Украјински протести „измакли контроли“

Најновији догађаји у Кијеву показали су да лидерима опозиције измиче из руку власт у редовима саме опозиције, а ако се таква тенденција настави све су мање шансе да дођу на власт у читавој земљи. Могло се у реалном времену пратити како они полако губе контролу над екстремно радикалним делом опозиције чији су активисти сами одлучивали куда ће ићи и са ким ће се борити. Виталиј Кличко је покушао да заустави екстремне радикале и спречи сукоб са припадницима „Беркута“, али је и он добио „дозу“ из апарата за гашење пожара, и то од људи из свог табора, док су Арсениј Јацењук и Олег Тјагнибок нашли за сходно да се склоне с пута активистима „Десног сектора“.

Путин оптужује спољне силе за украјинску кризу
„Евромајдан“ [„Европски трг“], како украјинска опозиција сада назива кијевски Трг независности] је режиран у иностранству, сматра председник Русије Владимир Путин. Он је окарактерисао нереде у Кијеву као покушај свргавања легитимне власти.

Припадници екстремно радикалне струје већ готово отворено говоре да су лидери парламентарних партија „неодлучни и импотентни“, да само „плешу на Мајдану“ и да нису способни да „сруше власт“. Себе екстремни радикали доживљавају као једину снагу која је „спремна да заиста ратује против власти“. Њихов следећи логичан корак је да „Десни сектор“ истакне свога вођу који ће садашњу опозициону „тројку“ потиснути у други план.

Сергеј Марков, проректор Руског економског универзитета „Плеханов“ и члан Друштвене коморе, сматра да је додворавање украјинских прозападних либерала националистима прилично опасно, али је уверен да се „данас на наше очи прави раскол између те две групе“. „Најновији сукоби доводе у питање ту њихову алијансу. Па ипак, они се надају да ће уз помоћ националиста доћи на власт“, рекао је Марков за лист vz.ru.

Експерт је уверен да Русији не прети никаква опасност. „У Украјини је алијанса националиста и либерала могућа зато што национализам тамо има антируски предзнак. У Русији тако нешто није могуће, јер по свим теоријама лидери ‘обојених револуција’ треба да добију подршку и са Запада и од националистички настројених кругова“, сматра Марков.

Максим Григорјев, члан Друштвене коморе и директор Фонда за истраживање проблема демократије, истиче да најновији догађаји у Украјини подсећају на протесте опозиције који су одржавани на Болотном тргу у Москви. „Исто тако су и на Болотном тргу добро припремљени људи са оштрим предметима јуришали на полицију и гађали је камењем и коцкама изваљеним из плочника. Садашњи догађаји на Мајдану показују у шта је могао да се претвори Болотни трг да државна власт и органи реда Русије нису поступили веома интелигентно, али и веома оштро. Болотни трг се није претворио у Мајдан управо захваљујући недвосмисленом и законитом ставу државне власти.“

Има ли излаза за Јануковича?
Агенција РИА „Новости“ питала је руске политикологе до чега могу довести политички сукоби у Украјини, шта могу предузети власти и шта ће се догодити са земљом након што је Кијев обуставио процес евроинтеграција и након што је опозиција као одговор покренула талас масовних демонстрација широм земље.

„Украјински догађаји су добар пример за оне људе који себе доживљавају као лидере и покрећу некакве акције, мислећи да они контролишу ситуацију. У једном тренутку се испоставља да то уопште није тако. Сви се добро сећамо снимака на којима господин Кличко на сваки начин покушава да смири своје следбенике и оне које је сам позивао да дођу на Мајдан. На крају су његове сопствене присталице насрнуле на њега“, подсећа политиколог.

По речима Максима Григорјева, треба се учити на примерима оних људи који сматрају да могу контролисати ситуацију, па зато користе разне политичке снаге, између осталих и екстремистичке, а у једном тренутку се испостави да нису у стању да их контролишу.

Георгиј Чижов, шеф канцеларије Центра за политичке технологије у Украјини, нагласио је да ситуација у земљи све више постаје непредвидљива. Он је у интервјуу за издање „Газета.Ru“ изјавио: „И власт и системска опозиција схватају да се ситуација може развијати у непредвидљивом правцу и да се може догодити да у новој расподели власти не буде места ни за једне ни за друге. Процес је очигледно изашао из оквира у којима је био током протекла два месеца.“

Експерт се позвао на речи једног од тројице лидера украјинске опозиције: „Виталиј Кличко је већ изјавио да се боји грађанског рата. Реч ‘бојим се’ од њега нико није очекивао.“ Чижов је искључио могућност превремене оставке председника Виктора Јануковича. „Председник неће учинити тај корак. Исто се може рећи и за превремене парламентарне изборе, јер ће на тим изборима Јанукович добити парламент са којим неће опстати на својој функцији. Он хоће да остане председник, али нема демократске инструменте којима би то могао постићи, па се зато траже неки други инструменти“, сматра политиколог.

Росијскаја газета. Сва права задржана.