоризонту, тј. у потпуности види Црно и Средоземно море.

После лансирања ракета у Средоземном мору подигнут је ниво борбене готовости Централне команде Генералштаба и Команде јединица ваздушно-космичке одбране Русије. То је саопштио заменик министра одбране Анатолиј Антонов. Он је уједно позвао оне који су испалили ракете да испоље већу одговорност за регионалну безбедност и „да се не играју ватром“, а посебно је скренуо пажњу на чињеницу да је једна од двеју земаља које су учествовале у лансирању стални члан Савета безбедности УН.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.