Један добар, двојица боља

Павел Вашченко, ростовски ОМОН: Близанци су заједно права правцата борбена машина. Извор: Росијска газета.

Павел Вашченко, ростовски ОМОН: Близанци су заједно права правцата борбена машина. Извор: Росијска газета.

У Ростову на Дону се појавио необични полицијски вод у коме служи шесторо близанаца. Ускоро ће им се придружити још један пар браће близанаца. Момци сада пролазе тестирање на психолошку компатибилност са осталим борцима. Руководство је за то време озбиљно размишљало о формирању специјалног одреда у чијем би саставу били само близанци. Зашто су близанци постали тако привлачни за специјалне јединице?

У чему је суштина идеје о јединици близанаца? Например, у Кремаљском пуку одабир војника врши се чак и по боји очију, стога се предност даје близанцима. Али у специјалним јединицама лепота очигледно није најважнија. Можда да би се дезоријентисао противник? Замислите да се током акције један близанац појављује кроз прозор, а други упада на врата – то је просто психолошки атак на противника, који може помислити да види дупло. Додуше, током специјалних операција борци увек раде под маскама. Онда, у чему је предност близанаца?

„Првобитно није био постављен такав циљ да се формира вод од близанаца“, каже заменик командира за рад са личним саставом ростовског ОМОН-а, Роман Вашченко. „Прво су дошла браћа близанци Александар и Николај Мацина. Момци имају одличну физичку припрему. Обојица су се бавила кик-боксом, служили су у извиђачкој чети. Готово истовремено са њима дошла су браћа Покидов и Севрјуков. И једнима и другима имена су Александар и Павел. Момци су се такође показали као одлични борци. Још у фази тренинга почели смо да примећујемо да близанци раде усклађеније. Они су заједно порасли, довољан им је један гест, покрет или поглед, па да се међусобно схвате без речи.“

„Сваки од њих понаособ је одличан борац. И у случају више силе, одлично могу да раде и појединачно. Али близанци заједно су права правцата борбена машина“, каже Вашченко.

Сваки пар близанаца има своју специјализацију. Плећати Александар и Павел Покидов су - погонска снага. После тренинга они се непрестано смеју, шале и нуде ми да придржим час плочу из панцирног прслука, час кацигу тешку 2,5 килограма. У шали кажу да су због своје сличности успевали да преваре и девојке и наставнике. На правни факултет ће се уписати заједно, а ако се буду женили, онда ће то бити истог дана.

Саша и Коља Мацин су „висинци“. Тако специјалци називају оне који неприметно могу да продру у просторију коју су блокирали бандити, да их неутралишу или да покривају момке из антитерористичке групе. Мацини су ниског раста, гипки и окретни. Када на манифестацијама регионалног МУП-а (МВД) треба демонстрирати образце војног наоружања, избор пада управо на Александра и Николаја.

На питање да ли међусобно осећају невидљиву везу, близанци слежу раменима и кажу да се братски односе према било ком борцу из своје јединице.

„Али, хтео не хтео, за брата се више секираш. И спреман си да урадиш све могуће, само да га не изневериш и да све буде у реду. Ипак, крв није вода“, каже Николај Мацин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“