Како се Руси односе према свом телу

Девојке много чешће желе да позирају на ликовним академијама него мушкарци. Извор: PhotoXPress.

Девојке много чешће желе да позирају на ликовним академијама него мушкарци. Извор: PhotoXPress.

Русе бије глас да су груби људи који не брину много о свом телу. „Руска реч“ је зато питала људе који се у свом послу срећу са нагим људским телом - професоре цртања, фотографе и лекаре - како се Руси односе према свом телу и да ли се у томе разликују од странаца. Њихови одговори говоре да је истина другачија.

Грађани Русије су бурно реаговали на поступак контроверзног уметника Петра Павленског који је у знак протеста „против друштвене апатије“ своје полне органе заковао за плочник на Црвеном тргу у Москви. Људе је много више од његових политичких убеђења узнемирило озлеђивање сопственог тела. Русе традиционално сматрају суровим људима који не маре за своје тело. Испоставило се да је такво мишљење погрешно.

Дмитриј Горелишев, уметнички руководилац и предавач у Школи брзог цртања

Од почетка рада Школе брзог цртања позирало нам је стотинак особа, а имамо око 35 сталних модела. Наши модели су људи различитих година, конституције, занимања и националности. Позирају нам чак и црнци и Јужноамериканци. Не примећујем никакву посебну разлику у односу према свом телу код странаца и Руса. Већина људи код нас долази да се опроба у новом послу, да на неки начин учествује у уметничком процесу и да види како ће испасти на цртежима.

Ако упоредимо девојке у Русији и у Европи, мислим да Рускиње много више воде рачуна о нези свог тела.

Јегор Курдело, модни фотограф

Девојке много чешће желе да позирају него мушкарци јер је њима својствена жеља да се допадну и буду у центру пажње. Код младића је то много ређе, углавном су стидљиви, али они који желе да буду примећени то исказују много наметљивије него девојке. Интересантно је да након позирања готове цртеже пажљивије посматрају младићи, док девојкама то није најважније.

Павел Јевдокименко, реуматолог

Моји пацијенти су врло различити. Неки људи почињу да се баве собом чим им се учини да их нешто боли, а има и оних који су према себи крајње немарни. Међу странцима такође има много људи који не брину довољно о свом здрављу.

Александар Григорјевски, инструктор плеса

У Русији девојке воде много више рачуна о својој спољашњости него у другим европским земљама или у Америци. Није тачно да Руси не обраћају довољно пажње на своје тело и гардеробу. То потврђује и податак да је код нас све више фитнес клубова, плесних школа и козметичких салона.

Међутим, због савременог начина живота сви који код мене долазе на часове плеса имају проблем са смањеном физичком активношћу. Сви смо млитави и троми и једва контролишемо сопствено тело јер смо врло мало у покрету. Уместо да пешачимо, седимо пред компјутером док нас нешто не заболи. Људи почињу да обраћају пажњу на себе када им неко укаже да треба живети другачије.

Марија Збитова, фотограф

Руси иду у крајности: или потпуно игноришу своје тело и уопште му не посвећују пажњу, или га претварају у некакву „новогодишњу јелку“ коју непрестано улепшавају, дотерују, шминкају и посипају сјајем. То често противречи здравој памети.

Рецимо, Рускиње обожавају ципеле са високом штиклом. Бригу о свом физичком изгледу жене неретко воде из жеље да се допадну и буду што привлачније. Са друге стране, многи мушкарци у Русији заступају мишљење да нега лица и тела „није мушка ствар“. На брзину се истуширају, обуку чисту мајицу и то је све.

Обе ове крајности људе чине несигурним па многи не желе да се фотографишу јер мисле да нису фотогенични.

На уметничким школама кажу да девојке много чешће желе да позирају него мушкарци и то објашњавају тиме да је њима својствена жеља да се допадну и буду у центру пажње.

Ирина Колесњикова, уметнички фотограф

Људи се различито односе према свом телу, али постоји једно интересантно правило: што је жена лепша, има више комплекса. Зато је на снимању најтеже радити са изузетно лепим људима. Они су перфекционисти. Привлачна спољашњост тесно је повезана са духовном лепотом.

Фотографисана особа која угледа себе и своје тело у новом светлу може да доживи терапеутски ефекат. То свакоме даје сигурност и свест о сопственој лепоти. Неки људи након таквог снимања промене свој живот, а неки остају под утиском тек неколико дана. Људи долазе на снимање, најчешће из потребе да се осете лепим и да се ослободе комплекса. Неки долазе из сујете.

Летос сам држала предавања у више европских земаља и могу да кажем да се ми готово ни по чему не разликујемо од странаца.

Јегор Курдело, режисер, и модни фотограф

Мој посао је такав да често гледам наге девојке и то како зарађују новац користећи сопствено тело. Пре неколико година многим девојкама је било интересантно да се сликају наге, то су доживљавале као забаву. Сада се ситуација променила не само у Русији, него и у Европи, па се све више сматра да је за девојку лоше и срамота да се слика нага. Донекле је изузетак слика за насловну страну за коју је добијен огроман новац. Тада је допустиво. Ипак, за оба пола тело све више постаје предмет продаје и манипулације.

Ако упоредимо девојке у Русији и у Европи, мислим да Рускиње много више воде рачуна о нези свога тела. Свака млада Рускиња са собом носи пола кофера разне козметике и других средстава за негу лепоте. Европљанке немају ту навику. Више пута ми се догађало да Шпанкиње дођу на снимање не баш уредне и да се јако увреде када их замолим да се мало боље среде пре фотографисања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.