Има ли излаза за Јануковича?

Глеб Павловски, политиколог:

„Постоји конфликт у вези са питањем ко је крив за пребијање демонстраната (ради се растеривању активиста у ноћи између петка и суботе) и ко ће за то сносити одговорност. Хоће ли то бити целокупно украјинско руководство или поједини државни чиновници, можда чак и Влада. Мислим да Јанукович разматра могућност да на одговорност позове [премијера Николаја] Азарова и да затражи од њега оставку. Преостаје му да одигра на ту карту... Сматрам да се та могућност сада реално разматра и да опозиција неће прихватити ништа мање од тога. Да ли би Јанукович у оваквој ситуацији могао да заштити Азарова? У том случају би сам морао да преузме одговорност за оно што се догодило и изгубио би политички кредибилитет.“

Владимир Слатинов, стручњак Института за друштвенополитичка истраживања:

„У Украјини је очигледно дошло до политичке кризе зато што је Јанукович одступио од предизборних обећања. Подсећам да је евроинтеграција била кључна тачка у његовом предизборном програму. Поменимо и да је г. Јанукович победио на изборима управо зато што је око себе успео да окупи знатан број умерених гласача који су се разочарали у ‘наранџасте’, а који ипак подржавају европске интеграције.“

Александар Соколов, руководилац Међукомисијске радне групе Друштвене коморе за међународну сарадњу и јавну дипломатију:

„Ситуација у Украјини је веома забрињавајућа. Сматрам да је примена силе била велика грешка, јер, док су раније протести на Мајдану [кијевском Тргу независности] одржавани под паролама које су везане за спољнополитички избор Украјине, сада се број демонстраната повећао. На улице су изашли људи са другачијим мотивима, који су везани за растурање митинга 1. децембра. Тамо се сакупила уједињена опозиција против председника Јануковича. На тај начин две струје су се ујединиле: они који су за европске интеграције и они који су огорчени због целокупне ситуације у Украјини. Данас је у Украјини активан велики број страних политичара, на пример, министар спољних послова Шведске и представници пољске власти. Поред тога, ЕУ и САД су најавиле шта ће предузети у случају примене силе. Ради се о некој врсти уцене. Јанукович се налази, не бих рекао у безизлазној, али свакако у веома тешкој ситуацији... Оно што се данас дешава у Украјини може се завршити веома неповољно за Украјину. Не за Јануковича, него за читаву земљу. Све су опције отворене, па и распад Украјине као целовите државе.“

Трошкови евроинтеграције „већи од добити“
Одлука Кијева да причека са потписивањем споразума о асоцијацији са ЕУ изазвала је буру негодовања у европским структурама, али реално гледано постоји читав комплекс економских и политичких фактора који су приморали председника Виктора Јануковича да не жури са евроинтеграцијом.

Алексеј Макаркин, потпредседник Центра за политичке технологије:

„Протести ће се, наравно, наставити, а истовремено, по мом мишљењу, најважније одлуке ће доносити политичка елита на међусобним консултацијама и преговорима. С једне стране видимо елиту која је на власти, а са друге елиту на страни опозиције, тако да ће се они некако међу собом договорити. У вези с тим будућност Јануковича као председника Украјине на следећим изборима 2015. у овом тренутку изгледа веома неизвесно. С једне стране, половина Украјине у њему види непријатеља,  а део његових присталица очигледно у њему више не види човека који је у стању да доноси одлуке и за њих преузме одговорност.“

Павел Свјатенков, политиколог:

„Ситуација у Украјини је очигледно предреволуционарна. Јануковичева влада опстаје зато што лидери опозиције изгледа не желе да преузму власт на сасвим противуставан начин, што ни Запад не би желео да се догоди. Иако долазак на власт револуционарним путем може бити веома емотиван, јасно је да се у том случају, са стратешке тачке гледишта, не може рачунати на потписивање споразума о придруживању са ЕУ, нити на дуготрајан останак на власти... Зато они радије желе да на власт дођу легитимним путем, да смене Владу и премијера, а затим издејствују и оставку од шефа државе, као и расписивање превремених избора. [...] Мислим да постоји шанса да Јанукович остане, али ће морати да пристане на озбиљне уступке и да обнови потписивање споразума о прикључивању ЕУ. Председник Јанукович је начинио врло мало добрих потеза. Највероватније ће покушати да ‘преспава’ ову народну побуну, али мислим да му опозиција то неће дозволити.“

Руски текст на сајту РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.