Четврти председник Грузије, филозоф који говори руски

Нови председник Грузије Георгиј Маргвелашвили. Извор: Reuters.

Нови председник Грузије Георгиј Маргвелашвили. Извор: Reuters.

Георгиј Маргвелашвили, филозоф по струци, победио је у првом кругу председничких избора у Грузији са великом предношћу у односу на своје супарнике. Будући да одлично зна и говори руски језик, демантовао је тврдњу свог претходника Михаила Сакашвилија, који је једном себе описао као последњег грузијског председника говори језик Русије - земље од које је Грузију по сваку цену хтео да одвоји.

Централна изборна комисија Грузије прогласила је победника председничких избора одржаних у недељу. У питању је кандидат владајуће коалиције „Грузијски сан“ Георгиј Маргвелашвили – филозоф по струци, који је до почетка изборне кампање био на положају министра образовања. Инаугурација, према грузијском уставу, треба да буде одржана у трећу недељу од дана одржавања избора. Према томе, од 17. новембра Михаил Сакашвили неће више бити председник Грузије.

Девет година владавине Михаила Сакашвилија обележили су велики успони и страшни падови. Одлазећи председник је смогао снаге да призна кривицу за неке од учињених грешака. Међутим, изгледа да се то не односи на рат у Јужној Осетији током 2008. и на лоше односе са Русијом.

Сакашвили је исто тако погрешио и када је тврдио како је он последњи председник Грузије који зна и говори руски. Та изјава је била упућена Москви као позив да преиспита своје односе према Тбилисију – јер ће, наводно, утицај Русије с временом само слабити, и неће више имати могућност да ојача.

Међутим, нови председник Грузије Георгиј Маргвелашвили одлично говори руски. Али је јасно и да та чињеница сама по себи није пресудна за решавање највећег проблема – како да се са Русијом побољшају односи. Руски језик су одлично говорили и први председник Звијад Гамсахурдија, и други – Едуард Шеварднадзе, а и трећи – Михаил Сакашвили. Упркос томе, односи двеју држава су се од распада Совјетског Савеза само погоршавали достигавши на крају и званичан прекид.

Говорећи о потреби да се из корена поправе односи са Русијом, Георгиј Маргвелашвили, као и било који други грузијски политичар који схвата дубину и важност проблема, није притом понудио јасан предлог за његово решавање. Само је изјавио да је спреман да на разним нивоима води преговоре са Москвом о свим питањима. Али преговори су се водили и до сада.

У Женеви се, додуше у мултилатералном формату, редовно одржавају консултације о снижавању напетости у зонама сукоба. У Прагу се воде билатерални преговори о економским и хуманитарним питањима. Напредак у руско-грузијским односима наравно постоји. Поново је обновљена трговина у некадашњим размерама; решени су проблеми са саобраћајним везама; ускоро треба да буде поједностављен визни режим за држављане Грузије, док за држављане Русије који желе да посете Грузију визне препреке и не постоје; разматрају се могућности стицања високог образовања у Русији за држављане Грузије итд.


Тбилиси признаје „грешке“ из 2008.
Пре тачно пет година, 8. августа 2008, почео је петодневни рат између Русије и Грузије, који се завршио стављањем Абхазије и Јужне Осетије под заштиту руске војске и формалним признавањем независности ових територија од стране Москве. Уочи ове годишњице високи представник владе Грузије изјавио је да Тбилиси „признаје драматичне грешке“ које су тада допуштене и да ће „и даље радити на успостављању односа са Москвом“.

У Грузији се јавила потреба за руским језиком, која ће потпуним преузимањем власти од стране партије „Грузијски сан“ само још више долазити до изражаја. И по свему судећи, биће све очигледнији недостатак наставника руског језика. Што се тиче политичких ставова Тбилисија, премијер Бидзина Иванишвили, а затим и новоизабрани председник Георгиј Маргвелашвили изразили су спремност да боље упознају интеграционе идеје Русије као што су Царинска унија и Јединствени економски простор (_serbianBeginIgnore_ЕЭП_serbianEndIgnore_). И уколико оне буду привлачне и корисне за Грузију, може се размотрити и могућност придруживања.

Ипак, пре би се рекло да су те изјаве израз поштовања или знак највеће могуће наклоњености Тбилисија Москви у датим условима – посебно када се има у виду да је претходно руководство сматрало за зло све што је имало везе са Русијом, не желећи за њу ни да чује. Са друге стране, стварна спољнополитичка стремљења Грузије нису се нимало изменила, што ће се и потврдити у новембру на самиту „Источног партнерства“ у Вилњусу, где би могло доћи и до потписивања Споразума о придруживању ЕУ.

Значајно унапређење међудржавних односа и обнављање дипломатских односа између Грузије и Русије остаје највећи проблем: Москва ни у ком случају не пристаје на могућност укидања суверенитета Абхазије и Јужне Осетије, што је предуслов на којем Тбилиси настоји. Дијаметрално супротни ставови по том питању не дају повода за оптимизам.

Грузијско руководство није могло а да не чује изјаву током предизборне кампање једне од кандидата за председника – Нино Бурџанадзе, која је навела пример Јапана. Токио, као што је познато, има територијалне претензије према Русији, али дипломатске односе не прекида већ управо у тим оквирима води преговоре са Москвом о спорном питању. Уколико је новом грузијском руководству заиста стало до тога да се стање помери са мртве тачке, требало би да обрати пажњу на поменути пример и да га прихвати као мудар политички савет.

Росијскаја газета. Сва права задржана.