Казањска авионска трагедија: опомена и стара питања

Посада татарстанског „боинга 737-500“ је из засада непознатих разлога одустала од атерирања у првом покушају и поновила маневар слетања. Извор: twitter.com/russia2tv.

Посада татарстанског „боинга 737-500“ је из засада непознатих разлога одустала од атерирања у првом покушају и поновила маневар слетања. Извор: twitter.com/russia2tv.

У Русији је понедељак 18. новембар проглашен за дан жалости због жртава авионске несреће близу Казања, где се претходне вечери срушио „боинг 737-500“ компаније „Татарстан“. Погинуло је 50 људи. Истражни комитет сматра да је трагедија проузрокована грешком у пилотирању и техничким факторима, укључујући и квар на уређајима, док стручњаци наводе многе старе проблеме руске цивилне авијације на које је ова несрећа поново скренула пажњу.

Према резултатима истраге, авион компаније „Татарстан“ пао је код Казања готово вертикално између полетно-слетне стазе и маневарске површине. Експлодирали су резервоари, услед чега је избио пожар који је локализован тек ујутро. По речима Александра Полтињина, шефа Приволшке управе за саобраћај Истражног комитета РФ, током ноћи се пожар неколико пута поново распламсао.

Ми имамо врло лош систем регулисања цивилне авијације. Једни исти људи дају сертификате за летење и врше истрагу после трагедије.

Олег Смирнов, комисија за цивилну авијацију грађанског савета „Ространснадзора“

Он је истакао да је посада из засада непознатих разлога одустала од атерирања у првом покушају и поновила маневар слетања. Треба испитати због чега пилоти нису могли да приземље авион у првом покушају. Одговарајући на питање да ли је посада авиона заиста саопштавала да има проблема приликом слетања, Полтињин је само истакао да је авион пре слетања успостављао везу са аеродромском службом, преноси РИА „Новости“.

Раније је саопштено да су већ саслушани контролори лета који су наводили авион. Контролор Кирил Корнишин је у емисији ТВ канала „Русија 24“ испричао како је један пилот обавестио контролу лета да ће авион направити маневар и поновити слетање на писту. „Он је рекао да нема конфигурацију за слетање. Дао сам му упутство како то треба да буде по стандарду. Он је потврдио, али није направио маневар. После свега неколико секунди догодила се несрећа“, рекао је контролор лета.

На московском аеродрому са кога је авион полетео истражни органи су већ узели узорке горива и мазива. Од авионске компаније „Татарстан“ узети су сви документи везани за техничко стање авиона и припрему пилота за лет, саопштио је шеф Приволшке управе за саобраћај Истражног комитета РФ.

Пронађена су тела свих путника. Међу погинулима су и две стране држављанке и познате личности Татарстана: син председника републике Ирек Мињиханов и шеф Управе федералне службе безбедности у Татарстану Александар Антонов.

Он [пилот] је рекао да нема конфигурацију за слетање. Дао сам му упутство како то треба да буде по стандарду. Он је потврдио, али није направио маневар. После свега неколико секунди догодила се несрећа.

Кирил Корнишин, контролор лета

„Црне кутије“ су пронађене тек ујутро у јами која се формирала на месту пада авиона. Оне засада нису дешифроване, тако да експерти износе прилично опрезне претпоставке о узроцима трагедије.

Извор у Оперативном штабу за ликвидацију последица ванредних ситуација изјавио је за „Интерфакс“ да се не искључују „проблеми са механизацијом крила, а могло се догодити и да мотори немају довољно снаге за маневар“. Са друге стране, Михаил Брјачак, први заменик председника комитета Државне думе за саобраћај, сматра да је техничка неисправност авиона најмање вероватан узрок трагедије.

По мишљењу Александра Старовојтова, заменика председника комитета Државне думе за саобраћај, „пилоти нису били довољно стручни да приземље авион“. Са његовом верзијом се слаже и Олег Белиј, шеф Института за проблеме саобраћаја Руске академије наука. Он је објаснио да су савремене авионске компаније одустале од авиона домаће производње, јер они праве велику буку и не могу се користити за летове у иностранство. „Остали смо без свог авионског парка, а наставили смо да обучавамо пилоте на старим школским авионима домаће производње. Авионске компаније не обучавају стручњаке, већ узимају оне који су прошли обуку, а ти пилоти нису учили да управљају 'боингом', него руским 'тупољевом'“, каже Белиј.

Авионске компаније не обучавају стручњаке, већ узимају оне који су прошли обуку, а ти пилоти нису учили да управљају „боингом“, него руским „тупољевом“.

Олег Белиј, Институт за проблеме саобраћаја РАН

Олег Смирнов, заслужни пилот и председник комисије за цивилну авијацију грађанског савета „Ространснадзора“, такође не искључује могућност да су пилоти погрешили, јер нису имали довољно искуства у управљању „боингом 737“, али главни узрок он види у многим предусловима који проузрокују авионске несреће. „Ми смо 2011. били на првом месту по авионским несрећама, па је 2012. било нешто боље, а 2013. смо већ имали две трагедије“, каже стручњак. „Ствар је у томе што ми имамо врло лош систем регулисања цивилне авијације. Једни исти људи дају сертификате за летење и врше истрагу после трагедије. У САД, на пример, истрагу врши посебна структура, чијег руководиоца именује председник државе, и свака авионска компанија мора да испоштује њене инструкције“.

По Смирновљевом мишљењу, у већини оваквих несрећа се испоставља да су кривци пилоти који су и сами погинули, а решавање системских проблема се одлаже. „Код нас ниједна државна структура није званично одговорна за безбедност летова. Експерти говоре о томе и њихово мишљење нико не доводи у питање, али се ситуација не решава“, закључио је стручњак.

Росијскаја газета. Сва права задржана.