Зашто Јерменија неће у ЕУ?

За разлику од Русије, ЕУ није пружила Јерменији гаранцију територијалне целовитости. Извор: РИА „Новости“.

За разлику од Русије, ЕУ није пружила Јерменији гаранцију територијалне целовитости. Извор: РИА „Новости“.

Јерменија је одустала од уласка у ЕУ и изабрала Царинску унију са Русијом, Казахстаном и Белорусијом. После више година преговарања Јеревана са Бриселом такав обрт је за многе био неочекиван, али стручњаци истичу да је Јерменија просто пажљиво изабрала бољу економску и безбедносну понуду.

Како се испоставља, и краткотрајни „гасни рат“, и уговори о испоруци руског оружја Азербејџану, и коначан договор о ступању Јерменије у Европску унију и НАТО — све је то заправо био само увод у јачање билатералних односа између Русије и Јерменије. Ради се о томе да су обе државе потребне једна другој. Русија Јерменији гарантује заштиту од агресије, а Јерменија омогућава Русији да учврсти своје позиције у Западној Азији.

Па ипак, у Европи се и даље чују изјаве да чланство Јерменије у Царинској унији неће бити сметња за њено политичко и економско зближавање са Европском унијом. Сада више није могуће потписивање споразума о асоцираном чланству са ЕУ, али и поред тога Брисел инсистира на зближавању са Јереваном. Покушаћемо да препознамо разлоге зближавања Москве и Јеревана.

Селективна трпељивост ЕУ

Толико трпељив став према кавкаској републици потпуно одудара од тона којим Европска унија разговара са Украјином, којој је у суштини остављено да бира једно или друго: Русију или Запад. Експерти сматрају да се узрок крије у боље осмишљеној политици руководства Јерменије. Наиме, оно се претходних година уздржавало од недвосмисленог изјашњавања за Европску унију или против ње. Штавише, званични Јереван је у локалним медијима организовао велику пропагандну кампању у прилог сарадњи са Бриселом, али је при томе учинио све да не поквари односе са Кремљом.

Јерменија се претходних година уздржавала од недвосмисленог изјашњавања за ЕУ или против ње.

Јерменија је доследно водила преговоре и са Европском унијом и са Русијом, очекујући од обеју страна да понуде коначне услове сарадње. За Јереван је најважније питање безбедности земље, јер је Јерменија притиснута између Турске и Азербејџана, двеју непријатељски настројених земаља које отворено угрожавају њено постојање, тако да су Брисел и Москва морали пружити гаранције у том погледу.

Европска унија није пружила Јерменији гаранције да ће бити сачувана њена територијална целовитост, тако да је избор пао на Москву. Подсећамо да између Русије и Јерменије већ постоји уговор о заштити граница који важи до 2044.

Кључ Кавказа

Европска унија, међутим, и даље испољава интересовање за Јерменију, и оно је нешто другачије од интересовања за Грузију или Украјину. Јерменија је и за европске земље и за Русију кључ којим се може учврстити утицај у читавом кавкаском региону. Прво, њен географски положај смета уједињењу Турске и Азербејџана. Друго, ако би Брисел у Јеревану имао „послушно руководство“, какво је било Сакашвилијево у Грузији крајем претходне деценије, он би у својим рукама имао моћан инструмент за утицај на Сједињене Државе преко Анкаре, са којом је Вашингтон у савезу. И треће, Русија би тада била потпуно одсечена од Блискоисточног региона.

Са друге стране, за Русију савез са Јереваном представља гаранцију присуства у читавом кавкаском региону и у Западној Азији.

Јерменија: манастир Хор Вирап (7. век) у подножју библијске планине Арарат. Извор: Alamy / Legion Media.

„Одлука председника Јерменије Сержа Саркисјана да се придружи Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана може се тумачити као уступак, као уцена, или како му драго. Али чињеница је да је Јерменија заиста имала да бира између Русије и Европске уније, с тим што се став Јеревана суштински разликовао од става Украјине, која се најпре определила, а затим почела да се ценка. Природно је што су Европљани, видевши такву брзоплетост украјинских политичара, поставили Кијеву стриктне услове, што је негативно утицало на односе са Русијом. Јерменија је, међутим, донела своју одлуку на основу понуђених услова сарадње“, коментарише ситуацију Владимир Жарихин, заменик председника Института за проучавање Заједнице независних држава.

Украјина се најпре определила за ЕУ, а затим почела да се ценка: отуда строги услови.

„Јереван је размотрио услове које предлаже Русија, између осталог и проблеме који могу настати у случају њеног асоцираног чланства у Европској унији, и на основу тога се определио. Кремљ је, наравно, испољио узнемиреност када се сазнало за преговоре Јеревана и Брисела. Узгред, узнемиреност Русије често се третира као уцењивање. Тако је, на пример, било у случају са Украјином. Русија, међутим, не уцењује, него само објашњава другим земљама какви ће се односи успоставити после доношења коначне одлуке, јер Москва једноставно не може другачије да поступа. Јерменија то схвата“, сматра Жарихин.

Од Москве до Техерана

Односи Москве и Јеревана су и иначе били блиски, а Царинска унија ће их још више учврстити. Обе земље су већ дале до знања скептицима да одсуство заједничке границе није препрека, него додатни стимуланс за осмишљавање и продубљивање сарадње.

Земље рачунају на то да ће бити обновљен железнички саобраћај преко Абхазије и Грузије. Компанија „Руске железнице“ преко Јужнокавкаске железничке пруге фактички управља пругама Јерменије и већ је изразила спремност да у њих инвестира велику суму новца. У међувремену Русија наставља да се договара са Грузијом и Абхазијом о поновном успостављању железничког саобраћаја на линији Москва–Сухуми–Тбилиси, а то значи и са Јереваном и Ираном. Ново грузијско руководство би требало да буде заинтересовано за могућност да Грузија постане транзитна територија између Русије и Ирана, будући да се већ успешно реализује пројекат изградње железничке пруге Јерменија–Иран.

Тако ће ступање Јерменије у Царинску унију омогућити Русији да се још боље учврсти у региону и да добије најкраћи копнени коридор према Персијском заливу. Москва се у више наврата уверила да руководство Јерменије не мења своје одлуке, тако да се може ослонити на реч добијену од владе у Јеревану.

Живот без блокаде

За саму Јерменију ступање у Царинску унију би могао да буде корак ка решавању главног проблема који ову земљу мучи већ двадесет три године. Реч је о укидању блокаде. Земља није могла нормално да се развија управо због тога што је одсечена од Русије, а нема копнене саобраћајнице према Европи. Због одсуства веза са спољним светом Јерменија је последњих година практично остала без своје научне школе, која је сматрана за једну од најјачих у Совјетском Савезу. Дошло је до застоја у хемијској и електронској индустрији, у металургији и машиноградњи, затворена су налазишта важних ретких земних метала.

Ако Јереван помогне Москви у убеђивању Тбилисија да пусти железнички саобраћај, онда ће то бити прави поклон за јерменску владу, која у последњих неколико „посткризних“ година са великим напором спасава економију земље од потпуног краха.

Руски текст на сајту РБК.

Росијскаја газета. Сва права задржана.