Лидери земаља чланица БРИКС-а на састанку у оквиру самита Г-20 у Санкт Петербургу, септембар 2013. Извор: ИТАР-ТАСС.
Сасвим недавно је економски раст у БРИКС-у био далеко већи од динамике економског развоја у Г-7, а сада је нагло опао заједно са свим тржиштима земаља у развоју. Бруто домаћи производ ће се 2013. у Русији повећати за 1,5-1,8%. У Кини и Индији ће тај показатељ бити већи, али ће и тамо он бити далеко мањи него раније, док у Бразилу уопште неће бити забележен раст економије. Нуријел Рубини, амерички предсказивач свих криза, већ је прорекао тужну будућност земљама-чланицама овог блока.
Изгледа, међутим, да су песимисти мало пожурили са прогнозама. БРИКС ће бар у наредних 3-5 година и даље имати највећи показатељ раста економије у свету, и већ наредне године ће његов темпо после незнатног пада поново почети да расте. О томе сведочи прогноза динамике бруто домаћег производа БРИКС-а за 2014, коју је „Руска реч“ саставила према изјавама аналитичара узетим почетком октобра, као и на основу октобарске Прогнозе за светску економију (World Economic Outlook) Међународног монетарног фонда.
Изјаве су за „Руску реч“ дали Вилијам Вилсон и Кристофер Хартвел, аналитичари Института за истраживање тржишта земаља у развоју из центра „Сколково“, Марк Макфарланд, главни економиста британске банке Coutts & Co, Максим Васин, старији аналитичар Националне рејтинг агенције, Емил Мартиросјан, сарадник Руске академије народне привреде и државне службе при председнику РФ и Тимур Нигматулин, аналитичар агенције „Инвесткафе“.
Оптимизам експерата у погледу перспектива БРИКС-а заснива се на четири фактора, а главни међу њима је раст потрошње у самим земљама-чланицама блока, како захваљујући повећању броја становника, тако и услед измене структуре потрошача и све већег броја имућнијих грађана. „За многе транснационалне корпорације из САД и Западне Европе тржишта земаља БРИКС-а постала су производне платформе, али и највећа тржишта за пласман робе уз истовремени раст потенцијала за развој успешних старт-ап компанија у IT индустрији“, нагласио је Мартиросјан. Други фактор је трансформација и модернизација индустрије усмерена на средину у којој је промет робе и услуга бржи. Трећи је снажан утицај државе у формирању економске политике, услед чега је повећан и удео државних инвестиција у различитим облицима. Четврти фактор треба да буде дуго очекивани излазак Европске уније из двогодишње рецесије и повећање темпа економског раста у САД. „Бруто домаћи производ Европске уније 2014. треба да достигне раст од 1,6%, после пада за 0,1% током 2013. Економија САД 2014. треба да порасте за 2,6%, за разлику од 1,9% током 2013“, истакао је Нигматулин.
Кина ће и наредне 2014. бити на првом месту по темпу раста бруто домаћег производа у БРИКС-у. Минималну процену њеног раста (7,4%) дали су аналитичари Сколкова, а максималну (8,2%) аналитичари Међународног монетарног фонда. Прогнозе раста експерти заснивају на фактору као што је раст унутрашње потрошње у споју са оживљавањем светске трговине.
На другом месту ће бити Индија. Максималну процену раста њене економије од 6,23% дали су представници ММФ-а, а најуздржанији су и овом приликом били аналитичари „Сколкова“, који предвиђају раст од само 4,5%. „Индија је у мини-кризи која има потенцијал да постане много озбиљнија. Директне стране инвестиције у Индији су већ две године у великом паду“, рекли су они за „Руску реч“. Оздрављење индијске економије ће зависити од обнављања инвестиционе активности и увећања државних расхода, допуно је колеге Макфарланд.
