„Русија може да се ослони на сиријско грађанско друштво“

Хоће ли Русија после постигнутог договора са САД приморати Дамаск на уступке? Ко покушава да одигра водећу улогу у регулисању конфликта - Русија или Америка? Са дописником „Руске речи“ разговарала је Рим Туркмани, председница сиријске грађанске организације „Madany“ са седиштем у Лондону, представница такозване умерене сиријске опозиције.

Гђо Туркмани, шта очекујете од конференције „Женева-2“?

Рим Туркмани је председница организације „Madany“ из Лондона, која се бави „развојем грађанског друштва у Сирији“. Фотографија из личног архива.

На тој конференцији неће бити места за вољу сиријског народа. Довољно је поменути чињеницу да Сиријци не могу да бирају стране које ће учествовати у конференцији. Сиријцима је одузето право да сами бирају своју будућност, јер је конфликт подигнут на међународни ниво. Са друге стране, без међународног консензуса није могуће регулисати сиријску кризу. Ниједна сиријска страна у овом тренутку нема други избор, осим да прихвати ту „интернационализацију“, и поред тога што ће одлука бити искројена по мери међународних, а не сиријских снага.

„Женева-2“ ће међународној заједници омогућити да се концентрише на решавање сиријске кризе, а не само да подржава једну страну у сукобу. Задатак „Женеве-2“ је да се сиријска криза са војног премести на политички колосек. То може омогућити грађанском друштву да дође до изражаја и постане главни елемент у процесу обнављања Сирије.

А можда интереси Сирије не занимају међународну заједницу? Постоји ли таква могућност и да ли се Ви тога прибојавате?

Повратак стабилности и безбедности у Сирију је сада у интересу већине земаља, осим екстремиста којима одговара крвопролиће.

Излаз из сиријског ћорсокака?
27. септембра у Савету безбедности УН десило се нешто што је изгледало немогуће пре само пар недеља: свих пет сталних чланица гласало је „за“ резолуцију о Сирији коју је иницирала Русија. Гласању је претходила количина преговора без преседана у овој најрепрезентативнијем телу светске политике. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је за четири дана имао 55 билатералних сусрета са колегама, као и са шефовима држава и влада.

Могу ли светске силе да одустану од подржавања једне стране у конфликту и да се позабаве решавањем кризе?

Русија је та која је увек подржавала режим, који је и поред свих проблема и даље компактнији од опозиције. 

САД су подржавале опозицију у чијим редовима нема јединства, и то је проблем за Вашингтон. Обамина администрација је покушала да измени ситуацију пружањем војне помоћи умереној опозицији, затим претњом да ће извршити војну интервенцију, али је на крају била принуђена да прихвати руску иницијативу.

Све у свему, америчка позиција се не одликује јасном политичком стратегијом и схватањем све замршености сиријске стварности.

Осим тога, Обама је у УН говорио о „изузетној“ улози Америке.

Није у интересу међународне заједнице да неко у њено име доноси одлуке и игра улогу светског полицајца. Читава историја, а нарочито ратови у које је умешана Америка, показују какве трајне и разорне конфликте и какве поделе у друштву изазивају војне интервенције.

Оно што нас као Сиријце сада брине јесте следећа фаза америчко-руске сарадње, тј. хоће ли Русија успети да примора сиријски режим на уступке у циљу политичког регулисања кризе. Досада се све сводило на уништавање хемијског оружја. Међутим, то оружје је тек однедавно постало елемент сиријског конфликта. Чињеница да режим сарађује по питању уништавања хемијског оружја никада неће бити довољна потврда његове спремности да крене путем политичког регулисања.

Да ли се може десити да званични Дамаск пође на неке уступке у договору са Русијом, без усаглашавања са САД?

Више о конфликту у Сирији

Руско-амерички консензус омогућава да обе земље одустану од подршке једне стране у конфликту и почну да подржавају регулисање као такво, тј. коалицију која треба да се појави после конференције „Женева-2“.

Тако ће улога Русије постати прихватљива за већину страна у сиријском конфликту, а не само за режим.

На које снаге поред сиријске власти Русија може да се ослони у процесу регулисања кризе?

Русија може да се ослони на сиријско грађанско друштво. Присуство представника грађанског друштва на „Женеви-2“ неопходно је за успех конференције у целини. Управо је сиријско грађанско друштво најспособније да изрази стремљења сиријског народа и ставове Сиријаца без поларизације мишљења. Учешће представника грађанског друштва у преговорима и у прелазном периоду неопходно је за успех тог процеса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.