Колико у Русији има абортуса

Русија је 2011. имала 143 милиона становника, што је 5,7 милиона мање него у моменту распада СССР-а 1991. Извор: PhotoXPress.

Русија је 2011. имала 143 милиона становника, што је 5,7 милиона мање него у моменту распада СССР-а 1991. Извор: PhotoXPress.

У Русији број прекида трудноће у последње време благо опада, али је и даље веома висок. Либерални совјетски закони о абортусима су мање више-остали непромењени. Та чињеница, у комбинацији са неким другим факторима, има за последицу да се демографски губици изазвани вештачким прекидањем трудноће у Русији у 20. веку могу упоредити са губицима у три велика рата.

Демографски губици изазвани абортусима у периоду од шездесетих до осамдесетих година двадесетог века нанели су Русији 2,5 пута веће губитке него Први светски рат, Руски грађански рат и Велики отаџбински рат заједно. У последњих пет година број абортуса у земљи опада, али та динамика засад није нарочито приметна. У циљу даљег побољшања тог показатеља Министарство здравља намерава да посвети посебну пажњу оснивању кризних центара за труднице и организовању психолошке помоћи.

У октобру 2011. руски парламент је усвојио нацрт закона који је додатно ограничио рок за обављање абортуса. Ипак, закон није садржао услове које су предложили представници Руске православне цркве (увођење обавезне сагласности мужа и родитеља малолетних девојака у процедуру).

Статистика абортуса у СССР-у је дуго била тајна, али објављивање података осамдесетих година посведочило је да је земља заузимала једно од првих места у свету по броју абортуса. Према подацима истраживања медицинског демографа, доктора медицинских наука Јелизавете Садвокасове, 1959. на једну жену у репродуктивном добу у просеку се обављало око 4 абортуса. Истовремено, како је у својим радовима истицала Садвокасова, широка легализација абортуса није довела до потпуног искорењивања нелегалних побачаја.

У периоду од шездесетих до осамдесетих година појавила се тенденција ка смањењу броја абортуса, али општи показатељи су још дуго остали веома високи: просечан годишњи број абортуса био је већи од 4,5 милиона. Процењујући размере овакве динамике, чувени руски демограф Венијамин Башлачев истиче да су абортуси у периоду од шездесетих до осамдесетих година нанели Русији 2,5 пута веће демографске губитке него Први светски рат, Руски грађански рат и Велики отаџбински рат заједно.

Русија је 2011. имала 143 милиона становника, што је 5,7 милиона мање него у моменту распада СССР-а 1991. Као узроке смањења броја становника стручњаци наводе алкохолизам, лошу исхрану, одсуство физичке активности, као и либералност совјетских закона у сфери абортуса. У октобру 2011. руски парламент је усвојио нацрт закона који је додатно ограничио рок за обављање абортуса. Ипак, закон није садржао услове које су предложили представници Руске православне цркве (увођење обавезне сагласности мужа и родитеља малолетних девојака у процедуру).

Иницијатива за избацивање абортуса са списка бесплатних медицинских услуга, која је узета у разматрање у новембру 2013, није добила подршку представника Министарства здравља. Директорка Одељења за акушерство и медицинску негу деце при Министарству здравља Русије Јелена Бајбарина је у интервјуу који су медији објавили истакла да су бојазни министарства повезане са могућим растом броја илегалних абортуса, јер је „код илегалних побачаја изузетно висока смртност жена“.

Бајбарина је раније, коментаришући ову тему у интервјуу за РИА „Новости“, говорила о смањењу броја абортуса у земљи. У августу 2013. објављени су подаци према којима се на сваких 100 порођаја обави око 50 абортуса. Према статистичким подацима у 2012. је обављено преко 900 хиљада абортуса, што чини 49,7 случајева на 100 порођаја. „Код нас је број абортуса у опадању, у 2008. их је било 1,236 милиона, а у 2012. тај број се смањио на 935 хиљада. Ипак, тај показатељ је изузетно висок, што доприноси проблему неплодности“, рекла је Бајбарина.

Према мишљењу Бајбарине, подстицаји за даље опадање броја абортуса биће васпитни рад са становништвом, као и организовање службе за помоћ женама које су се нашле у тешкој животној ситуацији и одлучиле да абортирају.

„Министарство здравља подржава отварање кризних центара за труднице и организовање психолошко-педагошке помоћи социјалних радника – сматрамо да је такав пут ка смањењу броја абортуса најперспективнији и најхуманији“, закључила је она.

Росијскаја газета. Сва права задржана.