Породица или каријера: избор на руски начин

Када засновати породицу?

„Код нас се одувек мислило да жена треба да роди до 25. године“, каже Милитина Долина, гинеколог-акушер у пензији са 52-годишњим радним искуством. Трудноће после 25. године сматрају се касним.“ Зато не чуди што се 1970-их и 1980-их у брак ступало у просеку са 22 године, а 1990-их са 21,9 година (према подацима демографског института при Националном истраживачком универзитету „Висока школа економије“ (ВШЕ).

Међутим, тржишна економија приморава људе да битно измене своје животне планове. Према подацима социолошке анкете коју је један од водећих портала за регрутовање кадрова Superjob спровео 2013. међу економски активним грађанима Русије старијим од 18 година, трећина испитаника сматра да је одгајање деце неспојиво са успешном каријером: они сматрају да млади до 24 године треба да се најпре посвете каријери, а тек касније приватном животу.

„Ја сам против раног заснивања породице“, каже 25-годишња Јекатерина, менаџер продаје. „Мушкарац и жена најпре морају да се остваре у послу и буду спремни за породицу. Бракови међу младима често не опстају. Наравно, не сматрам да је исправно да до 35. године тежите да постанете директор инвестиционе банке а тек онда да мислите о деци. До 27-28 година треба се усавршавати и напредовати у послу, а затим засновати породицу.“

Овакво мишљење је све распрострањеније међу високообразованим младим људима у градским срединама који често путују ван земље. Па ипак, већина младих је и даље присталица раног ступања у брак.

„Мени је 27 година и имам троје деце, каже домаћица Ана. Имам две ћерке (једној је 7 а другој 3 и по године) и тромесечног сина. Било ми је 19 година када смо муж и ја почели заједнички живот. Тада сам осетила да желим дете. Прво дете сам родила са 20 година. Непрестано сам са децом и веома сам срећна што могу да све време посветим њима. Њихово детињство брзо пролази, а посао неће побећи.“

У Русији је ступање у брак законски дозвољено са навршених 18 година. Међутим, у неким регионима је, у изузетним случајевима, дозвољено ступити у брак са навршених 14 година. Иако је број малолетничких бракова незнатан, просечан узраст ступања у брак у Русији је и даље међу најнижима на свету: 22 године за жене и 24 године за мушкарце (према подацима „Левада“ центра за 2012). Поређења ради, према подацима демографског Института Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ за 2010. у САД тај просек је износио 26,1 година, у Јапану 28,8 година, а у Немачкој 30,2 године.

Када наставити каријеру?

У складу са стратегијом подстицања наталитета, у Русији су услови за одлазак на трудничко и породиљско одсуство веома повољни. По закону, млада мајка ради неге детета може бити на боловању до три године. Током тог периода не може добити отказ, а када се врати на посао, послодавац је дужан да је распореди на исто радно место. Овакав закон не иде у прилог породицама у којима жена зарађује више од мужа па смањење њене плате знатно утиче на кућни буџет. Наиме, првих годину и по дана жена добија надокнаду за боловање у висини просечне плате за радно место на коме се налази, а када се одбију порези и доприноси, преостали износ је најчешће знатно мањи од реалне плате. Након годину и по дана и та сума се осетно смањује.

„Радо бих остала са дететом“, каже 26-годишња Олесја, запослена у одељењу за визе при једној амбасади, „али ја сам самохрана мајка, отац детета ми не помаже, па морам да се вратим на посао. Надокнада коју сам добијала током боловања износила је мање од 40 хиљада рубаља (1000 евра), што није довољно за живот у великом граду. Ћерку је најпре чувала моја мама, касније сам унајмила дадиљу, а сада је водим у обданиште јер има скоро 2 године.“

У породицама са оба родитеља материјално стање не мора да представља проблем ако мушкарац зарађује довољно за целу породицу. Међутим, каријера жене је значајна не само из материјалних разлога, него и због њеног бољег социјалног положаја.

