Москва наставља да врши притисак на Украјину

Председник РФ Владимир Путин је у прошлу недељу у Сочију примио свог украјинског колегу Виктора Јануковича. Њихов разговор, чији детаљи се држе у строгој тајности, трајао је више од пет сати. Истог дана увече у Ростову на Дону састале су се делегације министарстава спољних послова РФ и Украјине предвођене министрима Сергејем Лавровом и Леонидом Кожаром. На дневном реду билатералног састанка било је много озбиљних тема – од демаркације границе и регулисања азовско-керчанског питања до проблема у вези са Црноморском флотом. Ипак, све теме су остале у сенци разбукталих страсти око геополитичког избора Украјине.

Сергеј Лавров се у неколико наврата враћао на то питање, уверавајући украјинског колегу да ће украјинска економија скупо платити приближавање Кијева Бриселу и да украјинске власти не треба да журе са доношењем тако одговорне одлуке. Иако Русија, према његовим речима, неће увести забрану увоза украјинске робе, Кијев више неће моћи да рачуна на олакшице у оквиру уговора о зони слободне трговине ЗНД. Москва с једне стране критикује Брисел због тога што врши притисак на Кијев, а с друге стране и сама наговештава Украјини да неће моћи да седи на две столице. Сергеј Лавров је критиковао ЕУ због тога што намеће Украјини принцип „с нама или против нас“, а истовремено је упозорио Кијев да после Вилњуса „више неће моћи да се придружи Царинској унији“.

Извор из руске делегације објаснио је логику којом се руководи Москва за лист „Комерсант“: „Русији се не свиђа то што ЕУ приморава Кијев да одреди свој спољнополитички курс у тако кратком року. При том Русија нема ништа против либерализације трговинског режима између Украјине и ЕУ, будући да и сама намерава да у одређеном тренутку са њом формира заједничко тржиште. Ипак, Москва сматра да РФ и Украјина треба да се приближе Европској унији истовремено, и то не сад, већ кроз неколико година, када економије обеју земаља буду конкурентније у односу на ЕУ“. 

Украјина и Србија: две уније и две одлуке
Може ли Србија рачунати на чланство у Царинској унији (ЦУ) у оквиру Евроазијског економског простора, а да уједно претендује и на чланство у Европској унији?

Према речима још једног руског дипломатског извора, Москва је чак пронашла начин да споји тај сценарио са европским тежњама Кијева. „Постоје и други формати сарадње са ЕУ, као у случају, рецимо, Шведске и Норвешке“, објаснио је он и додао да се ради о Европској асоцијацији за слободну трговину.

Шеф Министарства спољних послова РФ је у Ростову на Дону такође изјавио и да држављани Украјине и Русије приликом преласка међудржавне границе морају користити пасоше, а не легитимације за унутрашњу употребу. Увођење визног режима засад није у плану, али стручњаци сматрају да Москва шаље Кијеву сигнал да ће га евроинтеграција скупо коштати и констатују „тачку без повратка“ у билатералним односима.

Држављани Русије и Украјине приликом преласка границе сада морају имати једну од две врсте лигитимација – личну карту или пасош. При том, како је изјавио директор Федералне миграционе службе Константин Ромодановски, највећи број имиграната који прелазе руску границу долази из Украјине. Према томе, за многе Украјинце, а нарочито оне који живе у областима које се граниче са Русијом, прелазак на пасоше представљаће озбиљан проблем. Процедура добијања пасоша у Украјини траје извесно време и кошта отприлике 100 долара.

Андреј Суздаљцев са Националног истраживачког универзитета „Висока школе економије“ (ВШЕ) у изјави министра спољних послова РФ види почетак новог формата односа са Кијевом. 

Кијев може „у Европу“ само без Русије
На недавном самиту у Бриселу Украјини је јасно стављено до знања да је најважнији услов за евроинтеграције одсуство било каквих интеграција са Русијом, чак и оних које су очигледно економски исплативе.

„Украјина има свој геополитички статус... Сасвим је природно да се тренутно у свим руским ресорима та информација обрађује и да се доноси одлука о томе како се треба понашати у односима са Украјином. За граничаре то значи да се треба припремати за систематско и јасно дефинисање територијалних јединица, између осталог и на води“, сматра експерт. „Уколико Украјина постане придружени члан Европске уније, Русија ће је посматрати искључиво као Европску унију. Не искључујем могућност да се у будућности појаве и визе“, прогнозира Суздаљцев. (На прошлонедељном заседању председничког Савета за међунационалне односе Путин се изјаснио против увођења визног режима за земље чланице ЗНД, међу којима је и Украјина.) 

Владимир Жарихин сматра да се руска изјава може интерпретирати као одсуство жеље за „прављењем уступака“ Украјини. „Они (Украјинци) су свесно покушали да седе на две столице“, коментарише Жарихин украјинску политику маневрисања између Царинске уније и Европске уније. Овај политиколог констатује да пооштравање правила преласка руско-украјинске границе „у извесној мери представља тачку без повратка“.

Према његовом мишљењу, „то је нова етапа у односима између држава“ и Русија ће од сада имати „мање наивних постимперијалних тежњи“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.