Милијарда за универзитетски престиж

Ректор МГУ „Ломоносов“ Виктор Садовничиј сматра да Русија треба да створи своју сопствену међународну рејтинг листу универзитета. Извор: Shutterstock / Legion Media.

Ректор МГУ „Ломоносов“ Виктор Садовничиј сматра да Русија треба да створи своју сопствену међународну рејтинг листу универзитета. Извор: Shutterstock / Legion Media.

На руским универзитетима студира велики број странаца. Међутим, на међународним рејтинг листама најбољих универзитета наши универзитети се слабо котирају. Влада РФ је ове године издвојила преко милијарду долара управо како би руско образовање учинила престижнијим. Стручњаци кажу да ће долазак већег броја страних студената повољно утицати на квалитет руских универзитета.

Још пре неколико година у Русији је студирало готово 150 хиљада страних студената и њихов број је све већи. Зашто странци желе да студирају у Русији? За то постоји више разлога. Многи долазе због квалитетног, а притом релативно јефтиног образовања. То су будући инжењери, лекари, наставници, то јест представници „озбиљних“ професија. Већина њих се затим враћа у своју земљу, али неки остају у Русији (према грубим проценама око 35%).

Приступачна цена школовања на нашим универзитетима је најчешћи разлог због којег се страни студенти одлучују за Русију. Али, постоје и други разлози. „Наша Академија је јединствена школа у свету. Зато долазе код нас“, објашњава руководилац одељења за међународну сарадњу чувене Музичке академије „Гњесини“ Темирлан Џандаров. На овој академији се школују студенти из различитих земаља, од Јужне Кореје до Шпаније. Иста ситуација је и на Сверуском државном универзитет за кинематографију (ВГИК) у Москви: „Наравно, студенти долазе из различитих разлога“, каже декан факултета за режију Николај Скујбин и додаје: „Међутим, висок квалитет наше школе при томе игра веома значајну улогу.“

Па ипак, жалосна чињеница је да је само неколико руских универзитета доспело на ранг-листе најпрестижнијих универзитета на свету. Тако се према једном од ових рејтинга међу првих сто универзитета нашао само Московски државни универзитет „Ломоносов“ (МГУ), а Санктпетербуршки тек међу првих хиљаду. Према другој рејтинг листи, међу првих хиљаду универзитета налази се 18 руских, што је такође мало. Оваква ситуација је делимично последица недовољне усклађености руског система образовања са светским академским програмима. Међутим, ректор МГУ Виктор Садовничиј сматра да су међународне образовне ранг-листе тенденциозне, а да Русија при томе није развила свој систем рангирања: „Руски универзитети се не могу увек оцењивати на основу истих критеријума као европски или амерички. Узмимо за пример Кину. Пошто су схватили да њихове високошколске установе, између осталог и због одређених националних специфичности, на међународним ранг-листама заузимају ниске позиције, они су креирали своју шангајску рејтинг листу универзитета“. Садовничиј је уверен да Русија треба да створи своју сопствену међународну рејтинг листу универзитета са седиштем у Русији.

И Влада РФ је у пуној мери схватила озбиљности ниског котирања руских универзитета. Како би се унапредила позиција руских универзитета на светским образовним ранг-листама, руска Влада је издвојила 35 милијарди рубаља (преко милијарду долара). Заменик министра образовања и науке Александар Климов нам је објаснио на шта ће овај новац бити утрошен: „Део средстава биће утрошен на развијање међународних односа наших високообразовних установа, на ангажовање страних предавача и пружање подршке страним студентима. Долазак страних студената у Русију на школовање указује на побољшање квалитета руског образовања и представља један од циљева програма.“

Владимир Филипов, ректор Универзитета Пријатељства међу народима, који има највећи проценат страних студената у Русији, сматра да је неопходно креирати услове за боравак страних студената који задовољавају њихове представе о међународним стандардима: „Када долазе у Русију, студенти овде очекују сличне услове на какве су навикли: неопходну инфраструктуру, кампусе, исхрану. При томе је сама идеја кампуса, места заједничког живота, учења, дружења и одмора студената привлачна за младе и представља битан фактор приликом привлачења страних студената, који универзитет једноставно не могу да замисле без кампуса.“

Ректор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Јарослав Кузминов проблем види у недовољној интегрисаности наставног кадра у светску науку. А међународни рејтинзи, по његовом мишљењу, снажно стимулишу процес научнообразовне глобализације. Уосталом, руководиоци водећих руских универзитета слажу се у једном: задатак унапређења квалитета високог школства у Русији  се може решити. А то значи да ће број страних студената који долазе у нашу земљу бити све већи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.