Како извући гастарбајтере на светлост дана

Владимир Милов, бивши заменик министра енергетике Русије: Наша врата су отворена за житеље Азије, иако они могу да нам понуде само нискоквалификовани рад, док Европљани, Американци и Јапанци у већој мери могу да нам обезбеде потребне кадрове, али њима је долазак отежан визним режимом. Извор: ИТАР-ТАСС.

Владимир Милов, бивши заменик министра енергетике Русије: Наша врата су отворена за житеље Азије, иако они могу да нам понуде само нискоквалификовани рад, док Европљани, Американци и Јапанци у већој мери могу да нам обезбеде потребне кадрове, али њима је долазак отежан визним режимом. Извор: ИТАР-ТАСС.

Посланици Москве и Санкт Петербурга, највећих руских градова, одлучили су да смање број радних имиграната на својој територији. Московска градска дума је у првом претресу усвојила нацрт закона по коме гастарбајтери могу бити депортовани за два прекршаја учињена током једне године. У Санкт Петербургу је припремљен и упућен Државној думи РФ на разматрање нацрт закона који странцима забрањује улазак у Русију ако немају код себе шест минималних руских потрошачких корпи, тј. 37 хиљада рубаља (око 1150 долара). Неки експерти ипак мисле да се нелегална имиграција таквим методама тешко може извући на светлост дана.

Према новим правилима, странац може бити депортован ако у току једне године два пута буде приведен, на пример због галаме у своме стану после 11 часова увече, или због преласка улице на недозвољеном месту, због конзумирања пива у парку или прекорачења брзине у аутомобилу. Није тешко направити неки сличан прекршај, тако да полицајац у сваком конкретном случају одлучује хоће ли писати пријаву или ће само опоменути прекршиоца.

„Имигрантима се свакако неће упућивати само опомена. На њих се увек обраћа посебна пажња. Њих полиција увек детаљно проверава. Закон о прекршајима има толико прописа да полиција свакога може привести и свакоме може написати пријаву“, објашњава московски полицајац Иља Краснов.

Посланици нису одмах дошли до правила да се после другог прекршаја имигранти могу депортовати из земље. Најпре је разматрана могућност да се депортују само за саобраћајне прекршаје. Ту меру је у јулу предложио градоначелник престонице Сергеј Собјањин после тешке саобраћајне несреће у којој је погинуло 18 људи када је камион ударио у аутобус, а камионом је управљао грађанин Јерменије који није имао руску возачку дозволу.

„Треба инсистирати на већој одговорности оних који су дошли у Русију и не желе да поштују наша правила“, подржао је градоначелника председник Московске градске думе Владимир Платонов. „И треба тражити начине да се радна места дају Московљанима. То је остварљиво. На пример, у Зеленограду су пооштрене мере против оних који се ‘шверцују’ у градском превозу и омогућено је да се возачима дају веће плате, а на ослобођена места се примају становници Зеленограда.“

Уосталом, већ кроз два месеца ће као возачи моћи да раде само они странци који су успели да добију руску возачку дозволу. Раније је Градска дума усвојила амандмане на закон „О безбедности саобраћаја“ који ће ступити на снагу 8. новембра ове године. Када је реч о имигрантима који возе камионе и аутобусе иако немају руске исправе, градска скупштина предлаже да им се и међународна дозвола одузме на две године, а њихови послодавци да плате казну од 100 хиљада рубаља. Градски оци желе да повећају казну за управљање камионом или аутобусом који није прошао технички преглед и да казну за власнике таквих возила удвоструче, тј. да је повећају на 100 хиљада рубаља (око три хиљаде долара).

„Све те мере, заједно узете, могу имати ефекта. Ми, међутим, засада имамо у виду само једно: да се изборимо са нелегалном радном имиграцијом“, изјавио је посланик Московске градске думе Андреј Кличков.

Са друге стране, у Русији влада несташица радне снаге и она се може превазићи само уз помоћ довођења странаца на привремени рад. Према подацима које износи Жана Зајончковска, шеф лабораторије за миграцију на Институту за привредно прогнозирање Руске академије наука, током наредних пет година број радно способних становника ће се смањивати отприлике за милион људи годишње. Садашњи миграциони салдо је 250 хиљада становника годишње, од тога је радно способно 70%. Тек нешто више од једне четвртине имиграната је успело да легализује свој боравак у Русији, а има их укупно три до четири милиона.

„Статистика показује да су нам имигранти потребни, питање је само какви. Економији су потребни кваликфиковани странци, јер раст економије се постиже у сектору високих квалификација“, објашњава економиста Владимир Милов, бивши заменик министра енергетике Русије. „Наша врата су отворена за житеље Азије, иако они могу да нам понуде само нискоквалификовани рад, док Европљани, Американци и Јапанци у већој мери могу да нам обезбеде потребне кадрове, али њима је долазак отежан визним режимом.“

По мишљењу експерата, ниска продуктивност и ниска аутоматизованост рада су карактеристичне за руску економију, и због тога нам треба много мануелних радника.

„Ако у Русију и даље буде пристизао исти број гастарбајтера, то ће бити један од разлога за конзервацију земље на ниском нивоу аутоматизације и продуктивности рада“, наставља Милов. „Сви нацрти нових закона оријентисани су на смањење броја имиграната, али ниједан није оријентисан на њихову легализацију и опорезивање њиховог рада. Не треба се борити против имиграната, него против чиновника и предузимача који имају користи од њиховог нелегалног статуса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.