Љубав и мржња за холандског краља у Москви

Холандски краљ и краљица на пријему у Кремљу. Извор: Reuters.

Холандски краљ и краљица на пријему у Кремљу. Извор: Reuters.

У руско-холандским односима све се измешало: изузетно успешна културна сарадња, дипломатски сукоби, напади радикалне опозиције, суђења, изложбе слика, заједнички пословни подухвати, симфонијски концерти. Врхунац је била посета краља Вилијема-Александра Москви, до које је дошло прошлог викенда. Одмах након званичног сусрета у Кремљу, краља су напали активисти Национал-бољшевичке партије.

Краљ Холандије Вилијем-Александар и краљица Максима посетили су Москву како би присуствовали свечаности обележавања завршетка године руско-холандске културне сарадње. Додуше, посета је имала још један циљ: да се размотре и разреше напетости у руско-холандским односима, како се изразио председник Путин. „Сигуран сам да ћемо све проблеме решити у пријатељском духу“, рекао је Вилијем-Александар.

Међутим, није све протекло у „пријатељском духу“. После сусрета са председником, краљевски пар је кренуо на концерт славног амстердамског Краљевског оркестра „Концертгебау“ у Великој сали Московског конзерваторијума. Поред конзерваторијума двоје младих активиста протестног покрета „Друга Русија“ Викторија Кузњецова и Денис Кудрјавцев гађали су краља парадајзом узвикујући: „Крв Долматова је на вашим рукама!“

Случај Долматова

Случај Александра Долматова је један од оних који су у току прошле године привукли највише пажње јавности. Он је био члан Национал-бољшевичке партије, која је у Русији судски забрањена због екстремизма, и активиста неформалне партије „Друга Русија“. Учествовао је у низу протестних акција и провео годину дана у затвору. Долматов је 6. маја 2012. задржан приликом одржавања протеста против Путина под називом „Марш милиона“ у Москви. Када је пуштен, тражио је политички азил у Холандији, који му је ускраћен. Долматов се обесио у депортационом затвору у Ротердаму 17. јануара 2013. У опроштајној поруци је написао да не жели да буде издајник.

Писац и политичар Едуард Лимонов, лидер Национал-бољшевичке партије и „Друге Русије“, тврдио је да су у смрт Долматова умешане обавештајне службе НАТО-а, са којима је Долматов, инжењер у затвореном предузећу за производњу ракета, одбио да сарађује. Опозиција је тако практично по први пут имала разлога да оптужи не само руску власт, него и западне службе. Краљица Холандије Беатрикс је смрт Долматова описала као „велику трагедију“. Истрага је показала да је Долматов без правних основа био задржан за време разматрања његове жалбе на одбијање молбе за азил. Адвокати и чланови породице Долматова сматрају да лица која су одговорна за његову смрт још увек нису кажњена.

Ово није прва акција коју су национал-бољшевици одржали у вези са смрћу Долматова. Они су у јануару ове године већ протестовали испред холандских представништава у Москви и Санкт Петербургу. А овај пут им се указала посебна прилика: сам краљ је допутовао у Русију. „Мислим да се све догодило спонтано. Сазнали смо да он иде у Конзерваторијум и кренули смо тамо“, рекао је за „Руску реч“ Максим Громов, активиста „Друге Русије“ и бивши политички затвореник, и додао: „Наша намера је јасна. Желели смо да подсетимо Холандију да тај случај није завршен и да захтевамо да се истрага доведе до краја и да убице буду кажњене.“

Активисти су ухапшени и против њих је покренут кривични поступак за „хулиганско понашање“. Међутим, осим случаја Долматова, између Русије и Холандије постоје и друга спорна питања. Међу њих спадају случај хапшења чланова посаде брода „Гринписа“ („Greenpeace“) „Arctic Sunrise“ због покушаја да се попну на арктичку нафтну платформу „Приразломна“ у Печорском мору, као и низ инцидената са дипломатским представницима обеју земаља. Ту је и провокативна изјава Холандије о томе како је спремна да пружи азил руским хомосексуалцима ако су у Русији изложени дискриминацији.

Упркос свему, импресивно

Све то ипак није ни најмање пореметило живе културне и економске везе између Русије и Холандије. Чак и непотпун списак догађаја на овом пољу је импресиван. На Санктпетербуршком међународном правном форуму, који је одржан у мају, Холандија је имала статус почасног члана. Холандија је доминирала и на Санктпетербуршком економском форуму у јуну. Одржана је изложба о бродоградњи, бродарству и освајању океана. А у оквиру културног програма приређено је преко 130 манифестација. Концерти, изложбе, фестивали, представе. Дела великог холандског авангардног сликара Пита Мондријана представљена су у Третјаковској галерији. У Лајдену у Museum De Lakenhai одржана је изложба руске авангарде „Утопија 1900-1940“, а у амстердамском Stedelijk Museum изложба дела Казимира Маљевича. Велика ретроспектива руске кинематографије приказана је у Амстердаму, а балете Адолфа Адама „Жизела“ и Родиона Шчедрина „Коњић Грбоњић“ поставили су заједно на сцену Холандски плесни театар и санктпетербуршки Театар „Мариински“. И много тога другог.

Година културне сарадње је званично завршена. Она није трајала пуну календарску годину. Започела је 8. априла 2013, када је председник Путин посетио Холандију на позив краљице Беатрикс (мајке садашњег краља) и том приликом отворио изложбу о Петру Великом у „Ермитажу на Амстелу“, док је затварање обележила посета краљевског пара Москви. Без обзира на напад активиста, краљ Вилијем-Александар и краљица Максима су присуствовали концерту Краљевског оркестра „Концертгебау“ у Московском конзерваторијуму. Заједнички пројекти тек следе, и то у најскоријој будућности. Холандија ће бити специјални гост на сајму књига „Non/fiction“, који почиње 27. новембра у Москви. А предстоји и решавање проблема који су се у протеклој години прилично нагомилали.

Росијскаја газета. Сва права задржана.