Западно Бирјуљово – жариште сукоба у Москви

Напетост између житеља рејона Западно Бирјуљово и имиграната већ дуже време непрекидно расте. Извор: AP.

Напетост између житеља рејона Западно Бирјуљово и имиграната већ дуже време непрекидно расте. Извор: AP.

Нереди на југу Москве могли су да се избегну, кажу експерти. Житељи су се много пута жалили на имигранте. Убиство младића је кап која је прелила чашу незадовољства. Сада је друштво толико револитирано због понашања функционера, полиције и дошљака, да сваки лични конфликт може изазвати наставак масовних акција.

Током полицијске рације на складишту поврћа у рејону Бирјуљово на југу Москве приведено је 1200 странаца на привременом раду. То су у понедељак саопштили представници полиције. Имигранти су приведени у полицијску станицу ради провере да ли су умешани у злочине. Поред тога, у препаду је откривен сумњиви аутомобил у коме је било неколико милиона рубаља, три трауматска пиштоља, два ножа и палица за бејзбол. Сада власти планирају да затворе складиште поврћа.

Рација је спроведена после конфликта који је изазвао масовне нереде. У ноћи између 9. и 10. октобра на југу Москве је убијен 25-годишњи Јегор Шчербаков. Он је на улици покушао да заштити своју девојку са којом је хтео да се упозна мушкарац кавкаске спољашњости. Избила је свађа у којој је житељ Кавказа нанео убоде ножем Шчербакову. Становници рејона су се 12. октобра спонтано окупили на митинг испред локалне станице полиције са захтевом да се убица пронађе и да се затвори Покровско складиште поврћа. Сутрадан је близу места убиства опет дошло до спонтаног окупљања које је прерасло у масовне нереде.

Енергичном акцијом полиције ситуација у рејону је стабилизована, али ће даље све зависити од корака које предузму судски органи и функционери, јер напетост између житеља рејона и имиграната већ дуже време непрекидно расте, тако да затварање једног објекта неће решити конфликт.

Већина Московљана подржава захтеве грађана који су организовали уличне нереде у московском рејону Западно БирјуљовоИзвор: Reuters.

Сергеј Гончаров, председник асоцијације ветерана специјалне једнице „Алфа“ и посланик Московске градске думе, каже да се не може сва одговорност пребацивати на правосудне органе, јер су функционери и представници имиграционе службе највероватније били упознати са ситуацијом у рејону. „Житељи овог дела града непрекидно су се жалили да је страшно и проћи поред тог несрећног складишта поврћа, да тамо има оружја и дроге. Па ипак, нису предузете никакве превентивне мере, све док није дошло до убиства и док људи нису изашли на улице“, објашњава посланик. „Зашто наша полиција дејствује методом изненадног препада?“ Гончаров је уверен да ће полиција сада проверити сва московска складишта поврћа и све ће и даље бити као досада.

У ноћи између 9. и 10. октобра на југу Москве је убијен 25-годишњи Јегор Шчербаков. Он је на улици покушао да заштити своју девојку са којом је хтео да се упозна мушкарац кавкаске спољашњости. Избила је свађа у којој је житељ Кавказа нанео убоде ножем Шчербакову.

Са парламентарцем се слаже и Асламбек Паскачов, члан Друштвене коморе и председник председништва Општеруског грађанског покрета „Руски конгрес народа Кавказа“. Он тврди да до оваквог масовног негодовања житеља Москве долази због недостатка превентивног рада са имигрантима. „Наша организација је испитивала такве догађаје и испоставило се да су сви они засновани на конфликтима личне природе, које затим у свом интересу користе неке друге снаге. Јасно је да човека треба ухватити ако је учинио злочин, али ако правосудни органи то не раде, онда временом многи престају да се плаше казне и сав свој гнев искаљују на људима око себе“, објаснио је он.

Паскачов је још рекао да у циљу избегавања нових конфликата треба дефинисати колико странаца процентуално може бити ангажовано у некој фирми, а такође треба водити рачуна о томе да сви дошљаци који раде у сфери услуга знају руски.

Гончаров се не слаже са таквим ставом. Он истиче да људи нису забринути због „спољних“, него због „унутрашњих“ дошљака, тј. оних који долазе из република Северног Кавказа, а за њих не важе никакве квоте, и они већином говоре руски. „Код нас уопште не треба да постоје такви појмови као национални закони и правила заједнице. Русија је правна држава и сви треба да поштују наше законе. За кршење закона треба кажњавати. У противном се стиче утисак да немамо довољно политичке воље“, резимирао је Гончаров.

Житељи овог дела града непрекидно су се жалили да је страшно и проћи поред тог несрећног складишта поврћа, да тамо има оружја и дроге. Па ипак, нису предузете никакве превентивне мере, све док није дошло до убиства и док људи нису изашли на улице. Зашто наша полиција дејствује методом изненадног препада?

Сергеј Гончаров, председник асоцијације ветерана специјалне једнице „Алфа“ и посланик Московске градске думе

Како је објаснио Александар Брод, директор независне невладине организације „Московски биро за садејство у заштити људских права“, такво негодовање грађана је постало типично и одавно су предвиђене мере за његово сузбијање, али се оне не примењују. „Први пут се тако нешто десило у Кондопоги, градићу на северозападу зеље, касније на југу, у Астрахањској Области, затим у Ставропољском Крају и Саратовској Области, и ево сада у Москви. Ни власт ни друштво нису извукли никакву поуку из свих тих догађаја. Наша имиграциона политика и даље није транспарентна. Велику материјалну корист од нелегалне имиграције имају и функционери, и правосудни органи, и послодавци“, каже борац за људска права. 

По његовом мишљењу, сваки догађај криминалног карактера може да доведе до протеста. „Треба сузбијати агресију међу староседеоцима и дошљацима. Треба размишљати о санирању ситуације у земљи, радити на проналажењу нелегалних имиграната и покренути реформе у правосудним органима. После оваквих догађаја неопходно је позивати на одговорност општинске функционере и представнике полиције“, каже Брод. 

Друштво је толико „загрејано“, да сваки догађај, чак и миран муслимански празник, може бити повод за провокације и активирање такозваних „народних осветника“ који сами покушавају да заводе ред, истиче експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.