Брачни проблеми и разводи у Русији

Прошле године се развело око 650 хиљада парова, а брак је склопило 1,2 милиона. Русија је по броју развода у светском врху. Извор: PhotoXPress.

Прошле године се развело око 650 хиљада парова, а брак је склопило 1,2 милиона. Русија је по броју развода у светском врху. Извор: PhotoXPress.

Према статистици матичних служби, у Русији се већина породичних прича заврши разводом. Сваки други брак доживи неуспех. Социолози издвајају три главна узрока за распад брака: алкохолизам једног од супружника, финансијске тешкоће и неодговарајући стамбени услови. Руска влада је решила да утиче на све већи број распада бракова увећањем таксе за развод са 400 рубаља (око 10 евра) на 30 хиљада рубаља (око 700 евра).

Главни разлог што брачне везе пуцају по шавовима крије се у скромним стамбеним условима већине Руса.

„У руским домовима број просторија најчешће не одговара броју чланова који у њима живе. Многи парови средњих година и даље живе са родитељима јер немају где да се одселе“, објашњава стручњак са катедре за социологију породице Социолошког факултета Московског државног универзитета (МГУ) „Ломоносов“ доцент Александар Синељников.

Из истог разлога бивши супружници врло често и након развода настављају да живе годинама у истом стану, или чак у истој соби. Са друге стране, неспремност супружника да поделе стамбени простор, заједничку некретнину или аутомобил може да их спречи да се разведу. Међутим, питање је да ли ће због тога бити срећни?

Прошле године се развело око 650 хиљада парова, а брак је склопило 1,2 милиона. Русија је по броју развода у светском врху.

Сваки трећи брак се заврши у прве три године, а највећи проценат развода је код парова млађих од 35 година. Други талас брачних криза наилази када парови проживе заједно 25–30 година, односно после 50. године живота. То је углавном због тога што одрасла деца више не држе родитеље на окупу.

„Када деца одрасту, општи интереси брачног пара више се не подударају. Све подсећа на завршетак заједничког пројекта где су циљеви постигнути а стране не виде разлог за даљу сарадњу. Постоје свакако и породице које успевају да очувају ‘обострано задовољство’ и захваљујући томе пролазе кроз сваку кризу. Али су обично деца једина ствар која породицу држи на окупу“, објашњава начелник психолошког центра „Перекрјосток“ („Раскрсница“) Кирил Хромов.

Ростовски медицински универзитет спровео је једно интересантно истраживање у оквиру којег је анкетирано 11 хиљада парова који су заједно провели више од 10 година. Испитаници су се изјашњавали да ли би поново ступили у брак са својим садашњим партнером када би могли да се врате у прошлост. Свега њих 100 је одговорило потврдно.

„Без обзира на поражавајућу статистику, Руси се не сналазе најбоље када су у питању разводи. За 70% њих бивши брачни партнер постаје најгори непријатељ“, истиче породични психолог Кирил Хромов и додаје: „Развод се готово увек доживљава као психолошка траума равна смрти блиске особе.“

У таквој ситуацији жене су често додатно оптерећене због погоршања материјалног стања и одговорности око издржавања породице, пошто обавеза да хране децу обично пада на њихов терет.

„У очима друштва добар брак свакако доприноси општем угледу одређене особе. Али када дође до развода, онда се у томе обично види кривица жене јер, наводно, није сачувала свој брак, није разумела свог мужа и није успела да га задржи. У том смислу су руска схватања по питању породице слична муслиманским“, објашњава Александар Синељников.

Жене обично не журе да уђу у нови брак. Пре свега зато што, када остану саме, брзо преузимају улогу оба родитеља, осећају слободу од мушких утицаја и постају самоувереније. Још један разлог је то што у новој вези траже искључиво љубав.

Сваки трећи брак се заврши у прве три године, а највећи проценат развода је код парова млађих од 35 година. Други талас брачних криза наилази када парови проживе заједно 25–30 година, односно после 50. године живота. То је углавном због тога што одрасла деца више не држе родитеље на окупу.

Мушкарце код развода највише брине губитак територије: у психолошком смислу – више нису у могућности да одређују правила под кровом где им живе деца, а у физичком – приморани су да се иселе. Након таквог губитка права многи мушкарци престају да испуњавају и своје обавезе.

„Многи мушкарци једноставно занемарују своју децу, не помажу ни у њиховом васпитавању нити материјално“, истиче доцент Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ у Москви Кристофер Сводер и наставља: „Околности су и у прошлости биле такве да је развод одувек имао за последицу делимичан или потпун прекид односа жене са њеним бившим мужем и деце са њиховим оцем.“

Након развода мушкарац врло често прелази код својих родитеља, где је живот мање-више уређен. Притом се највише ослања на своју мајку која га подржава. У супротном – следи нови брак, и то са дамом која је у стамбеном смислу обезбеђена. На тај начин се све враћа на своје место и мушкарац поново успоставља власт.

Већина руских парова види брак као начин да законски поседује особу поред себе. Посебно мушкарци, који су склони да у браку одређују сопствена правила. У Русији 900 жена трагично настрада од стране љубоморних мужева. Њих 14 хиљада живот изгуби у породичном насиљу, и не успе да се разведе.

Код сваког развода највеће жртве су деца. После развода она најчешће настављају да живе са својим мајкама. Према наводима Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ), међу анкетираним очевима који су се развели пре мање од 5 година своју децу често виђа само 44,1% њих. Подаци постају даље све неповољнији: у категорији где је од развода прошло између 5 и 9 година – своју децу чешће виђа свега 31,9% очева, а након 10 и више година – тек 24,5% анкетираних очева. Удео оних који ретко виђају децу повећава се са 43,7% непосредно после развода на 54,5% након 10 и више година, односно проценат оних који их никада не виђају – са 12,2% на 17,2% у истом временском периоду.

На учесталост сусрета између очева и деце углавном утичу несугласице међу супружницима. Према томе имамо ситуацију да 17% очева уопште не жели да се среће са својом децом, док појединци децу отимају од бивше жене. Руско законодавство једноставно не предвиђа кривичну одговорност за такве поступке.

„Према породичном праву очеви имају једнака права у васпитању своје деце, чак и ако је суд одредио да дете живи са мајком“, тврди стручњак за породично право адвокат Артјом Зајменцев.

Без обзира на доста тешке последице развода, психолози истичу да на то не треба гледати као на трагедију, већ пре као на могућност за даљи напредак. На крају крајева, када неко покушава да на силу одржава везу која је пропала, чини несрећним чак четири стране: себе, свог супружника, децу, али и особе са којима би то двоје после развода били срећни.

Са друге стране, изгледа да управо такви ставови све више утичу на парове да се све ређе одлучују на „дуг и срећан“ заједнички живот, већ пре на „кратак, али узбудљив“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.