Одлазак Калашњикова, скромног генија

Тужна вест је 23. децембра увече стигла из Ижевска, престонице руске индустрије оружја: после дуже болести напустио нас је Михаил Калашњиков. Он је донео славу себи и својој земљи створивши модел стрељачког оружја који је по мишљењу стручњака најбољи на свету.

Калашњиков се од 17. новембра налазио на интензивној нези клиничко-дијагностичког центра у Ижевску. У болницу је смештен због крварења у желуцу. Током претходних пет недеља из Ижевска су пристизале вести да је Калашњикову боље. Међутим, последњих дана се стање поново знатно погоршало, а 23. децембра је престало да куца срце легенде совјетске епохе.

Калашњиков потиче из обичне сеоске породице са Алтаја (Сибир). Од малих ногу се интересовао за технику. Са 18 година је добио позив у Црвену армију, где је многе задивио својом проницљивошћу и довитљивошћу предлажући побољшање конструкције тенковских топова.

У августу 1941. је отишао на фронт, а два месеца касније је тешко рањен и смештен у болницу, где је већи део времена проводио над цртежима и скицама будућег АК-47, аутомата који ће овековечити име свог конструктора.

Тадашњи највећи произвођачи оружја запазили су његове конструкторске идеје и Калашњиков је убрзо упућен у Главну артиљеријску команду Црвене армије, где је касније стао на чело конструкторског бироа.

Свој чувени аутомат Калашњиков је конструисао 1947. Од тада је у свету склопљено преко 70 милиона примерака овог оружја у свим његовим модификацијама. Данас аутомат „Калашњиков“ користе војска и полиција у преко 100 земаља света. Ово оружје се налази на листи изузетних изума 20. века.

Калашњиков је током живота добио на десетине државних награда и постао права национална и светска легенда.

„Калашњиков је наш национални симбол. То је човек који се рађа једном у хиљаду година. Он је по конструкторској генијалности превазишао читаву плејаду изванредних оружара“, каже Игор Коротченко, главни уредник листа „Национална одбрана“.

Сам Коротченко се у више наврата сретао са Калашњиковом и из тих сусрета је понео најтоплије успомене. „Михаил Тимофејевич је и поред свог узраста сачувао бистрину духа, мада су се године, наравно, одразиле на његово здравствено стање“, каже Коротченко. „Он је размишљао глобално, а интереси фабрике су му били изнад свега.“

По Коротченковим речима, Калашњиков се активно залагао за забрану неконтролисаног ширења стрељачког оружја и његову набавку искључиво преко државних структура. „Он је увек говорио да не убија оружје, него човек“, каже Коротченко.

Војни експерт Дмитриј Литовкин каже да је Калашњиков био жива легенда и симбол који означава да Русија може производити најбоље стрељачко оружје на свету. Литовкин указује на оригиналност изума Михаила Калашњикова и на његову значајну улогу у војној историји.

„Калашњиков је створио идеално и врло ефикасно стрељачко оружје. Прво, процес његове производње је једноставан, друго, његова производња није скупа, и треће, за његово коришћење није потребна озбиљна војничка обука“, каже Литовкин. „То је масовно оружје које је пронашло свог купца. Аутомату ‘Калашњиков’ не сметају ни вода ни блато, чак му не смета и ако се дуго не чисти. Штавише, и амерички војници у Ираку и Авганистану, када је то неопходно и изводљиво, увек користе аутомат ‘Калашњиков’, јер је он заиста ефикаснији од М-16.“

Калашњиков је, по Литовкиновим речима, радио на стварању оружја које би користило Отаџбини, и конструисао је најбоље стрељачко оружје. Литовкин подсећа да је средином 1940-их совјетска армија поседовала углавном Мосинове пушке, док је немачка армија имала аутоматско оружје, тако да је Вермахт по ватреном наоружању био надмоћнији од Црвене армије. „У циљу смањења губитака било је потребно пронаћи неко апсолутно оружје. Калашњиков је направио неколико аутомата различитих конструкција“, каже Литовкин. „На крају је конструисао аутомат који се може производити брзо и релативно јефтино, а уједно може да обезбеди ватрену надмоћ.“

Руслан Пухов, директор Центра за анализу стратегија и технологија и члан Грађанског савета при Министарству одбране РФ, истиче да је аутомат „Калашњиков“ одиграо важну улогу у војним конфликтима 20. века у различитим деловима света.

„Мислим да је производња овог аутомата у Совјетском Савезу допринела убрзаном избијању различитих револуција и успешном развоју устаничких покрета. Довољно је било дати ‘Калашњиков’ обичном момчету у Африци или сељаку у Вијетнаму, и он је одмах био спреман да ратује против добро обученог и наоружаног америчког војника“, каже Пухов. „Концепција једноставности и смртоносног дејства је квалитет који је аутомату омогућио да постане нешто више од обичног оружја. Калашњиков је направио револуцију у начину ратовања.“

Игор Коротченко истиче да аутомат „Калашњиков“ никада неће затајити, ни у каквим условима, било да је то пустиња или поларно подручје. „Ниједно западно оружје се не може похвалити таквим карактеристикама“, каже Коротченко. Данас је „Калашњиков“, по његовим речима, читав борбени систем на који се између осталог може монтирати ласерски или ноћни нишан.

По Коротченковим речима, Русија треба да уложи све напоре како би заштитила наслеђе легендарног конструктора. „Нажалост, поједине земље, којима је Совјетски Савез својевремено продао лиценцу, сада покрећу пиратску производњу аутомата ‘Калашњиков’, иако им је лиценца истекла“, наглашава Коротченко. „Русија мора по том питању да штити своје интересе правним и политичким средствима.“

Иначе, сада се у Русији завршава тестирање најновије модификације аутомата под називом АК-12. Када буду познати резултати тестирања решаваће се питање увођења овог оружја у оперативну употребу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.