Четврта Путинова посета трећем по реду папи

Ставови Русије и Ватикана су блиски када је реч о потреби заштите хришћанског становништва на Блиском Истоку, пре свега у Либану и Сирији. Извор: РИА „Новости“.

Ставови Русије и Ватикана су блиски када је реч о потреби заштите хришћанског становништва на Блиском Истоку, пре свега у Либану и Сирији. Извор: РИА „Новости“.

Владимир Путин је посетио Ватикан, где се сусрео са римским папом Фрањом. Ово је руском председнику већ четврта посета граду-држави и трећи папа са којим се он сусрео. Тема за разговор је било вероватно много више него са претходним папама: Украјина спада у најважније које су могле бити размотрене, а ту су и рад на дипломатском решењу сиријског конфликта и очувању хришћанске мањине у тој земљи, питања по којима је папа већ подржао позиције Русије.

Чим је председнички авион слетео у престоницу Италије Владимир Путин је отишао у Ватикан на сусрет са папом. После разговора у четири ока, који је трајао 35 минута (двоструко више него што је планирано), председник и папа су разменили поклоне. Путин је поклонио папи икону Богородице Владимирске, а на поклон је добио керамички мозаик ватиканских вртова. На растанку је папа римски замолио председника Русије да пренесе најтоплије поздраве патријарху Кирилу.

Путин се у присуству чланова делегације сусрео и са државним секретаром Ватикана Пјетром Паролином.

Путиново познанство са папом Фрањом није ствар протокола. Ватикан поседује једну од најбољих обавештајних служби на свету и моћне информационо-аналитичке структуре, има велики утицај на милијарду и по верника и поседује читаву мрежу организација које раде са елитама, тако да представља један од најважнијих светских центара моћи. Папа није само духовно лице, него и шеф јединствене наднационалне државе, тако да је Путин, који иначе посвећује посебну пажњу личним контактима са кључним фигурама светске политике, могао имати веома много заједничких тема за разговор са папом.

Још уочи посете амбасадор Русије у Ватикану Александар Авдејев рекао је да ће у сусрету бити размотрени кључни међународни проблеми, међу којима је на првом месту ситуација у Сирији. По Авдејевљевим речима, ставови Русије и Ватикана су блиски када је реч о потреби заштите хришћанског становништва на Блиском Истоку и конфликтним подручјима, конкретно у Либану и Сирији.

Врло је вероватно да и Украјина спада у најважније теме које су могле бити размотрене у разговору.

„Интеграција Украјине и ЕУ не означава само економско и политичко јединство, него пре свега јединство у погледу на свет“, каже Олга Четверикова, стручњак за политику Ватикана, кандидат историјских наука и доцент катедре за историју и политику земаља Европе и Америке Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). „Католицизам је једно од средстава интеграције православног становништва Украјине у западно друштво. Сада се у украјинском друштву води крајње интензивна борба на свим нивоима, пре свега на нивоу духовне конфронтације. И Запад и Ватикан доживљавају Украјину као део свог геополитичког простора.“

Наталија Нарочницка, председник париског одељења Института за демократију и сарадњу, сматра да и поред свих проблема које је у прошлости православно становништво имало са католицима, православље и католицизам треба да се уједине пред новим изазовима у заједничкој борби за заштиту традиционалних вредности: „Сада је ситуација таква да се у европској и нашој заједничкој хришћанској цивилизацији као лавина шире појаве потпуне дехристијанизације, промене оријентира, мешања греха и врлине, лепоте и изопачености, истине и лажи. Према томе, време поставља нови задатак пред католике и православне: да уједине напоре у очувању великог хришћанског наслеђа. Све вредности које је изнедрила хришћанска идеја и које су се оваплотиле у животу и историји европских нација сада су под врло великим притиском.“

Сада се траже нови контакти и нове спознаје, каже Нарочницка: „Ја знам да родитељи католичке вере уче своју децу исто као и православни родитељи. Наша црква признаје католички брак и крштење, јер нико не крштава поново католике који пређу у православље. Ми једни друге никада нисмо називали јеретицима, него само шизматицима. Наравно, историја је обремењивала наше односе, али сада, чини ми се, прави хришћани у Западној Европи постају свесни да више не треба да делимо сир као похлепни мечићи, јер скоро ништа од њега неће остати. Треба заједно да чувамо оно што имамо.“

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.