Мандела и СССР у борби против апартхејда

Критичари Манделе покушавају да умање значај настојања Русије да се у Јужноафричкој Републици укине државни расизам. Извор: Reuters.

Критичари Манделе покушавају да умање значај настојања Русије да се у Јужноафричкој Републици укине државни расизам. Извор: Reuters.

Док цео свет одаје пошту недавно преминулом јужноафричком државнику, „Руска реч“ даје осврт на његове дугогодишње односе са Совјетским Савезом, државом коју је Нелсон Мандела веома ценио и која се дуго налазила на челу покрета против колонијализма и апартхејда. У данашње време постоји тежња да се умањи историјски значај Москве у борби против расизма у свету.

Када је Нелсон Мандела у јулу напунио 95 година, Владимир Путин му је упутио изразе најдубљег поштовања. „Ваше име нераскидиво је повезано са целом епохом модерне афричке историје, која је наговестила изградњу нове и демократске Јужноафричке Републике“, рекао је руски председник, хвалећи истовремено Манделин допринос развоју веза између двеју земаља. Борба против тираније апартхејда у Јужноафричкој Републици не може се сагледати на прави начин а да се не помене улога Совјетског Савеза, државе коју је истакнути јужноафрички лидер веома ценио.

Нико се не рађа мрзећи другу особу само због боје коже, или порекла, или религије. Мржња се учи, а ако човек учи да мрзи, може научити и да воли, јер је љубав људском срцу ближа од супротног осећања.

Нелсон Мандела, „Дуг пут до слободе“

Током званичне Манделине посете Москви Руска академија наука му је 30. априла 1999. доделила два почасна доктората, што је био доказ добрих односа који су трајали готово три деценије. „Овај чин доживљавам као признање свим интелектуалцима у нашој земљи, различите боје коже и порекла, који су се одазвали позиву да сложену прошлост и различите тежње које постоје у нашем подељеном друштву преточе у јединствену и оствариву визију заједнице у којој влада мир“, рекао је Мандела примајући признање у име своје земље.

Том приликом Мандела је изразио захвалност за „солидарност грађана Русије коју су показали према борби против апартхејда и за слободу у Јужној Африци“. Совјетски Савез се налазио на челу покрета против колонијализма и апартхејда. У време када је расна сегрегација у многим деловима САД била уобичајена, Москва је одлучно заступала концепт једнакости раса и народа. Није тајна да је Совјетски Савез био највећи донатор Афричког националног конгреса (АНК), који се током 1980-их, за време Реганове администрације, налазио на америчкој листи „терористичких група“.

У време када је расна сегрегација у многим деловима САД била уобичајена, Москва је одлучно заступала концепт једнакости раса и народа.

Од 1960-их до почетка 1990-их војни стручњаци Совјетског Савеза обучавали су хиљаде припадника организације МК, војног крила АНК, које се борило против расистичког режима. „Совјетски Савез био је познат као најважнији донатор АНК – дајући војну помоћ, и то не само у наоружању, већ и кроз обуку око 2.000 припадника МК“, стоји на сајту „Јужноафричка историја онлајн“. „СССР је помогао АНК да очува своју организацију која је била под великим притиском тадашњих власти, посебно током 1970-их, када се налазио на ивици опстанка. Касније је АНК своје редове освежио уласком нових чланова, људи који су избегли из Јужноафричке Републике после устанка у Советоу 1976. Од тада су припадници МК обучавани у СССР-у извршили више војних акција које су, између осталог, допринеле да тадашња власт приступи преговорима о окончању апартхејда.“

Критичарима Манделу често означавају као „комунисту“ и покушавају да умање значај настојања Русије да се у Јужноафричкој Републици укине државни расизам. Међутим, овај велики лидер остао је прагматичан. У својој аутобиографији „Дуг пут до слободе“ Мандела је са примесом хумора записао: „Увек ће бити оних који ће тврдити да су нас комунисти искоришћавали. Али, ко може да каже да ми нисмо искоришћавали њих?“

Увек ће бити оних који ће тврдити да су нас комунисти искоришћавали. Али, ко може да каже да ми нисмо искоришћавали њих?

Нелсон Мандела, „Дуг пут до слободе“

Како је Совјетски Савез одиграо важну улогу у ослобађању Јужноафричке Републике од расистичког режима, не чуди што је Нелсон Мандела остао омиљена личност у Русији и дуго времена после распада Источног блока. Када је Мандела после 27 дугих година пуштен на слободу, Совјетски Савез му је 1990. доделио „Међународну Лењинову награду за јачање мира међу народима“. Јужноафрички лидер био је последњи добитник овог признања – пошто је убрзо после тога нестала држава која га је додељивала – али му је та награда била подстицај да настави своје деловање у истом правцу. После његове прве и једине званичне посете Русији Мандела је замолио своје сараднике да сазнају шта се десило са медаљом која му, стицајем поменутих околности, није уручена. Коначно, златну медаљу му је 2002. предао Андреј Кушаков, руски амбасадор у Јужноафричкој Републици. „Много тога се у свету променило од када нам је ово признање додељено, али свет и даље има потребу за људском солидарношћу, коју је овај великодушни гест симболизовао“, рекао је познати државник приликом уручења медаље.

Манделина званична посета 1999. поставила је основу за тешњу сарадњу између Русије и Јужноафричке Републике. Тада су Мандела и Јељцин потписали декларацију где су се обавезали да ће учврстити политичке и економске односе у областима као што су производња злата и дијаманата. Од тог времена две земље су унапредиле билатералну и мултилатералну сарадњу, при чему је Москва пружила најснажнију подршку придруживању Јужноафричке Републике групи у којој су Бразил, Русија, Индија и Кина – тиме је БРИК променио назив у БРИКС. Развој веза и јачање солидарности међу чланицама ове групе сигурно би Нелсона Манделу учинило веома срећним човеком.

Росијскаја газета. Сва права задржана.