„Петар Велики“ оцртава ледене амбиције Москве

Адмирал Игор Касатонов: „Петар Велики“ је свима показао способност Русије да брани своје интересе у Арктичком региону. Извор: ИТАР-ТАСС.

Адмирал Игор Касатонов: „Петар Велики“ је свима показао способност Русије да брани своје интересе у Арктичком региону. Извор: ИТАР-ТАСС.

Тешка нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики“ је први брод у историји руске ратне морнарице који је препловио Северни морски пут. Овај догађај је практично остао непримећен у контексту ескалације војног конфликта у Сирији, али експерти истичу да у погледу безбедности његов значај није ништа мањи од мирног решења блискоисточног конфликта.

Маршрута одреда борбених бродова Северне флоте на челу са тешком нуклеарном ракетном крстарицом „Петар Велики“ водила је кроз мореузе Карска врата и Вилкицки до Лаптевског мора. Ту су бродови извели гађање артиљеријом и противавионским ракетама, а затим су запловили према Североморску, главној бази Северне флоте.

Тешка нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики“

„Петар Велики“, највећи и најмоћнији брод Ратне морнарице Русије. Носи 24 суперсоничне крстареће ракете „Гранит“ и читав арсенал противавионских ракета, артиљеријских оруђа и средстава за борбу против подморница. Захваљујући нуклеарном реактору има практично неограничену аутономију пловидбе.

Занимљиво је да пре тога ниједан брод није допловљавао на ово место. Последњи случај када је у близини ових вода самостално дејствовао велики површински брод десио се у августу 1942. Тада је немачка тешка крстарица „Адмирал Шер“ у неравноправном боју потопила совјетски ледоломац „Александар Сибирјаков“. После тога ни Немци ни совјетски морнари нису залазили у арктичке воде даље од архипелага Нова Земља. По речима адмирала Игора Касатонова, бившег заменика команданта Ратне морнарице, за тако нешто није постојала реална потреба.

„Ми смо заштиту националних интереса у овом региону решавали помоћу научноистраживачких експедиција и превоза цивилног терета, а такође развојем обалске инфраструктуре навигационе опреме. Сада се све изменило, пре свега због топљења леда дуж читавог Северног морског пута у руским територијалним водама“, каже адмирал.

Мањи руски погранични брод депласмана од само хиљаду тона испловио је из Мурманска 23. августа прошле године и 20. септембра допловио на тихоокеанско острво Сахалин. Он је први прошао Северним морским путем самостално, без помоћи ледоломаца. Учесници тог похода кажу да током пловидбе нису чак ни видели лед, јер га на Арктику практично више и нема. То значи да су северно од континента побољшане могућности за пловидбу.

За Русију то има и добру и лошу страну. Добро је то што топљење леда у арктичкој зони руског приморја омогућава практично непрекидну пловидбу током читаве године, а Северни морски пут је најкраћа маршрута за превоз цивилног терета из Европе у Азију и обратно. Налазишта никла, нафте и гаса дуж северних обала Русије спадају међу највећа на свету, а у њеним северним морима истражена су и налазишта фосилног горива. Лоша страна се састоји у томе што због непроходности овог региона ни Совјетски Савез ни савремена Русија уопште нису осигуравали пуну војну безбедност тих територија.

Москва се тим питањем позабавила пре само неколико година, када је 2007. под руководством Артура Чилингарова, потпредседника Државне думе задуженог за арктичке пројекте, организована експедиција „Арктик-2007“. Циљ експедиције био је да се докаже да је подводни гребен Ломоносова заправо продужетак руске територије. Ради се о гребену који пресеца централни део Северног леденог океана од Новосибирских острва до острва Елсмир у Канадском арктичком архипелагу. Подаци добијени током те експедиције, а међу њима и узорак тла са дна океана узет у том подручју, предочени су међународној заједници ради решавања питања о проширењу територијалних вода Русије.

То питање још увек није решено, али Москва већ сада убрзаним темпом повећава своје стално војно присуство у региону. Генералштаб је донео одлуку о оснивању арктичких моторизованих бригада, а у архипелагу Нова Земља размештене су јединице противваздушне одбране и висински пресретачи МиГ-31. Поред тога, у арктичкој зони су обновљени аеродроми за базирање стратешких бомбардера.

„Може се рећи да је у целој тој причи најиндикативнија чињеница да Москва ту дејствује самостално“, каже професор Академије војних наука Вадим Козјулин. „Цео Северни морски пут пролази кроз садашње територијалне воде Русије. Лед се топи управо близу њених обала, што онемогућава друге претенденте на удео у Арктичком шелфу да активно дејствују у овом региону.“

Па ипак, без сталног присуства бродова Ратне морнарице не може се говорити о потпуном контролисању територије. Адмирал Касатонов управо у том кључу сагледава пловидбу нуклеарне крстарице. По његовим речима, поморци су обавили извиђање терена. Није случајно на броду била присутна готово цела команда Северне флоте заједно са репрезентативном делегацијом високих официра главног штаба Ратне морнарице. Резултат њиховог рада биће план сталног борбеног дежурства руских бродова у региону.

По адмираловом мишљењу, „Петар Велики“ је свима показао способност Русије да брани своје интересе у Арктичком региону, утолико пре што у најскорије време овом ракетном броду треба да се придружи још један брод сличне класе. Реч је о тешкој нуклеарној ракетној крстарици „Адмирал Нахимов“ која је сада у фази корените модернизације на бродоградилишту у Северодвинску. Када радови на „Адмиралу Нахимову“ буду завршени, биће то најмодернији и најмоћнији брод руске ратне морнарице, што ће омогућити Москви да обезбеди непрекидну контролу и заштиту својих Арктичких територија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.