„Русија мора привући више страних студената“

Константин Косачов: У Русији тренутно не могу студирати сви који то желе, већ само они који су доброг материјалног стања. Извор: ИТАР-ТАСС.

Константин Косачов: У Русији тренутно не могу студирати сви који то желе, већ само они који су доброг материјалног стања. Извор: ИТАР-ТАСС.

Догађаји у Украјини подстакли су Москву да активније користи могућности „меке силе“ („soft power“). О једном од њених најефикаснијих аспеката, привлачењу страних студената који потом постају савезници у развоју билатералних односа, говори Константин Косачов, шеф „Россотрудничества“.

Директор Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу „Россотрудничество“ Константин Косачов напомиње да Русија мора привући више страних студената. У интервјуу за издање vz.ru Косачов објашњава зашто репутација Русије у свету још увек није на задовољавајућем нивоу.

Шта сте закључили из догађаја у Украјини где је током политичке кризе део становништва јасно испољио антируско расположење?

Зашто државе позивају странце на студије? [...] Странци студирају код нас, а када се врате у своје земље постају наши партнери и савезници у развоју билатералних односа.

Догађаји у Украјини су повод за озбиљно размишљање и потврда да Русија недовољно користи могућности „меке силе“. Да би се надокнадили пропусти на овом пољу потребно је много труда и средстава, иако би се благовременим и координираним радом исти циљеви могли постићи са мање средстава.

Добар пример за то су страни студенти. Зашто државе позивају странце на студије? На ово питање постоје два одговора. Први одговор је да држава позива најбоље младе људе да у њој студирају, а по завршетку студија им обезбеђује запослење. Друга варијанта је да странци студирају код нас, а када се врате у своје земље постају наши партнери и савезници у развоју билатералних односа. Чврсто сам уверен да је друга варијанта боља.

Још пре пола године, много пре Вашег излагања у Кијеву, признали сте: „Душа ме боли кад чујем да у Русији на терет федералног буџета годишње студира око 200 украјинских студената, а у Пољској, која је такође сусед Украјине, на буџету студира око две хиљаде Украјинаца“. Зашто студенти радије одлазе на Запад?

Није ствар у томе ко где радије одлази, већ у томе која земља нуди боље и повољније услове студирања. У томе још увек не можемо парирати многим нашим геополитичким супарницима, па ни Пољској као суседу Украјине. Међутим, треба водити рачуна како о квантитету, тако и о квалитету студирања.

Када говоримо о квантитету, треба напоменути да се на студије у Русији на терет федералног буџета годишње може уписати укупно 10 хиљада страних студената из целог света. Влада РФ је донела одлуку да се од идуће године та квота повећа на 15 хиљада студената. То је добар али још увек недовољно конкурентан показатељ. Мислим да би Русија морала још повећати квоту за упис страних студената. Што се тиче квалитета, постоје дефинисани услови које нудимо страним студентима... Пре свега, за разлику од многих других земаља, Русија страним студентима не плаћа ни путне трошкове ни здравствено осигурање. Зато у Русији не могу студирати сви који то желе, већ само они који су доброг материјалног стања...

Сви странци који желе да раде или студирају у Русији од 2015. ће можда морати да поседују сертификат о знању руског језика. Руски парламент разматра одговарајући нацрт закона. Да ли ће у том случају руски културни центри, пре свега они у Средњој Азији, организовати курсеве руског језика?

Тек када такав закон ступи на снагу можемо планирати на који начин ћемо га реализовати. „Россотрудничество“ сарађује са Министарством образовања и са Федералном миграционом службом (ФМС). Курсеви руског језика већ постоје у свим културним центрима у Средњој Азији осим у Туркменистану, где још увек нема нашег културног центра. Заједно са ФМС у Киргизији покрећемо пилот-пројекат тестирања имиграната и процене нивоа њиховог знања руског језика. Ако овај пројекат буде успешан, покренућемо га и у другим земљама.

По мом мишљењу, руски центри науке и културе у земљама Средње Азије, као и другде у свету, морају бити базична места где се сви који то желе могу укључити у одговарајући систем полагања испита и провере знања руског језика.

Росијскаја газета. Сва права задржана.