ПВО ЗНД добија „космичко око“

Експерти претпостављају да ће се орбитална контрола ПРО ЗНД вршити преко руских војних сателита и радарских система за откривање ракетног напада. Извор: mil.ru.

Експерти претпостављају да ће се орбитална контрола ПРО ЗНД вршити преко руских војних сателита и радарских система за откривање ракетног напада. Извор: mil.ru.

Заједница независних држава ради на концепцији нове структуре колективне безбедности: садашњи систем противваздушне одбране (ПВО) ЗНД треба допунити космичким средствима која омогућавају откривање и уништавање циљева не само на небу, него и у безваздушном простору изнад територија земаља чланица.

„Ракетни кишобран“ изнад Заједнице независних држава (ЗНД - савеза који обухвата Русију и већину бивших совјетских република - без балтичких држава, Грузије и Туркменистана) добиће појачање у својој орбиталној компоненти. У наредних шест месеци војни стручњаци Заједнице треба да дефинишу главне параметре будућег Уједињеног система ваздушно-космичке одбране.

 После седнице су представници земаља-чланица ЗНД посетили полигон Ашулук у Астрахањској Области, где се управо изводи војна вежба „Борбени савез 2013“. Генералима је демонстрирано како посаде противавионских ракетних система одбијају ваздушне нападе условног противника. 

Ова одлука је донета на седници Координационог комитета за питања противваздушне одбране при Савету министара одбране Заједнице независних држава. Секретар Савета Александар Синајски изјавио је пред новинарима да се већ ради на концепцији нове структуре колективне безбедности. Реч је о томе да садашњи систем противваздушне одбране ЗНД треба допунити космичким средствима која омогућавају откривање и уништавање циљева не само на небу, него и у безваздушном простору изнад територија земаља-чланица ЗНД.

Уједињени систем противваздушне одбране држава-чланица ЗНД створен је 1995. и обухвата Јерменију, Белорусију, Казахстан, Киргизију, Русију, Таџикистан, Туркменистан, Узбекистан и Украјину. У стварању система нису учествовали Азербејџан, Грузија и Молдавија, док се Туркменистан касније фактички повукао из пројекта, а Украјина и Узбекистан тренутно сарађују са Русијом искључиво на билатералној основи. Споразум о јединственој противваздушној одбрани није временски ограничен и отворен је за придруживање других земаља.

Уједињени систем противваздушне одбране ЗНД је 2005. имао 20 ловачких авијацијских пукова, 29 противавионских ракетних пукова, 22 радио-техничке јединице и 2 батаљона за радиоелектронску борбу. Противваздушна одбрана је наоружана противавионским ракетним системима „Оса“, „Бук“, С-75, С-125, С-200 и С-300, а авијација поседује авионе МиГ-23, МиГ-29, МиГ-31 и Су-27.

Експерти претпостављају да ће се орбитална контрола вршити преко руских војних сателита и радарских система за откривање ракетног напада. Руски штабови ће информисати колеге о лансирању ракета у правцу Заједнице независних држава, а у случају потребе непријатељске циљеве ће уништавати борбене посаде противавионских ракетних система армије ЗНД.

За унапређивање система заштите неба потребна су додатна финансијска средства. Чланице ЗНД засада не учествују подједнако у заједничком војном буџету. Поред тога, део издвојеног новца троши се на билатералне програме, као што су, на пример, програми које Русија засебно реализује са Белорусијом, Јерменијом и Казахстаном. Финансирају се и субрегионални системи у којима учествују најмање три земље, а средства се издвајају и за развој националних система противваздушне одбране. Средства за Јединствени систем противваздушне одбране издвајају углавном Русија, Белорусија и Казахстан, и та финансијска схема вероватно неће бити другачија ни када се у систем укључе сателити.

Росијскаја газета. Сва права задржана.