Руска војна арктичка реч

Владимир Путин је наложио да се у наредној години образује војна испостава на Арктику. „Русија све више осваја тај перспективни регион, а пошто се у њега враћа, треба и да располаже свим неопходним средствима како би у њему штитила своју безбедност и националне интересе“, истакао је руски председник 10. децембра на састанку са врховном командом Оружаних снага РФ.

Од геолошке историје до геополитике Арктика
Русија је припремила нове аргументе за „Руска реч“ детаљно представља најновије схватање геолошке еволуције Арктика руских научника које подупире претензије Русије пред Комисијом УН за границе континенталног шелфа (CLCS).

Путин је додао да је у овој години започета обнова седам аеродрома на Арктику који су били буквално напуштени после распада Совјетског Савеза, а до краја године ће бити склопљени уговори за реконструкцију још два. Председник се исто тако захвалио свима који су ове године учествовали у обнови војне базе на Новосибирским острвима, која се налази између Лаптевског и Источносибирског мора. Према његовим речима, тај архипелаг је „од кључног значаја за контролу над Арктиком“.

Путинова изјава је уследила недељу дана након што је објављено да је канадски премијер одредио да се у захтев за проширење морских подручја, који Канада намерава да преда Комисији УН за границе континенталног шелфа (CLCS), укључи и Северни пол. Према наводима канадске штампе, Отава се спрема и да спроведе обимна истраживања тла на дну Северног леденог океана у области Гребена Ломоносова, и то подводног рељефног успона који се простире од Канаде и Гренланда преко Северног пола ка Новосибирским острвима.

Гребен Мендељејева наставак територије Русије
Чланови експедиције „Арктик-2012“ сматрају да су прикупили сав неопходан доказни материјал који потврђује да је подводни арктички гребен Мендељејева наставак евроазијског континента. Циљ ових напора је ширење граница Русије до Северног пола.

Територијални спорови око Гребена Ломоносова, у које је поред Русије и Канаде укључена још и Данска, од суштинског су значаја када је у питању могуће проширење ексклузивне економске зоне сваке од тих земаља. Према одредбама Конвенције УН о поморском праву (UNCLOS) из 1982, одређена држава може ширину тог морског појаса (од 200 миља уз обалу) да увећа на 350 миља уколико  пружи довољно доказа да је дно које је изван зоне од 200 морских миља природан продужетак њеног подводног континенталног прага (шелфа).

Спор се не води толико за области саме по себи колико за нафтне и гасне залихе које на Арктику могу бити откривене, премда се постављају многа питања у погледу исплативости њихове експлоатације у суровим поларним условима.

Судећи према проценама Геолошкe службe САД (USGS), у областима унутар Северног поларног круга требало би да се налази око 30% светских резерви природног гаса и 13% резерви нафте.

Ти ресурси су за Русију и за њен дугорочни економски развој од виталног значаја. Према проценама Министарства за природне ресурсе и екологију РФ, залихе нафте и гаса којима је Русија располагала на почетку 2012. могле би да задовоље њене економске потребе у наредних 30 година.

Према мишљењу стручњака, тежња руског руководства да појача војно присуство у региону објашњава се потребом да се заштите економски интереси на Арктику и да се гарантује безбедност компанијама које желе да послују у области Северног леденог океана. Војне претње, према оцени војног аналитичара Дмитрија Литовкина, данас на Арктику не постоје – одлука о размештању војних снага има за циљ да отклони било какве опасности у вези са могућим споровима.

Повратак на Арктик у великом стилу
Присуство војске на арктичким острвима сматрано је суштински важним у совјетско време, али је прекинуто 1990-их. Министарство одбране РФ отпочиње реализацију великог пројекта који је заменик министра одбране Аркадиј Бахин означио као „повратак на Арктик“ – након 20 година руска војска обнавља базу на Новосибирским острвима.

„Наша држава ствара услове у којима би компаније могле да врше експлоатацију земних богатстава. Само тако може да се, на пример, гарантује ‘Гаспрому’ да ће у том подручју моћи несметано да добија нафту и гас“, каже Литовкин и наставља: „На Арктику постоје нафтна налазишта као што је, рецимо, Штокмановско, на које претендују Русија и Норвешка. Кроз Арктик пролази стратешки важан Северни морски пут из Европе у Азију, који мора да се контролише: њиме се између осталог, врши и превоз никла.“

Литовкин подсећа да је прошле године руска влада организовала низ експедиција ради прикупљања геолошких доказа да је руски шелф повезан са Гребеном Ломоносова. „Те експедиције су доказале да је Гребен Ломоносова продужетак руског континенталног шелфа и самим тим руска граница у океан иде много даље него што се до тада мислило“, истиче Литовкин и додаје: „Са тиме се не слажу САД, Канада и Гренланд јер океанско дно у том подручју крије мноштво земних богатстава која у будућности могу бити коришћена.“

Уопштено говорећи, стручњаци не предвиђају да ће ти спорови прерасти у некакав оружани сукоб. „Не верујем да ће доћи до војне интервенције, међутим руско руководство полази од тога – што је моћнији војни потенцијал Русије на Арктику, биће мање повода за било какав војни сукоб“ – електронско издање „Газета.Ru“ наводи став Александра Храмчихина, заменика директора Института за политичку и војну анализу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.