Преговори са Ираном не обећавају скори напредак у решавању иранског нуклеарног проблема

Министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф и шефица Европске  уније за спољну политику Кетрин Ештон оценили су договор који је у  преговорима о нуклеарном питању постигнут између Ирана и групе 5+1 као "важан и конструктиван". Извор: AP.

Министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф и шефица Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон оценили су договор који је у преговорима о нуклеарном питању постигнут између Ирана и групе 5+1 као "важан и конструктиван". Извор: AP.

У Женеви је завршена још једна рунда преговора о иранском нуклеарном проблему између „шесторице“ посредника и делегације Ирана. Формални резултат сусрета састоји се само у томе што ће се нова рунда одржати практично без одлагања, тј. кроз свега неколико недеља, док суштински помак представља чињеница да је Иран понудио нови план решавања проблема.

Министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф и остали чланови иранске делегације на почетку преговора су цео час излагали троетапни план који ће омогућити да се дуготрајна нуклеарна конфронтација регулише „за годину дана“, а можда и раније. Подсећамо да је и амерички државни секретар Џим Кери уочи преговора поменуо могућност да се проблем реши за 3-6 месеци.

Детаљи плана нису објављени, али је сасвим јасно шта Русија, САД, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка желе од Ирана. Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков уочи преговора је изјавио: „Руководство земље (Ирана) у више наврата је водило преговоре, између осталог и на највишем државном нивоу, и тврдило да је примена нуклеарног оружја неприхватљива. Међутим, међународна заједница и даље има отворена питања. Што брже државни врх Ирана буде доносио одлуке које отклањају ту забринутост, мање ће бити основа за питање да ли је данас Иран опредељен за рат или за мир“. 

Реч је о транспарентности иранског нуклеарног програма и методима провере његовог мирољубивог карактера.

Иран је у Женеви испољио спремност да „затвара“ отворена питања. Водећи преговарач за нуклеарна питања Абас Аракчи саопштио је после првог дана женевских преговора да је Техеран спреман да прошири овлашћења инспекторима УН када је реч о приступу иранским нуклеарним објектима. Како саопштава ИТАР-ТАСС позивајући се на изворе у иранској делегацији, план који је у Женеви понуђен „шесторици“ предвиђа две етапе предузимања мера за јачање поверења. Прва етапа ће трајати 3-6 месеци и у њој ће Техеран обуставити обогаћивање урана до 20%. Поред тога, Иран је спреман да пружи детаљније информације о реактору са тешком водом у Араку. „Друга етапа омогућава да се смањи обим радова на обогаћивању урана и броја центрифуга које су постављене у иранским постројењима. Та етапа, према иранском предлогу, може трајати до годину дана. 

То је врло битан уступак и очигледан корак напред. Истина, званична иранска новинска агенција ИРНА саопштила је да предлог Ирана не подразумева приступање Протоколу уз Споразум о неширењу нуклеарног оружја који предвиђа могућност изненадних контрола у било ком објекту, што је крајња мера, врло пожељна, али и врло осетљива за Иран, с обзиром да он има и друге војне програме који нису нуклеарни, али су веома озбиљни.

Наредне рунде преговора ће показати да ли је за Иран суштински важно приступање Протоколу, или је то такозвана „горња цифра“, око које стране у преговорима могу да се ценкају.

Међутим, већ сада је очигледно да су Иранци по свему судећи поверовали у еуфорично расположење везано за могући напредак у преговорима после високе оцене коју је на Западу добио нови председник Ирана Роухани и приметног отопљења у односима између Вашингтона и Техерана. Сада је еуфорију заменило разочарање.


Путинова нова иранска мисија
Владимир Путин планира да посети Иран и постигне договор са новим председником Хасаном Роханијем. За Путина је ова посета перспективна, али и ризична, јер су се многи оклизнули у покушају да реше ирански нуклеарни проблем. Москва је пре две године предложила решење иранског нуклеарног проблема путем поступних узајамних уступака („Лавровљев план“). Та иницијатива засада није реализована, али посетом председника РФ може бити реанимирана.

Говорећи пред новинарима у Женеви, Абас Аракчи је изразио недоумицу поводом изјаве представника ЕУ Мајкла Мана у којој је овај нагласио да Техеран треба да учини први корак и испуни своје међународне обавезе. „Господин Ман је говорио о позитивној атмосфери преговора, али његове речи изазивају разочарање. Ако осетимо да у овој етапи постоји известан баланс и да обе стране могу учинити корак напред, онда можемо рећи да је током преговора постигнут напредак. Међутим, тај корак засада није учињен са обе стране“, прекорио је ЕУ ирански дипломата. 

Иранци схватају да их и даље нико не третира као „добре момке“, и да се од њих тражи да „изврну џепове“, а они, по свему судећи, хоће да буду равноправни. „Иран је регионална сила. То је чињеница и он једноставно жели да га сви тако и третирају“, наглашава Сергеј Серјогичев, експерт са Института за проучавање Блиског Истока (Москва).

То, међутим, није једноставан задатак. Како истиче Антон Хлопков, члан експертске групе за проблеме међународне безбедности при Савету безбедности Русије, криза око Ирана има дуг историјат и није везана само за његов нуклеарни програм, него и за иранско-америчке односе у целини. „Изјаве Ирана сведоче да је он спреман на компромисе, али свима ће бити потребно велико стрпљење. Потребно је много месеци да би се повратило поверење које је изгубљено током више од три деценије непријатељства“, наглашава експерт.

Слична мишљења се могу чути и од руских дипломата. „Позиција Ирана и позиција ‘шесторице’ километрима су далеко једна од друге, а приближавају се једна другој корак по корак“, тако је са своје стране оценио ток преговора Сергеј Рјабков, заменик министра спољних послова РФ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.