Подељена су мишљења о томе ко може догодине заузети треће место у БРИКС-у: Русија или Бразил. Марк Макфарланд сматра да ће треће место припасти Русији са темпом раста од 3%, што је скоро три пута више него сада и могуће захваљујући знатно већој унутрашњој потрошњи и повећању нето извоза сировина од фосилног горива. Са њим се слажу аналитичари „Сколкова“ и Тимур Нигматулин из агенције „Инвесткафе“. „Удвостручени темпо економског раста у Русији ће бити условљен растом потрошачких издатака. Извор енергије стагнира, државни трошкови се сузбијају, док су инвестициони расходи и даље слаби“, истичу Вилијам Вилсон и Кристофер Хартвел. ММФ је, као и увек, још већи оптимиста и процењује да ће 2014. економски раст у Русији износити 3,7%.
По речима Макфарланда, у Бразилу ће расходи за инфраструктуру бити додатни пресудни фактори (поред раста унутрашње потрошње). Експерт је уверен да ће Бразил 2014. достићи раст од само 2,4%. Експерти „Сколкова“ дају му нешто више: 2,5%. Они сматрају да ће раст бити заснован на повећању инвестиционих рахода, али ће извоз стагнирати због тога што је у Кини ниска потражња за производима увезеним из Бразила. Другачијег су мишљења експерти ММФ-а и „Инвесткафеа“. Они сматрају да ће се Бразил догодине развијати динамичније од Русије и да ће темпо раста његове економије премашити 4%.
И Јужна Африка ће, како се очекује, премашити 3% по темпу раста бруто домаћег производа – ММФ прогнозира да ће изаћи на 3,3%.
Кина ће, како предвиђају експерти, бити на првом месту и у погледу задржавања инфлације, која ће 2014. према прогнозама износити само 2,9%. У другим земљама блока тај показатељ ће бити знатно већи: у Русији 5,5%, у Бразилу 6%, у Индији 8,9%, сматра Макфарланд. „Предност Кине у односу на партнере из БРИКС-а састоји се у томе што ће прогнозирани ниски ниво инфлације омогућити Централној банци и влади да у случају потребе реализују шири спектар мера за допунско кредитно-монетарно финансирање, као и пореско и буџетско стимулисање економије, а да то не изазове раст инфлације“, истакао је он. У том смислу је најрањивија Индија, где је недавни пад курса рупије појачао инфлаторни притисак, услед чега је Резервна банка Индије нашла за сходно да подигне каматне стопе. Са друге стране, стабилизација на монетарном тржишту земаља у развоју, која је уследила после недавне распродаје, смањила је напетост изазвану очекивањем повећања каматних стопа у Бразилу.
Експерти прогнозирају и раст промета робе унутар блока. За првих седам месеци 2013. обим трговине Русије са земљама БРИКС-а смањио се за 0,6% (на 58 милијарди долара), али до краја године би требало да се тај заостатак компензује убрзањем економског раста, док се 2014. очекује раст од 1-2%, уверен је Нигматулин. На БРИКС одлази 12,5% укупног промета робе у спољној трговини Руске Федерације, а од тога 10,5% само на Кину, која је њен главни спољнотрговински партнер.
Извесно проширење трговине могуће је и због разлике у структури економија, као и због слабог дуплирања производње. „Захваљујући јефтиној радној снази у Кини се производи роба која има најприступачније цене, Русија извози природне ресурсе (нафту, гас и дрвену грађу), Индија је позната по трговини услугама, а Бразил се специјализовао за метале (углавном руде гвожђа) и пољопривреду“, саопштили су експерти „Сколкова“. Штавише, партнери из блока постепено једни другима постају приоритет. Русија је најавила „окретање према Истоку“, што ће у будућности неминовно резултирати ширењем трговине са Кином и Индијом, а Бразил је њен највећи испоручилац меса. Оснивање Царинске уније отвара додатне могућности, јер ће преко ње роба изаћи на прилично велика тржишта Казахстана и Белорусије. Бразил је са своје стране такође битно проширио трговину са БРИКС-ом, а у структури његове спољне трговине Кина заузима све значајније место.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу