„Валдај 2013“: о Сирији и националном идентитету

Владимир Путин: У нашем друштву се све гласније постављају питања „ко смо ми?“ и „какви би требало да будемо?“. Извор: РИА „Новости“.

Владимир Путин: У нашем друштву се све гласније постављају питања „ко смо ми?“ и „какви би требало да будемо?“. Извор: РИА „Новости“.

Десети форум Међународног дебатног клуба „Валдај“ 19. септембра је завршио са радом. Форум је био посвећен теми „Разноликост Русије у очима савременог света“. Председник Русије Владимир Путин је последњег дана форума изнео своју оцену ситуације у Сирији и регионалних избора у Русији, док је већи део његовог излагања посвећен је теми руског националног идентитета.

На седницама клуба „Валдај“ учествовало је око 200 експерата и новинара из Русије, САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Кине. Главни догађај форума било је излагање председника Путина. Ово је први пут за протеклих десет година да је сусрет руског лидера са члановима Валдајског клуба био потпуно отворен за јавност. Већи део његовог излагања посвећен је теми руског националног идентитета. „У нашем друштву се све гласније постављају питања ‘ко смо ми?’ и ‘какви би требало да будемо?’. Удаљили смо се од совјетске идеологије, али је очигледно да напредовање није могуће без духовног, културног и националног идентитета, јер у противном нећемо моћи да одговоримо на спољашње и унутрашње изазове, нити ћемо бити успешни у условима глобалне конкуренције“, рекао је шеф државе.

Дебатни клуб „Валдај“

Међународни дебатни клуб „Валдај“ основан је 2004. Његови оснивачи су агенција РИА „Новости“ и Савет за спољну и одбрамбену политику заједно са часописом „Русија у глобалној политици“ и листом The Moscow News. Циљеви „Валдаја“ су продубљивање и развој дијалога између руских и страних научника, политичара и новинара, а такође независна, објективна и научна анализа политичких, економских и социјалних процеса у Русији и свету. За десет година, колико постоји клуб, у његовом раду је узело учешћа преко 600 представника научних кругова из 47 земаља света.

Путин се критички осврнуо на истовремено признавање вредности породице и истополног партнерства. „Криза људског социјума изражава се пре свега у губитку способности репродукције“, рекао је он.

Шеф државе није могао да избегне одговор на питање намерава ли да се кандидује за председника и на следећим изборима. „Ја то не искључујем“, одговорио је председник француском министру Франсоа Фијону. Касније је Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао да је то реторички одговор, али политиколози сматрају да је могућност учешћа Владимира Путина на председничким изборима 2018. сасвим реална. „Мислим да се таква варијанта заиста разматра. Ја то нисам схватио као шалу“, рекао је политиколог Јевгениј Минченко. Његово мишљење дели и Михаил Ремизов, председник Института за националну стратегију.

Представници опозиције поставили су Путину питање о судбини учесника прошлогодишњих мајских демонстрација у Москви против којих је подигнута оптужница. Испоставило се да шеф државе не одбацује могућност амнестије за оптужене. Амнестија је могућа, истакао је он, али тек када истражни и судски поступак буде окончан.

Поводом избора одржаних 8. септембра Путин је рекао да је понегде можда и могло бити извесних неправилности, али је у Москви гласање било поштено.

Окупљени експерти су, наравно, постављали председнику и питања везана за Сирију. Говорећи о очекивању да се Дамаск одрекне хемијског оружја Путин је истакао да „засада све упућује на то да је Сирија прихватила предлог и спремна је да поступи у складу са планом који је практично већ састављен“.

„Сирија већ сматра да се придружила конвенцији о непримењивању хемијског оружја“, нагласио је Путин. „Не знам да ли ће тај пројекат бити реализован до краја, али оно што сада видимо улива поверење“. 

Председник се детаљније осврнуо на неслагања Русије и Запада око сиријског питања и у вези са тим истакао: „Све време се говори о одговорности Асадове владе, уколико се испостави да је она применила хемијско оружје. А шта ако га је применила опозиција? Нико се не пита како ћемо у том случају поступити према опозицији. А то је озбиљно питање. Све упућује на то да се ради о провокацији.“

О многим нелагодним питањима дискутовало се иза кулиса. Ево шта је, на пример, изјавио Алексеј Кудрин, некадашњи министар финансија РФ, а сада руководилац Комитета грађанских иницијатива: „Ако наступи (економска) криза, она ће изазвати и политичке последице“. Он, међутим, није желео да прогнозира када би та криза могла да наступи. Бивши министар је нагласио да се криза може избећи стварањем нормалне инвестиционе климе у Русији. „Ми треба да се боримо за инвестиције, пре свега за руске инвестиције“, истакао је он.

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу је на „Валдају“ признао да не зна шта је узрок недавног неуспешног лансирања ракете „Булава“. Он је такође саопштио да за две године одлази у пензију и да намерава да се бави развојем хидроелектрана у Сибиру.

Сумирајући резултате форума експерти су истакли да је улога Русије у свету добила на значају. То се нарочито види на примеру сиријског конфликта. Ово је изјавио Албир Крганов, муфтија Москве и Централног региона, представник Централне духовне управе муслимана Русије. Уједно, по речима Фјодора Лукјанова, председника председништва Савета за спољну и одбрамбену политику, „поново долази време велике дипломатије, када се говори о најважнијим питањима међународних односа, између осталог и о рату и миру, а не о тарифама. Ништа се не може решавати само силом и надмоћношћу. Искуство САД (још увек најмоћније земље на свету) показује да та сила игра важну улогу, али се помоћу ње ипак не могу решити међународне кризе, поготово ако се решавају у корист неке конкретне земље“, сматра Лукјанов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.