Сва ценкања Таџикистана

Председници Таџикистана и Русије, Емомали Рахмон и Владимир Путин. Упркос покушајима „дипломатског трговања“, стручњаци не очекују нагле геополитичке осцилације Таџикистана. Извор: Росијска газета.

Председници Таџикистана и Русије, Емомали Рахмон и Владимир Путин. Упркос покушајима „дипломатског трговања“, стручњаци не очекују нагле геополитичке осцилације Таџикистана. Извор: Росијска газета.

У Таџикистану су прошле недеље одржани председнички избори. Није се догодила никаква сензација. Победио је актуелни председник Емомали Рахмон. За њега је гласало 83,6% бирача (уз одзив од 86,6%). Стручњаци сматрају да ће се држава и даље кретати правцем којим ју је Емомали Рахмон водио у последњих десет година. То значи да ће наредне године бити веома тешке како за Рахмона, тако и за земљу.

Потпуни економски колапс у Таџикистану и нестабилност у суседном Авганистану, који ће следеће године делимично напустити војници САД, могли би довести до унутрашњих потреса у самој републици. У циљу одржавања ситуације под контролом Рахмон покушава да спроводи вишевекторску спољну политику, рачунајући да ће у крајњем случају помоћ стићи са стране. У том контексту Душанбе увек има на уму Русију, Кину, САД, Иран, ЕУ и у мањој мери Турску.

Покушаји Таџикистана да се преоријентише на Иран стварањем савеза три персијскојезичне државе (Таџикистан-Иран-Авганистан) нису уродили плодом

Аждар Куртов, РИСИ

Односи ове бивше совјетске републике са Русијом имају двоструки карактер, иако се сматра да је Таџикистан један од њених главних савезника у региону. На територији ове државе смештена је 201. руска војна база, која ће се, у складу са важећим споразумом, ту налазити до 2042. Ипак, парламент, који је под Рахмоновом контролом, развукао је ратификацију тог уговора на целу годину, све време покушавајући да извуче различите повластице од Русије.

„Трговина“ је својствена политици Душанбеа у практично свим аспектима. На пример, Рахмон је обећао да ће изнајмити војни аеродром „Ајни“ у близини престонице Таџикистана и Русији, и САД, и Индији. Све три државе су заинтересоване за овај објекат. Међутим, „вишевекторска“ политика председника је толико замрсила ситуацију да сада потенцијални закупци чекају да се апетит власника аеродрома „Ајни“ смањи.

Према подацима имиграционе службе у РФ се налази преко 1,2 милиона држављана Таџикистана, који су само у току ове године извршили трансфер 3,5 милијарди долара у отаџбину.

Ситуација са аеродромом „Ајни“ показује да у покушајима да добије што више Душанбе због своје превртљивости и склоности ка ревидирању склопљених споразума може остати без ичега. „Рахмон ће тражити повластице у вези са испорукама наоружања тако што ће то питање повезати са базом, алудирајући да услови њене дислокације могу бити ревидирани. Ратификација споразума за Таџикистан не значи затварање теме“, сматра стручњак Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Аждар Куртов.

„Трговина“ је својствена политици Душанбеа у практично свим аспектима. На пример, Рахмон је обећао да ће изнајмити војни аеродром „Ајни“ у близини престонице Таџикистана и Русији, и САД, и Индији.

У замену за ратификацију споразума о бази Москва се обавезала на ширење програма бесплатне обуке у руским високим војним школама за држављане Таџикистана и уступање наоружања у вредности од 200 милиона долара. Поред тога, Москва је продужила рок трајања дозволе за рад у Русији за држављане Таџикистана на три године. Ово питање је веома актуелно за Душанбе – према подацима имиграционе службе у РФ се налази преко 1,2 милиона држављана Таџикистана, који су само у току ове године извршили трансфер 3,5 милијарди долара у отаџбину.

Али чак ни тако опасна зависност од Москве не убија вољу Душанбеа за демонстрирањем активности у односима са другим земљама. На пример, још недавно чинило се да САД поклањају прилично велику пажњу Таџикистану. САД и НАТО су извесно време разматрали варијанту извођења јединица из Авганистана преко Таџикистана. Ипак, услови Пакистана по том питању били су далеко повољнији за Запад.

Овакво понашање повремено наводи стручњаке да закључе да Таџикистан измиче утицају Русије и премешта се у „интересно подручје“ Кине, или Индије, или Ирана, или чак САД.

Руководилац сектора Економског развоја постсовјетских држава Института економије Јелена Кузмина изјављује да је заправо Кина у последње две године постала главни трговински партнер и инвеститор Таџикистана. Русија је тек на другом месту. Кинеске инвестиције чине 40% укупног обима инвестиција у таџикистанску економију, а у 2012. остварен је робни промет у вредности од 2,3 милиона долара. Поред тога, Кина издваја грантове за реализацију инфраструктурних пројеката. Уз подршку Кине у Таџикистану су реализовани велики пројекти у сфери енергетике и комуникација.

„Ипак, нема основа за тврдњу да се Таџикистан удаљава од Русије“, сматра Јелена Кузмина. Москва и Душанбе настављају да сарађују у многим сферама. Према мишљењу Кузмине, тачније би било рећи да је Таџикистан проширио сферу својих економских интереса, и да ће у будућности покушавати да прошири и диверзификује сарадњу са различитим земљама.

Стручњак из РИСИ Аждар Куртов такође сматра да у Таџикистану неће бити наглих геополитичких осцилација. „Република нема гас и нафту, а ископавање других енергената изузетно је скупо због планинског рељефа. Географски положај не дозвољава реализацију великих градитељских подухвата, рецимо система саобраћајница, у који Таџикистан полаже велике наде. Покушаји Таџикистана да се преоријентише на Иран стварањем савеза три персијскојезичне државе (Таџикистан-Иран-Авганистан) нису уродили плодом“, закључује Куртов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.