Русија покушава да спречи глорификацију нацизма

Григориј Лукјанцев, заменик сталног представника Руске Федерације у УН, приликом подношења текста је нагласио да се не сме допустити преиспитивање вредновања догађаја везаних за Други светски рат. „Нажалост, ми и данас видимо покушаје фалсификовања историје и преиспитивања тријумфа правде 1945“, истакао је дипломата.

„По нашем мишљењу, потпуно је недопустиво да се глорификују они који су умешани у нацистичке злочине и да се у позитивном светлу приказују бивши есесовци, на пример чланови јединица „Вафен-СС“ које су учествовале у уништавању цивилног становништва“, рекао је Лукјанцев.

По његовим речима, коаутори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појавама“ којима се мора пружити отпор како на националном, тако и на међународном нивоу.

Лукјанцев је подсетио на случајеве „свечаног откривања споменика нацистима, проглашавања дана ослобођења од окупације даном жалости, хапшења оних који се залажу да борци против нацизма у Другом светском рату не падну у заборав, као и промовисања оних што су се борили на страни фашизма против земаља антихитлеровске коалиције као учесника националноослободилачких покрета“.

„Треба ли помињати да такво деловање вређа учеснике антифашистичког покрета и иде на руку онима који се боре за ‘чистоту расе’, за дискриминацију по расној или етничкој припадности, да и не говоримо о томе какав се пример тиме даје младим нараштајима“, нагласио је руски представник.

Прошле године је за сличну резолуцију гласало 120 од укупно 193 земље-чланице УН. Против њеног усвајања биле су делегације САД, Канаде и Маршалских острва, док је 57 земаља било уздржано, а међу њима и Украјина. Григориј Лукјанцев је апеловао на те државе да преиспитају своју позицију и подрже ову иницијативу.

Племенити нацисти и „степски шљам“
Не­ма­чка је из­гле­да умор­на од кајања због онога што је учинила у Другом светском рату и сада покушава да побољша свој имиџ „предводника ЕУ“ пребацујући кривицу на друге, а пре свега, наравно, на СССР. О овоме сведочи филм „Наше мајке, наши очеви“, који је недавно приказан на каналу ZDF.

Како је саопштио представник Руске Федерације, овај документ је нешто измењен у односу на прошлогодишњи. На пример, додат је апел државама-чланицама да узимају у обзир ставове из ове резолуције приликом припреме извештаја о ситуацији везаној за људска права у одговарајућим земљама.

Руски медији истичу да ће резолуција коју предлаже Русија вероватно бити одобрена, јер се почев од 2005. већ девети пут износи на разматрање у Генералној скупштини УН, и сваки пут је прихваћена, готово увек са истим бројем гласова за и против.

Па ипак, аналитичари наглашавају да резолуције Генералне скупштине УН немају неки практичан значај, јер нису обавезујуће и не повлаче за собом никакве последице.

Према томе, у предстојећем гласању највише интригира питање које земље ће бити уздржане или ће гласати против нацрта резолуције, и како ће образложити свој став. Конкретно, уздржане су нације које се посебно често оптужују за глорификацију нацизма (пре свега балтичке земље), а оне које гласају против, као на пример САД, кажу да је резолуција „у супротности са принципима слободе мишљења“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.