У савременом свету, у коме влада убитачан темпо живота и сурова конкуренција, три године одсуства из радног окружења представља луксуз, сматра 27-годишња Анастасија, дизајнер у модном часопису. Анастасија је родила дете са 23 године, а већ након две недеље вратила се на посао, оставивши ћерку бебиситерки. „Одсуствујући са посла губимо уобичајене навике и круг људи са којима контактирамо. Нереално је очекивати да се након паузе вратимо на посао и останемо на истом професионалном нивоу. Осим тога, сопствена деца нам касније могу замерити ако не можемо да им приуштимо све што имају њихови вршњаци.“

Деца или новац?

Социјализација и професионално усавршавање су неки од разлога због којих се млади у Русији све чешће одлучују за каријеру. Према резултатима поменуте анкете портала Superjob, до 24. године већина младих (42%) машта о успешној каријери којој би деца само сметала. Међу испитаницима старости од 25 до 34 година такав став је ређи, 35% анкетираних сматра да каријеру треба направити пре рођења детета. О каријери машта 27% испитаника од 35 до 44 године, а међу старијима од 45 година свега 26% анкетираних приоритет даје каријери.

Истакнути научни сарадник Факултета за психологију Московског државног универзитета „Ломоносов“ Јелена Балашова слаже се са тим да постоји тенденција стављања каријере на прво место. „Данас је однос према каријери сасвим другачији него раније. Могућност напредовања у послу сада је много већа него пре 30 или 40 година. Данас људи могу бити веома успешни на финансијском плану, могу радити у иностранству или путовати. Раније су остварењу каријере више тежили мушкарци, док сада све већи број жена прижељкује успех у послу“, каже Балашова.

„Па ипак, нема ничег важнијег и лепшег од тренутака проведених са децом и успостављања психолошког контакта са њима од најранијег детињства“, сматра Јекатерина. „Уколико је могуће, мислим да је најбоље прве 2-3 године посветити детету, јер се то драгоцено време више не може вратити. Наравно, децу на кратко могу причувати баке и деке, али је најпожељније да што више времена проводе са родитељима.“

Милитина Долина подсећа на тврдњу лекара да је дојење мајчиним млеком предуслов имунитета и гаранција будућег здравља детета. То је још један разлог због кога многе мајке не журе да децу дају на чување дадиљама и бакама. „Старију ћерку сам дојила до годину и седам месеци, а млађу до годину и четири месеца. То је проверен принцип: што дуже пије мајчино млеко, дете ће бити здравије“, прича Ана.

Љубав на руски начин
Научници Института за социологију Руске академије наука покушали су да разумеју тајну Велике Руске Љубави. Ко се свиђа Рускињама а ко Русима? Да ли они живе у срећним породицама? Колико деце желе да имају? Какав им је сексуални живот?

Рад ван фирме је једно од компромисних решења коме прибегавају многе младе мајке како би што више времена проводиле са својом децом. Неке проналазе посао који могу обављати од куће, раде као фрилансери или започињу мали приватни бизнис; понекад оба родитеља раде у супротним сменама тако да увек неко од њих остаје са дететом. Неки чак издају једну собу како би млада мајка могла да буде са дететом, а да не оскудева у новцу.

Међутим, тржиште диктира своје услове. У Москви и другим великим градовима трочлана породица мора имати месечне приходе од најмање 60 хиљада рубаља (око 1500 евра) уколико има свој стан, а најмање 100 хиљада рубаља (2300 евра) уколико изнајмљује стан. То је минимална сума довољна само за храну и основне потребе. Потребно је много више новца уколико желите себи да приуштите путовање у иностранство бар једном годишње, а детету школу плеса или приватне часове енглеског. Осим тога, многи брину и о старим родитељима. Зато све већи број младих тежи да пре рођења првог детета заради што више новца, а младе мајке се враћају на посао већ неколико месеци после порођаја.

Јелена Балашова сматра да се за сада не може прогнозирати колико ће трајати таква тенденција стављања каријере у први план у односу на породицу. Кроз неколико година ситуација ће се можда променити и људи ће поново пожелети да се првенствено посвете породици.

Росијскаја газета. Сва права задржана.