Лавров: На резолуцију о Сирији гледам филозофски

Сергеј Лавров: Сиријско руководство је добровољно приступило Конвенцији о забрани употребе хемијског оружја. Није важно из ког разлога је оно то учинило. Извор: AP.

Сергеј Лавров: Сиријско руководство је добровољно приступило Конвенцији о забрани употребе хемијског оружја. Није важно из ког разлога је оно то учинило. Извор: AP.

У интервјуу датом после усвајања историјске резолуције о Сирији, усвојене на иницијативу Русије, министар спољних послова РФ Сергеј Лавров говори о томе како су „партнери Русије“ покушавали да преиначе раније договоре и шта може осујетити процес хемијског разоружавања у Сирији.

Крајем протекле недеље усвојена је „историјска резолуција“ о Сирији. Она је заснована на иницијативи коју је Руска Федерација покренула са циљем да се успостави међународна контрола над сиријским хемијским оружјем ради његовог уништења. Одмах после гласања у Савету безбедности УН шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је дописнику листа „Комерсант“ испричао како су „партнери Русије“ покушавали да преиначе раније договоре и шта може осујетити процес разоружавања у Сирији.

Државни секретар САД Џон Кери је за договор о Сирији рекао да је то „историјски формат“, а шеф француске дипломатије Лоран Фабијус је изјавио да је „Савет безбедности УН најзад оправдао своју мисију“. Да ли се слажете са таквим оценама?

Сергеј Лавров: Ми се трудимо да не интерпретирамо одлуке које се доносе, јер у њима све пише. Нормалан човек ће и сам све схватити када се упозна са њиховим садржајем. У дипломатији постоји тенденција да после достигнутог консензуса свако у својим коментарима истиче оно што се њему чини да је битно.


Излаз из сиријског ћорсокака?
27. септембра у Савету безбедности УН десило се нешто што је изгледало немогуће пре само пар недеља: свих пет сталних чланица гласало је „за“ резолуцију о Сирији коју је иницирала Русија. Гласању је претходила количина преговора без преседана у овој најрепрезентативнијем телу светске политике. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је за четири дана имао 55 билатералних сусрета са колегама, као и са шефовима држава и влада.

И ми смо то учинили, нагласивши у нашем наступу да се резолуција не доноси у складу са 7. главом (која допушта примену силе). Сва прича се вртела око тога и ту ништа не може бити двосмислено.

Такође смо нагласили да је сиријско руководство добровољно приступило Конвенцији о забрани употребе хемијског оружја. Није важно из ког разлога је оно то учинило. Кажу да је то због претње бомбардовањем, али мене то не занима, важан је резултат.

За нас је такође суштински важно да је Савет безбедности УН у резолуцији одредио оне који су одговорни за процедуре уништења хемијског оружја, као и за безбедност персонала који ће тамо радити. Ту одговорност сноси пре свега сиријско руководство, али је сноси и опозиција.

Још један важан моменат је то што у резолуцији пише да се не може допустити да хемијско оружје доспе у руке невладиних субјеката, тј. исте те опозиције и њених одреда. Државе које се граниче са Сиријом посебно су скренуле пажњу на недопустивост покушаја да се њихове територије користе за снабдевање опозиције хемијским оружјем.

Ако неко каже да та резолуција приморава некога на нешто, или да је то најзад буђење Савета безбедности, тиме он покушава да одржи некакве политичке трендове.

Ја гледам на то филозофски. Понављам, најважније је да је резолуција потпуно у складу са договором који је постигнут са Џоном Керијем у Женеви. Према том договору, Организација за забрану хемијског оружја је водећа структура која ће реализовати преузимање контроле, инвентаризацију и одређивање начина уништавања хемијских резерви.

Ви сте се о свему договорили са господином Керијем током тродневних преговора у Женеви. Како се догодило да сте после тога током протекле две недеље ипак морали поново да усаглашавате исте оне тачке резолуције?

С. Л.: Ту постоје два аспекта. Прво, ми у Женеви нисмо усаглашавали правни документ са провереним терминима који се користе у званичним одлукама међународних организација. Језик Женеве јесте био максимално близак тим терминима, али га је било потребно детаљисати.

У дипломатији постоји тенденција да после достигнутог консензуса свако у својим коментарима истиче оно што се њему чини да је битно. И ми смо то учинили, нагласивши у нашем наступу да се резолуција не доноси у складу са 7. главом (која допушта примену силе).

Друго, отворено говорећи, дошла је до изражаја тежња наших америчких партнера да преокрену ситуацију и да се опет врате на 7. главу. Због тога смо морали да потрошимо још мало времена на преговоре. Све у свему, ја сам задовољан што смо остали верни женевском договору који је од кључног значаја.

Према томе, у целини гледано, резултат је позитиван. Он не одражава некакву промену у ставовима према сиријској кризи, јер нема никаквих одобрења Савета безбедности за извођење било каквих акција са применом силе у циљу застрашивања. Све остаје у политичкој равни.

Али ипак се помињу последице кршења договора...

С. Л.: Да, записали смо да у случају било каквог кршења договора од стране владе или опозиционих група треба спровести детаљну истрагу, а затим реферисати о томе Савету безбедности УН. То се тиче и ситуације у којој би, не дај боже, неко применио хемијско оружје. Ако будемо сасвим сигурни да је једна страна прекршила договор или применила хемијско оружје, бићемо спремни да донесемо одлуку у складу са 7. главом.

Шта треба предузети да би се непосредно приступило уништавању хемијског оружја? Било је објављено да инспектори Организације за забрану хемијског оружја могу отпутовати у Сирију већ 1. октобра.

С. Л.: Да. Претходница од 10-12 инспектора Организације за забрану хемијског оружја отпутоваће у Сирију у својству интенданата. Они треба да одреде где ће се стационирати и како ће радити. Ми смо спремни да учествујемо у свим фазама предстојеће операције: и у инспекцијским проверама, и у административним структурама које могу бити створене како би се на лицу места координирало деловање УН и Организације за забрану хемијског оружја, а такође у структурама које ће вероватно морати да се формирају ради осигурања безбедности и пружања подршке сиријским правосудним органима.

Како ће се договор о Сирији одразити на руско-америчке односе?

С. Л.: Ја не бих изводио закључак о некаквим дугорочним трендовима у нашој сарадњи са САД. Тачно је да у нашем дијалогу периодично долази до неспоразума, али се они готово увек могу решити и немају фаталан утицај на општи вектор развоја наше сарадње. Ту преовладава схватање важности наше сарадње, нарочито у погледу најакутнијих проблема као што су тероризам, трговина наркотицима, организовани криминал, ширење оружја за масовно уништење. Видите како нас је брзо ујединила потреба да се реши проблем хемијског оружја у Сирији.

Ми смо реалисти и полазимо од тога да су емоције пролазна ствар. Ако се неко вређа због Сноудена, било да је увређен стварно или привидно, све то на крају прође. Али остаје схватање колико су односи између РФ и САД стратешки важни за међународну стабилност.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.