„Ниједан рат на Блиском Истоку није вођен за демократију“

Јевгениј Сатановски: Конфликт у региону распирују Катар, Саудијска Арабија и Турска. На слици: министри спољних послова Сирије и Русије, Валид Муалем и Сергеј Лавров. Извор: ИТАР-ТАСС.

Јевгениј Сатановски: Конфликт у региону распирују Катар, Саудијска Арабија и Турска. На слици: министри спољних послова Сирије и Русије, Валид Муалем и Сергеј Лавров. Извор: ИТАР-ТАСС.

Председник Института за проучавање Блиског Истока Јевгениј Сатановски у интервјуу за „Руску реч“ објашњава унутарисламску позадину конфликта у Сирији, позицију и интересе Русије и западних земаља и изводи закључак да се сиријска криза најбрже и најефкасније може решити „бомбардовањем Дохе, Ријада и Анкаре“ који спонзоришу терористе.

Зашто је Русија против војне интервенције САД у Сирији?

Јевгениј Сатановски: Русија оцењује намере САД у најбољем случају као глупост, а у најгорем као провокацију, јер су инциденти са хемијским оружјем везани за покушаје опозиције да испровоцира интервенцију против Асада. Његова армија нема потребе да примењује хемијско оружје у престоници, у присуству инспектора УН, када већ свакако побеђује у грађанском рату. За Асада би то било политичко самоубиство, али за опозицију која губи рат, напротив, то је једина шанса. Сама по себи опозиција није у стању да однесе победу чак и уз подршку џихадских терориста из целог света.

Другим речима, не може се рећи да се тај грађански рат води за демократију?

Ј.С.: За демократију на Блиском Истоку ниједан рат није вођен, нити ће бити вођен. Тамо ратују исламисти против светских режима, ратује сав исламски свет против Израела, шиити против сунита и сунити против шиита. Свргавање Асада не би био тријумф демократије, него геноцид над хришћанима, шиитима (алавитима, џаферитима, исмаилитима, друзима и др), као и етничким мањинама Туркменима и Курдима.

Шта је по Вашем мишљењу био узрок конфликта?

Ј.С.: Агресивна политика исламистичког сунитског блока, који чине Турска и вехабијске монархије Катар и Саудијска Арабија, усмерена на прекрајање исламског, а пре свега арапског света у покушају да се формира нови Калифат. Додатни разлог да Доха и Ријад нападну Асада је његов савез са шиитским Ираном. Поврх свега, Сиријом управљају алавити, а њих вехабијске улеме сматрају за јеретике који морају бити свргнути и уништени.

Многи мисле да се Русија противи америчкој интервенцији како би и даље могла да продаје оружје Асаду и да би задржала поморску војну базу у Сирији...

Ј.С.: То је ноторна глупост. Русија у Сирији нема, нити је икада имала поморску војну базу. Постојао је само пункт за материјално-техничко снабдевање у Тартусу, а то је један и по хектар са два понтонска пристаништа и бараком где су складиштени вода и гориво и где је била базирана бригада сервисера и техничара. Ако руски бродови не буду свраћали у Сирију, они ће се танкирати и сервисирати у кипарском Лимасолу или израелској Хаифи, као што је већ био случај. Са руског гледишта интервенција у Сирији је недопустива исто као што је била недопустива у Либији, Ираку или Југославији. У Либији се Русија сложила са предлозима Запада, сматрајући да они не подразумевају интервенцију, и била је обманута. Тако нешто она више неће дозволити.

Погоршање ситуације у Сирији и напето стање на Блиском Истоку изазива раст цена нафте. Русији се упућују критике да она не улаже напоре у решавање конфликта у региону, јер јој таква ситуација иде у прилог. Шта Ви мислите о томе?

Ј.С.: Конфликт у региону распирују Катар, Саудијска Арабија и Турска. Њима таква ситуација иде у прилог. Прве две земље су заинтересоване за повећање цена нафте и гаса, а Турска се руководи својим геополитичким амбицијама. Русија не распирује конфликте на Блиском Истоку, али исто тако нема намеру да помаже терористима које Запад тамо подржава. Ти људи су за Русију непријатељи. Право питање уствари гласи: Зашто САД, Француска и Велика Британија подржавају Турску, Саудијску Арабију и Катар, када су оне главни спонзори исламских терориста? Вероватно су у питању лични интереси лидера тих земаља, јер им је циљ да сами што више зараде.

Већина странаца сада сматра да Русија намерно одуговлачи у УН са доношењем одлуке о сиријском питању.

Ј.С.: Русија има свој став о Сирији, и тај став се подудара са гледиштем Кине. Пет земаља у Савету безбедности УН има право вета. Три су за интервенцију, а две су против. Ако руски и кинески став буде узет у обзир, онда је све јасно. А ако не буде, онда то није проблем Русије. Што се тиче брзих решења, нема ништа глупље него уништити стабилну земљу да би се угодило исламским терористима, колико год да су богати њихови спонзори, који су и организовали грађански рат у Сирији. Сиријска криза се најбрже и најефкасније може решити бомбардовањем Дохе, Ријада и Анкаре.

Који је излаз из те ситуације?

Ј.С.: Да се хитно прекине финансирање и наоружавање побуњеника, да Доха и Ријад прекину са врбовањем терориста по читавом исламском свету, да се затворе терористичке базе на територији Турске и Јордана и да отпочну преговори са онима који су спремни да обнављају Сирију заједно са Асадом и владом у Дамаску. Све остало ће изазвати распад Сирије, геноцид алавита и свих осталих шиита, уништење хришћана, рат сиријских Курда и друза против арапских сунита и претварање Сирије у нови Либан, где ће грађански рат између појединих верских или националних заједница трајати деценијама.

Интервју припремили Лиза Левицка и Ан Сонгју.

Росијскаја газета. Сва права задржана.