Русија и НАТО настављају дијалог

Русија и НАТО су усвојили заједничку изјаву о подршци напорима УН и Организације за забрану хемијског оружја у уништавању арсенала сиријског хемијског оружја. Извор: Reuters.

Русија и НАТО су усвојили заједничку изјаву о подршци напорима УН и Организације за забрану хемијског оружја у уништавању арсенала сиријског хемијског оружја. Извор: Reuters.

На састанку Савета Русија-НАТО (СРН) на нивоу министара спољних послова, одржаног 4. децембра у Бриселу, говорило се о Сирији, Украјини, Ирану и многим другим питањима. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров био је „у целини задовољан резултатима сусрета“, али је поставио и питање „зашто генерални секретар НАТО-а одговара на питања може ли руска војска да уђе у Украјину“.

У среду, 4. децембра, у Бриселу је одржан састанак Савета Русија-НАТО (СРН) на нивоу министара спољних послова. После сусрета са генералним секретаром НАТО-а Андерсом Фог Расмусеном и колегама из 28 земаља-чланица Северноатлантске алијансе министар спољних ослова Русије Сергеј Лавров одржао је 20-минутну конференцију за новинаре.

У целини гледано, он је задовољан резултатима сусрета. „Заседање Савета Русија-НАТО било је прилично успешно“, рекао је Лавров. „Разменили смо оцене актуелне ситуације у свету, изразили задовољство присуством позитивних помака као што су договор око сиријског хемијског оружја, сазивање конференције ‘Женева-2’ и ирански нуклеарни програм. Све то упадљиво и недвосмислено сведочи да политичко-дипломатске мере регулисања сложених криза дају добре резултате. Полазимо од тога да наши партнери из НАТО-а почињу то да схватају.“

Не знам зашто генерални секретар [НАТО-а] Фог Расмусен одговара на питања може ли руска војска да уђе у Украјину.

Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ

На седници су резимирани резултати сарадње Русије са алијансом у овој години. На пример, створен је систем за рано откривање и праћење авиона који се не потчињавају командама са земље, тј. које су отели терористи. То је озбиљно појачање безбедности на линији додира земаља-чланица СРН. Русија и НАТО такође раде и на технички сложеним пројектима дистанционе детекције експлозивних супстанци („Стандекс“) намењеним борби против тероризма на местима масовног окупљања људи.

Настављена је сарадња у Авганистану на основу резолуције 1386 Савета безбедности УН. У оквиру те сарадње био је обезбеђен транзит терета Међународних снага за безбедносну помоћ (ISAF) из Авганистана и у Авганистан, а вршена је и обука у којој су службеници правосудних органа Авганистана, Пакистана и земаља Централне Азије усвајали методе борбе против незаконите трговине наркотицима. Крајем новембра је у оквиру пројекта обучено око 3 хиљаде људи из седам земаља.

Важни пројекти су обука авганистанских техничара за опслуживање Ми-17 и Ми-35 који чине основу хеликоптерског парка ове земље и континуирана испорука резервних делова у Авганистан. У априлу је у Русији почела обука прве групе техничара, а до сада је обучено 40 авганистанских стручњака.

Судећи по плану сарадње за 2014, у авганистанском ратном ваздухопловству ће се наставити са стварањем снага и средстава за медицинску евакуацију. По Лавровљевим речима, Русија не може бити равнодушна у погледу ситуације у оближњем Авганистану после 2014. „Због тога је за нас важно да подржавамо регуларни дијалог како бисмо били упућени у планове који се сада разматрају у вези са новом мисијом НАТО-а и засебном мисијом САД у Авганистану после 2014, и да бисмо схватили задатке, циљеве и мандат њиховог присуства, а оно мора имати чврсту међународно-правну основу у виду резолуције Савета безбедности УН“, објаснио је министар.

Међу новим правцима сарадње Русије са НАТО-ом треба издвојити договор о координацији дејстава као реакцију на угрожавање безбедности њихових дипломатских представништава у земљама захваћеним кризом. Очекује се покретање пробног пројекта уништавања застареле руске муниције у Калињинградској области. Земље су размотриле питање финансијског учешћа НАТО-а у стварању повереничког фонда чији је циљ да омогући акумулирање финансијских ресурса и коришћење технологија које нису опасне по животну средину. Пројекат ће бити реализован у складу са руским законима, а контролисаће га руска страна.

Русија и НАТО су усвојили заједничку изјаву о подршци напорима УН и Организације за забрану хемијског оружја у уништавању арсенала сиријског хемијског оружја. Свих 29 министара је потврдило сврсисходност одржавања мировне конференције о Сирији „Женева-2", додуше тек у јануару 2014.

Лавров је о припреми за „Женеву-2“ разговарао и са државним секретаром САД Џоном Керијем током сусрета иза затворених врата. Како је Сергеј Лавров после тог сусрета изјавио, ако „ирански нуклеарни проблем буде решен, а ирански нуклеарни програм стављен под потпуну и чврсту контролу Међународне агенције за нуклеарну енергију (IAEA), онда неће бити више основа који се сада наводе као разлог за стварање европског сегмента антиракетне одбране“.

Руска делегација сматра да Савет Русија-НАТО даје учесницима могућност да се залажу за достизање позитивних резултата. По мишљењу руских дипломата, најважније је да не буде непромишљених изјава које би ометале ту сарадњу. На пример, у уторак су шефови дипломатије земаља НАТО-а позвали владу Украјине „да прекине са претераном употребом силе“ против демонстраната. Лавров је реаговао прилично оштро: „Не знам зашто НАТО даје такве изјаве и зашто његов генерални секретар Фог Расмусен одговара на питања може ли руска војска да уђе у Украјину“. „Не знам зашто се постављају таква питања. То ствара изврнуту слику и такви сигнали у појединим усијаним главама могу изазвати сасвим погрешно схватање онога што се догађа.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.