Страни агенти иду под окриље државе

Олег Орлов, председник невладине организације за заштиту људских права „Меморијал“ из Москве. Извор: Reuters.

Олег Орлов, председник невладине организације за заштиту људских права „Меморијал“ из Москве. Извор: Reuters.

После ступања на снагу закона по коме све невладине организације које се финансирају из иностранства и баве политиком унутар Русије добијају статус страног агента, многе од њих су се нашле пред затварањем. Када је руска влада објавила редовни конкурс за финансирање НВО, многи потенцијални страни агенти су се пријавили како би наставили са радом, а неки од њих су грантове и добили. Експерти објашњавају ко је прешао на државно финансирање а ко је одбијен - и зашто.

Крајем августа објављен је списак руских невладиних организација (НВО) које ће добити председничке грантове. Подељено је 2,32 милијарде рубаља, а просечна висина гранта износи око 2 милиона рубаља. Експерти објашњавају по којим критеријумима је новац дељен.

Позитивно је решено 1087 од укупно 5855 пријава (ради поређења, прошле године је било свега 64). Истина, укупна сума коју је председник издвојио за грантове није се знатно повећала у односу на прошлу годину. Ако се узме у обзир број грантова, највише их је додељено регионалним организацијама. Занимљиво је да су поједине федералне организације добиле новац управо за своје регионалне пројекте.

Својеврсна сензација је то што асоцијација „Голос“, која по свом програму контролише изборе, није добила ниједан грант. Московска Хелсиншка група (МХГ) и организација „За људска права“ добиле су по један грант, док су њихова два текућа пројекта засада остала без финансијске подршке.

Највећа сума за историју Устава

Највећу суму од 15 милиона рубаља добио је истраживачки центар при Руској академији наука и Московском државном универзитету „Ломоносов“, који ће направити интернет-музеј историје Устава (поводом 20-годишњице Устава).

Асоцијација за заштиту људских права „Агора“ добила је новац за рад у Татарстану (заштита људи који су противзаконито оштећени деловањем функционера – 1,283 милиона рубаља). Центар за заштиту људских права „Меморијал“ добио је 1,363 милиона рубаља за билтен који се објављује свака три месеца под називом „Ситуација на Северном Кавказу са становишта заштите људских права“ и 6 милиона рубаља за програм рехабилитације жртава политичких репресија. Овај центар је такође успео да добије 500 хиљада рубаља за пројекат у Ивановској Области. У неколико региона мање грантове су добила одељења Одбора „Мајке војника“ и Руског Црвеног крста.

Опозиционе НВО, од којих су поједине позиване да се у регистар Министарства правде пријаве као страни агенти, нису баш одушевљене резултатима конкурса, пише лист „Комерсант“. Директорка Московске Хелсиншке групе Људмила Алексејева је рекла да је спремна да прода на аукцији своју колекцију гжељског порцелана како не би дошло до затварања важних праваца рада. Поред тога, она намерава да тражи изворе финансирања унутар земље.

Потрага за новцем унутар Русије врло је важан детаљ, јер ако за политички пројекат новац буде уплаћен из иностранства, онда ће НВО морати да се пријави у регистру такозваних „страних агената“, а то изгледа не жели да учини ниједна организација за заштиту људских права.

Ових дана је председник Државне думе Сергеј Наришкин изјавио да ће закон о „страним агентима“ можда бити преиспитан, а појам „политичко деловање“ бити прецизиран, како би НВО могле ефикасније да раде.

Судски органи су асоцијацију „Голос“ прогласили за страног агента, али сама организација не признаје такав статус. Како је за „Руску реч“ објаснио Сергеј Марков, директор Института за политичка истраживања, управо тај конфликт је разлог што „Голос“ није добио новац. „Донета је одлука да грантове могу добити све организације, па и ‘страни агенти’, али ако је нека НВО проглашена за ‘агента’, а она не жели да се тако региструје, онда неће добити новац. Управо у таквој ситуацији се нашао ‘Голос’“, рекао је политиколог.

Члан Друштвене коморе РФ Николај Сванидзе уверен је да је „Голос“ важна организација и да јој је требало доделити грант. „Асоцијација ‘Голос’ се залаже да избори буду чисти и транспарентни. Њој је потребан грант да не би тражила новац у иностранству и да је не би због тога третирали као страног агента“, уверен је он.

Марков је објаснио да је систем додељивања државног новца прилично једноставан и објективан. „Грантови се додељују на основу неколико критеријума. Најпре се све пријаве оцењују по следећим параметрима: актуелност теме, њена практична остваривост, искуство организације у дотичној сфери и реалистичност буџета. На основу тога се свим пројектима додељују бодови од један до пет. Затим пријаве разматра група експерата и такође додељује бодове. Касније се сви бодови сабирају и грант добија онај ко има више бодова“, рекао је он.

Поред тога, он је прецизирао да је сав расположиви новац подељен на две половине, тако да је једна половина припала федералним организацијама, а друга регионалним. Друга је ствар што је за локалне иницијативе тражено мање новца него за федералне пројекте, па се зато стиче утисак да су региони добили више новца.

„Много грантова је припало социолозима. Приоритет су биле социјалне иницијативе грађана који би на локалном нивоу хтели да реше некакве проблеме“, каже Марков. „По мом мишљењу, обим финансирања НВО би требало да буде знатно увећан. Невладине организације код нас добијају знатно мање новца не само у поређењу са САД, Немачком и Француском, него чак и са Турском и Пољском. Код нас фирме могу да финансирају НВО само од оствареног профита, тек пошто плате порезе, а не од прихода. Због тога је држава дужна да компензује ту ситуацију новцем.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.