Сирија на прагу „сомализације“?

Лахдар Брахими, специјални изасланик УН и Арапске лиге за Сирију (у средини), на састанку са руским званичницима у Женеви, 5. новембра 2013. Извор: UN Photo / Violaine Martin.

Лахдар Брахими, специјални изасланик УН и Арапске лиге за Сирију (у средини), на састанку са руским званичницима у Женеви, 5. новембра 2013. Извор: UN Photo / Violaine Martin.

„Женева 2“, планирана мировна конференција о Сирији, поново је на граници неуспеха. Сиријска опозиција - иако не може да се међусобно договори о заједничком наступу - има своје захтеве, док САД не жели учешће Ирана иако је он умешан у кризу колико и Саудијска Арабија. За то време, ситуација у Сирији се погоршава.

Мировна конференција „Женева 2“, у оквиру које је требало да се ради на решавању сиријског питања, поново је на граници да доживи неуспех. Представници УН, Русије и САД нису успели да се договоре око датума њеног одржавања, премда се надају да би она могла да буде одржана до краја године, изјавио је у уторак специјални изасланик УН и Арапске лиге за Сирију Лахдар Брахими.

Учесници прелиминарних преговора одржаних у Женеви били су врло суздржани и нису коментарисали и даље присутно разилажење у ставовима. То се односи и на питање да ли на предстојећој конференцији треба да учествује Иран. Русија је за то, док су САД против тога. Саудијска Арабија се такође противи иако је умешана у сиријски конфликт исто колико и Иран – на тај начин што пружа подршку једној од сукобљених страна. САД, по свему судећи, нису спремне да са своје стране унапређују међународни легитимитет и углед Техерана, чему би његово учешће у сиријској мировној конференцији свакако допринело.

Формална препрека је чињеница да Иран није подржао „Женевски комунике“ (званично саопштење) из 2012. везан за Сирију, који је основа за даље кораке у политичком решавању тог питања. Али то и није најважније. Сиријска опозиција, тачније део ње који је у отвореном сукобу са Асадовим режимом, а има подршку Ријада и признат је од стране Запада, не жели конференцију.

Они условљавају своје учешће у „Женеви 2“ тражећи гаранције да ће сиријски председник бити искључен из процеса политичког решавања питања. Међутим, један од главних руских преговарача у том процесу, заменик министра спољних послова Русије Михаил Богданов изразио је „извесне сумње у то да сви искрено желе да се проблем реши политичким средствима“. Неоспорно је да постоје струје у табору опозиције, а да не говоримо о екстремистима и радикалним терористичким групама, које се ослањају само на примену силе и наставак рата. Нажалост, ту су и одређене стране силе које подстичу такве тежње, и то не само морално и политички него и материјално.

У циљу остваривања руско-америчке иницијативе и одржавања сиријске мировне конференције од Москве се очекивало да обезбеди присуство званичне делегације из Дамаска, а од САД – делегације обједињене опозиције. Асад је на то пристао, док САД очигледно немају успеха. Изузетно је тешко окупити стотине већих или мањих група од којих су многе завађене, или међусобно сукобљене. Ипак, без окупљања свих зараћених страна мир у Сирији није могућ.

Саудијска Арабија се противи учешћу Ирана на мировној конференцији о Сирији иако је умешана у сиријски конфликт исто колико и Иран – на тај начин што пружа подршку једној од сукобљених страна.

Још један заменик руског министра спољних послова задужен за Сирију Генадиј Гатилов истиче да САД „не располажу потребним механизмима којима би могле да уједине опозицију... није само важно да опозиција буде заступљена већ и да заиста учествује... и то најшири круг опозиционих снага“, нагласио је он и додао: „То је управо оно што Американцима не полази за руком.“

Како очекују у Вашингтону, Национална коалиција сиријске опозиције у наредним данима треба да донесе одлуку да учествује у „Женеви 2“. Према речима неименованог високорангираног америчког дипломате, „сиријска опозиција је схватила да не постоји други начин изузев политичких преговора да се што пре зауставе сукоби. И у редовима сиријске опозиције сада видимо озбиљнији приступ у односу на период од пре рецимо четири или пет месеци.“ Могуће је да ће Американци успети да преокрену тренутно стање, али ипак нема поузданих гаранција за то.

Припремајући се на могући неуспех америчке стране, Москва очигледно покушава да паралелно ради на решавању сиријског питања са опозицијом која је пре за преговоре него за наставак рата.

Руске дипломате су одржале низ преговора у Женеви са вођом крила Националног координационог комитета (NCC) из дијаспоре, затим са сиријским Курдима, са опозиционо настроjеним стрицем Башара Асада – Рифатом Асадом, као и са представницима Коалиције секуларно-демократских снага Сирије (CSDS).

Вероватно да су управо резултати тих састанака омогућили Михаилу Богданову да саопшти да је Москва спремна да обезбеди простор за сусрет сиријске владе и опозиције уз учешће иностраних партнера: „Искористили смо данашњи састанак да ближе појаснимо нашу иницијативу да се у Москви одржи неформалан сусрет представника сиријске опозиције са представницима власти, уз учешће наших америчких колега и тима специјалног изасланика УН и Арапске лиге за Сирију Лахдара Брахимија.“

Од наредне две недеље много тога зависи. За 25. новембар је у Женеви поново заказан трилатерални припремни састанак америчких и руских дипломата са представницима УН.

Хуманитарна ситуација у Сирији се тренутно нагло погоршава. Крај године означен као крајњи рок за одржавање конференције „Женева 2“ – представља прекретницу. Уколико се тај рок прекорачи, неуспех мировњака да поправе стање могао би да доведе до „сомализације“ Сирије, односно до неконтролисаног распада те државе.

„Ситуација је крајње лоша...“ – истиче Брахими и наставља: „У просеку 6 хиљада људи дневно напусти ту земљу. Страшне последице сукоба трпи скоро трећина сиријског становништва која сада припада категорији интерно расељених лица или избеглица. УН указују на то да је преко 9 милиона људи непосредно погођено сукобима, што је скоро половина становништва Сирије.“

Такво је стање данас, а на помолу је „сомализација“. И то много разорнија и трајнија него у самој Сомалији, упозорава специјални изасланик УН.

Росијскаја газета. Сва права задржана.