Геополитика реформе војске: биланс за 2013.

Сергеј Шојгу је дошао на дужност министра одбране Русије у веома сложеном тренутку. Извор: ИТАР-ТАСС.

Сергеј Шојгу је дошао на дужност министра одбране Русије у веома сложеном тренутку. Извор: ИТАР-ТАСС.

Потпуна провера борбене готовости Оружаних снага, крупна обнова наоружања армије и морнарице, нове војне базе на Арктику, акценат на нуклеарном одвраћању могућег противника – то су главни резултати активности Министарства одбране Русије у протеклој години. Управо они су одредили правац развоја руске војске, као и раст геополитичких амбиција Москве.

Устај, војско!

Сергеј Шојгу је дошао на дужност министра одбране Русије у веома сложеном тренутку. Његов претходник Анатолиј Сердјуков буквално је разбио устаљени совјетски модел управљања Оружаним снагама, који је био проверен временом и ратовима. При томе је управо Шојгу морао да одговара за ефикасност ових одлука.


Биланс прве године Сергеја Шојгуа као министра одбране
Пре годину дана на одговорну дужност министра одбране РФ ступио је најпопуларнији руски министар, Сергеј Кажугетович Шојгу. По мишљењу аналитичара и војних експерата, најзначајнији догађаји у развоју Оружаних снага током протекле године тичу се одлука о увођењу пуног животног циклуса војне технике, повраћају незаконито продате војне имовине, подизању нивоа квалитета обуке војске, као и развој војне науке и образовања.

И баш због тога је врховни главнокомандујући, председник Владимир Путин, први пут у последњих 20 година извршио ненајављене контроле борбене готовости армије и морнарице. „Ненајављене“ су биле у буквалном смислу ове речи, јер је почетком фебруара и сâм министар одбране добио наређење да на борбену узбуну подигне Централни војни округ, у тренутку када се налазио у авиону док је службено путовао у иностранство.

После Централног су сличне мере спроведене у Западном и Јужном војном округу. Током јула је обављена ненајављена провера борбене готовости у јединицама Источног војног округа, а у октобру је оцењена готовости за одбијање евентуалног нуклеарног сукоба снагама нуклеарног одвраћања Воздушно-космичке одбране, Ратне морнарице и Далекометне авијације. Индикативно је то што је свака ова провера била пропраћена крупним пребацивањем јединица и технике са једног на други крај земље.

По мишљењу припадника војске, овакве провере омогућиле су објективну процену нивоа борбене готовости армије и морнарице, као и то да се одради интеракција између свих њених елемената, и да се открију постојећи проблеми у реформисању војске. Председник Путин је био задовољан резултатима провере. Али је Сергеју Шојгуу на Колегијуму Министарства одбране у децембру поставио низ прворазредних задатака за решавање, међу којима се главни односи на убрзано обнављање наоружања војске новим врстама оружја и војне технике.

Купујте домаће

Током реформе армије Анатолиј Сердјуков је створио парадоксалну ситуацију. Као сведски лидер у продаји наоружања и војне технике на светском тржишту, Русија је за своју армију почела да даје предност западној техници. Сергеј Шојгу је за непуну годину из корена изменио ову ситуацију. За то време су војсци била испоручена два ракетна пука нових стратешких ракетних комплекса „Јарс“. Две ракетне бригаде Копнене војске снабдевене су новим ракетним комплексом „Искандер“. Две авио-базе добиле су најновије фронтовске бомбардере Су-34, школско-тренажне авионе Јак-130 и хеликоптере Ми-28Н и Ми-35М. Ратна морнарица је добила истовремено две нове стратешке ракетне крстарице из пројекта 955 типа „Бореј“.

Обављена је обнова наоружања у шест мотострељачких и у једној тенковској бригади – савременим тенковима Т-90 и артиљеријским комплексима „Мста-С“. Савремена средства за везу добило је 36 војних формација, а 6 мотострељачких бригада добило је нову технику за радио-електронску борбу. Захваљујући томе, током 2013. је пошло за руком да се повећа удео савремених модела наоружања и војне технике до 17%. У целини, до краја 2015. износиће 30%, а 2020. биће 70-100%.

Хладни прорачун Москве

Текућа година је као ниједна раније показала на шта су усмерене трансформације у војсци. Москва је отворено признала да је у Калињинградској Области дислоцирала бригаду оперативно-тактичких ракетних комплекса „Искандер“. Ове ракете су способне да уништавају било које добро заштићене циљеве на удаљености до 500 km од руских граница: аеродроме, магацине са муницијом, живу силу и технику противника, као и позиције противракета америчког система ПРО. Сем тога, Русија је ове година практично у потпуности обновила систем за рано упозоравање на рактени напад. Пустила је у рад 4 од 8 радарских станица у изградњи „Вороњеж-ДМ“ које су способне да прате све што се ради у ваздушном простору око Русије на удаљености до 6 хиљада километара.

Ради одбране националних интереса, јуна ове године била је формирана оперативна команда у Средоземном мору. Сада су у овој зони стално присутне здружене јединице бродова РМ Русије. Борбене могућности падобранско-десантних јединица биле су ојачане укључивањем трију десантно-јуришних бригада Копнене војске у њихов састав, што ће Москви омогућити да ефикасније реагује на опасност и претње безбедности дуж својих граница.

Али је ваљда најјачи потез било формирање мреже војних база у арктичком региону. Њихово формирање биће завршено већ следеће године. Према плановима, на архипелагу Нова Земља биће лоциране јединице Ваздушно-космичке одбране, биће створене бригаде за брзо реаговање, док ће бродови Ратне морнарице бити на сталном борбеном дежурству дуж читавог Северног поморског пута. Управо тиме се Москва припрема да подржи своје полагање права на проширење континенталног шелфа, потврђујући своје право на нова налазишта нафте и гаса на дну Северног леденог океана, као и новог транспортног коридора из Тихог у Атлантски океан.

Росијскаја газета. Сва права задржана.