Русија покушава да спречи глорификацију нацизма

„Бронзани војник“ у Талину. Извор: ИТАР-ТАСС.

„Бронзани војник“ у Талину. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија је 12. октобра поднела у УН нацрт резолуције Генералне скупштине о недопустивости глорификације нацизма. У састављању овог документа учествовало је готово 40 држава, а међу њима су и Белорусија, Казахстан и Сирија. Коаутори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појавама“. Очекује се да ће документ бити стављен на гласање до краја године.
Инцидент са „Бронзаним војником“

Влада Естоније је 2007. одлучила да уклони споменик посвећен погинулима у Другом светском рату из центра Талина.

26. и 27. априла 2007. велики број припадника руске мањине у Естонији - међу њима и много младих - покушао је да заштити споменик. Естонска полиција је брутално угушила протест: један човек је убијен, преко 1000 људи је ухапшено, више стотина пребијено, више стотина послато на суд, а десетине су задобиле тешке потребе од којих су се многе завршиле инвалидитетом.

Руска реч

Григориј Лукјанцев, заменик сталног представника Руске Федерације у УН, приликом подношења текста је нагласио да се не сме допустити преиспитивање вредновања догађаја везаних за Други светски рат. „Нажалост, ми и данас видимо покушаје фалсификовања историје и преиспитивања тријумфа правде 1945“, истакао је дипломата.

„По нашем мишљењу, потпуно је недопустиво да се глорификују они који су умешани у нацистичке злочине и да се у позитивном светлу приказују бивши есесовци, на пример чланови јединица „Вафен-СС“ које су учествовале у уништавању цивилног становништва“, рекао је Лукјанцев.

По његовим речима, коаутори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појавама“ којима се мора пружити отпор како на националном, тако и на међународном нивоу.

Лукјанцев је подсетио на случајеве „свечаног откривања споменика нацистима, проглашавања дана ослобођења од окупације даном жалости, хапшења оних који се залажу да борци против нацизма у Другом светском рату не падну у заборав, као и промовисања оних што су се борили на страни фашизма против земаља антихитлеровске коалиције као учесника националноослободилачких покрета“.

„Треба ли помињати да такво деловање вређа учеснике антифашистичког покрета и иде на руку онима који се боре за ‘чистоту расе’, за дискриминацију по расној или етничкој припадности, да и не говоримо о томе какав се пример тиме даје младим нараштајима“, нагласио је руски представник.

Прошле године је за сличну резолуцију гласало 120 од укупно 193 земље-чланице УН. Против њеног усвајања биле су делегације САД, Канаде и Маршалских острва, док је 57 земаља било уздржано, а међу њима и Украјина. Григориј Лукјанцев је апеловао на те државе да преиспитају своју позицију и подрже ову иницијативу.

Како је саопштио представник Руске Федерације, овај документ је нешто измењен у односу на прошлогодишњи. На пример, додат је апел државама-чланицама да узимају у обзир ставове из ове резолуције приликом припреме извештаја о ситуацији везаној за људска права у одговарајућим земљама.

Руски медији истичу да ће резолуција коју предлаже Русија вероватно бити одобрена, јер се почев од 2005. већ девети пут износи на разматрање у Генералној скупштини УН, и сваки пут је прихваћена, готово увек са истим бројем гласова за и против.

Па ипак, аналитичари наглашавају да резолуције Генералне скупштине УН немају неки практичан значај, јер нису обавезујуће и не повлаче за собом никакве последице.

Према томе, у предстојећем гласању највише интригира питање које земље ће бити уздржане или ће гласати против нацрта резолуције, и како ће образложити свој став. Конкретно, уздржане су нације које се посебно често оптужују за глорификацију нацизма (пре свега балтичке земље), а оне које гласају против, као на пример САД, кажу да је резолуција „у супротности са принципима слободе мишљења“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.